Почетна » Друштво » Да ли своје симптоме претражујете на интернету?

сајберхондрија

Да ли своје симптоме претражујете на интернету?

Када нас заболи стомак, често се пре посете лекара „консултујемо“ са Гуглом, тражећи од њега да постави дијагнозу или (још горе) предложи како да се бола што пре решимо. Овакво компулсивно претраживање симптома добило је и свој назив. У питању је „сајберхондрија“, а стручњаци тврде да је она итекако опасна.

У ери „доктора Гугла“ или „доктора ЧетГТП“, који на свако питање имају некакав одговор, супротстављање пориву да баш тамо потражимо одговор на питање шта нас учи је веома изазовно. Ипак, овакво компулсивно претраживање симптома и самодијагностиковање не само да није исправно и одговорно, већ изазива и низ других симптома.

Шта је „сајберхондрија“ и који су њени симптоми

Појам „сајберхондрија“ је настао спајањем речи сајбер и хипохондрија, а јавио се као логичан след све учесталијег „гуглања“ симптома различитих медицинских стања. Као последица оваквих претрага могу се јавити и многи други симптоми, попут анксиозности, паничних напада и даље соматизације психичких стања. Због чега они настају, објаснио је доктор Марк Сигел, професор медицине у Лангон Медикал Центру.

„Када знате мало, али недовољно, остатак слике ви заправо замишљате, а као последица се јавља и непрестана брига која може прерасти у озбиљнија стања“, навео је Сигел.

Иако „сајберхондрија“ није наведена као званична дигагноза ни у једном медицинском приручнику, то не умањује њен значај, нити учесталост. Због њене повезаности са хипохондријом, она се чак стврстава у стања анксиозности проузроковане здрављем.

Иако се појам „сајберхондрије“ у научним круговима спомиње већ више од једне деценије, сама појава постоји много дуже. Мање-више од када је употреба интернет претраживача постала доступна свима. Међутим, она није била ни приближно толико заступљена раније, колико је данас.

Свој процват је „сајберхондрија“ доживела за време пандемије Корона вируса који је читаву планету захватио почетком 2020. године. Тада су људи масовно почели да на сваки симптом реагују са дозом панике и страха, компулсивно претражујући интернет у потрази за дијагнозом.

„За време пандемије су сви одједном постали експерти, а све на основу претраживања интернета“, истакао је Сигел.

Са оваквим претраживањем су, очекивано, пораст доживела и психичка растројства, која су се јавила због појачаног нивоа стреса и панике у друштву. Већина људи који су упали у замку „сајберхондрије“ су се Гуглу обратили са потпуно другачијом идејом – да стрепњу за здравље умире и дођу до позитивних одговора. Међутим, супротно очекивањима, оно што су „изгуглали“ их је само још више депримирало.

Интернет дијагнозе су најчешће погрешне

Иако се за нека уобичајена стања одговор на интернету и заиста може пронаћи, најчешће су дијагнозе које постављају Гугл или ЧетГПТ потпуно погрешне. Због чега, ако су за бројна стања узроци и симптоми већ свима познати?

Пре свега, приликом идентификовања симптома, наш суд може бити површан или субјективан, а самим тим ће и упити претраживачу бити нејасно дефинисани. На непотпун захтев, браузери или софтвери са вештачком интелигенцијом, очекивано, могу дати погрешан одговор.

Осим тога, и породична анамнеза може допринети тачном постављању дијагнозе. Зато стручњаци упозоравају на то да се одговори на питања која се тичу здравља потраже искључиво код доктора, који су свој читав радни век, па чак и живот, посветили науци и здравству.

Извор: РТ Балкан

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.