O ljubavi je napisano mnogo knjiga. Međutim, ideja ljubavi varira od osobe do osobe. Mnogi ljudi poistovećuju ljubav samo sa požudnim osećanjima, dok je drugi traže u zajedničkim interesima i hobijima. Mnogi više previše idealizuju ljubav i zato je celog života doživljavaju samo u snovima. Ali, kako objašnjava sveti Jovan Klimakus, govoriti o ljubavi je isto što i govoriti o Bogu. Jer, piše sveti apostol Jovan Bogoslov, sam Bog je ljubav, i onaj koji ljubi prebiva u Bogu, i Bog u njemu (vidi 1. Jn. 4, 16). To jest, izvor prave ljubavi je sam Bog. A ako neko traži ljubav u nečemu drugom a ne u Bogu, onda surovo vara ne samo sebe, nego i druge ljude.
U treću nedelju po Vaskrsu posebno poštujemo svete žene koje nam daju primere tako velike i prave ljubavi. Uostalom, kada se činilo da se ceo svet okrenuo od Hrista, nakon što je masa uzvikivala „Raspni ga! (Jn. 19, 6), a najbliži učenici, osim apostola Jovana Bogoslova, pobegli, Juda Ga izdao, i apostol Petar Ga se tri puta odrekao one odlaze prvog dana posle subote, još pre izlaska sunca, da pomazuju Telo Hristovo sa dragocenim mirom (videti Marko 15:43–16:8). Šta je motivisalo ove žene? Nesumnjivo, kako naglašava sveti Jovan Zlatousti, nesebična ljubav prema Hristu Spasitelju.
Takva je ljubav, po rečima Svetog apostola Pavla – dugotrpeljiva, milostiva, ne zavidi, ne uznosi se, ne gordi, ne postupa grubo, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli zlo, ne raduje se nepravdi, nego se raduje istini; sve nosi, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi i nikada ne posustaje (videti 1. Kor. 13:4-8).
Pa kako pronaći takvu ljubav? Neko opet misli da to dolazi trudom velike vere ili nekim značajnim dobrim delima. Da, vera bez dobrih dela je mrtva (Jakovljeva 2:20). Međutim, apostol objašnjava da čak i onaj ko ima takvu veru da može pomerati planine je kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči. (videti 1. Kor. 13:1-2). Čak i ako bi takav dao sve svoje bogatstvo i dao svoje telo da se spali, bez ljubavi od toga nema nikakve koristi (videti 1. Kor. 13, 3).
Ljubav je savršen dar koji dolazi direktno od Boga (videti Jakovljevu 1:17). A ovaj dar se ne može dobiti ni sa jednim našim ljudskim resursom. Bog nas sve voli i svima šalje svoju ljubav, ali ona obitava samo u čistom, skrušenom, smirenom srcu.
Ono na čemu treba da radite da biste pronašli pravu ljubav je – čistota vašeg srca! Gde ima vere i dobrih dela, a nema čistog, čednog srca, ne može biti ljubavi. Tamo gde ima mnogo dobrih dela, a nema smirenja, ni tu se ljubav nikada neće nastaniti. Jer Bog se protivi gordima i daje blagodat samo smirenima (videti 1. Pet. 5, 5).
Kada su žene mironosice čule od Anđela da je Hristos vaskrsao i čak dobile od njega uputstva da odu i kažu o tome Apostolu Petru i drugim učenicima, zbog svog velikog iskustva one su ćutale neko vreme (vidi Mk. 16,8). ). I ovo opet pokazuje njihovu veliku poniznost.
Živimo u vremenima kada ovu vrlinu ismevaju ne samo necrkveni, već i crkveni ljudi. Naprotiv, gordost i oholost se hvale i opravdavaju. Da li zato Gospod dozvoljava da nas epidemije i ratovi makar malo ponize?!
Međutim, draga braćo i sestre, nema potrebe da budemo kao bezumne devojke koje nisu mogle da uđu na svadbu jer nije bilo ulja u njihovim svetiljkama, odnosno nisu imale skrušeno i smireno srce. Budimo kao mudre devojke koje su se na vreme postarale da očiste svoje duše i tela od svakog zla da bi svoje svetiljke zapalile svetlošću ljubavi (v. Mt. 25,1-13).
arhimandrit Markel (Pavuk)
