Mirovne operacije Ujedinjenih nacija zamišljene su kao pomoć zemljama pogođenim sukobom da stvore uslove za mir. U postratnim periodima oni su garanti sprovođenja zakona, uređenja političkog sistema i slično.
Tokom ratnih sukoba, mirovne misije treba da predstavljaju garanciju da ne dođe do većih ratnih zločina, kao i da spreče civilne žrtve i narodu obezbede humanitarnu pomoć.
Mirovne operacije nisu definisane Poveljom UN, već su se razvijale u skladu sa promenama u bezbednosnom okruženju i ciljevima UN da ispune svrhu svog postojanja.
Ipak, realnost je malo drugačija i sve ono što je proklamovano kao osnovni cilj međunarodnih mirotvoraca, na terenu izgleda sasvim drugačije.
Istorijski nastanak
Mirovne misije nisu tekovina modernijih vremena, niti savremenih Ujedinjenih nacija. One se pojavljuju još u 19. veku. Većina intervencija u 19. veku uključivala je kolonijalne interese velikih sila.
Tada su akcije sprovodile koalicije država i kolonijalne sile samostalno. Međutim posle Prvog svetskog rata formirana je Liga naroda i zadatak ostvarivanja kolektivne bezbednosti prelazi u nadležnost te organizacije. Dakle, možemo reći, kolonijalni interesi sada su pravno uokvireni.
Kada pogledamo današnji sastav mirovnih misija, iako formalno svaka članica UN ima pravo da u njima učestvuje, dominantno su to predstavnici najjači svetskih sila.
Tradicionalne mirovne operacije su se sprovodile u situacijama međudržavnih sukoba i vojnih pretnji bezbednosti. Do transformacije mirovnih operacija došlo je zbog izmenjenog bezbednosnog okruženja krajem 20. veka i pojave sukoba u kojima je izraženo organizovano nasilje uglavnom upereno ka civilnom stanovništvu. Takođe pojavili su se brojni akteri koji istovremeno mogu doprineti uspostavljanju mira poput humanitarnih organizacija i privatnih vojnih kompanija.
Šta im je zadatak?
Mirovne misije Ujedinjenih nacija pomažu zemljama da se kreću teškom stazom od sukoba do mira, glasi zvanična definicija.
„Imamo jedinstvenu snagu, legitimitet, a podeljeno breme i sposobnost raspoređivanja trupa i policije sa svih strana sveta.
„Zajedno sa civilnim mirovnim misijama usmereni smo na izvršenje različitih mandata koje postave Savet bezbednosti UN ili Generalna skupština“, piše na sajtu UN.
Priložena tabela sadrži podatke i komparaciju o potvrđenom broju zločina i prekršaja ljudskih prava koja su počinjena od strane vojnika, mirovnjaka i zaposlenih UN.
Kontroverze
Reporteri i novinari su svedoci brzog porasta prostitucije u Kambodži i Mozambiku, nakon primene mirovnih misija UN na tim prostorima. 1996. godine u studiji UN pod nazivom „Uticaji oružanih sukoba na decu „, bivša prva dama Mozambika, Grasa Mašel dokumentovala je:“ u 6 od 12 zemalja gde su se sprovele studije vezane za seksualnu eksploataciju dece u situacijama oružanog sukoba, dolazak mirovnih trupa je povezan sa brzim porastom dečije prostitucije[15]“.
Gita Sahgal progovorila je u 2004. godini o činjenici da prostitucija i seksualno zlostavljanje postoje gde god su snage i napori humanitarnih intervencija stacionirani.
Ona je primetila: „Problem sa UN je ta da mirovne operacije, nažalost, rade istu stvar kao i druga obična vojska. Čak i staratelji moraju da se čuvaju.“Optužbe za seksualno zlostavljanje proganjaju snage UN. U mestima kao što je Kongo i Kosovo* mirovnjaci su bili optuženi za zlostavljanje ljudi koje su štitili.
U BiH prostitucija se često povezuje i sa žrtvama trgovine, pre svega ženama.
Dejvid Lamb, regionalni službenik za ljudska prava u BiH od 2000. do 2001. godine tvrdi da: “
Seksualna trgovina u Bosni uglavnom postoji zbog mirovnih operacija UN. Bez njihovog prisustva, bilo bi malo ili nimalo prisutna prostitucija u BiH.“
Pored toga, saslušanje američkog Predstavničkog doma u 2002. godini zaključilo je da su pripadnici SFOR-a posećivali bosanske bordele i upuštali se u seksualni odnos sa žrtvama trgovine, ženama i maloletnim devojčicama.
Mirovne misije na Balkanu
Usled ratnih sukoba devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, stanovništvo ovih država upoznali su se sa radom mirovnih misija.
Međunarodne mirovne snage bile angažovane na prostoru nekadašnjih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine – poznate po skraćenici UNPROFOR. Takođe, tu je bila i misija na kojoj je insistirala tadašnja Makedonija, a koja je nadgledala granicu ove države i SR Jugoslavije. Iako nikakva vojna pretnja nije postojala.„
Kakav su efekat te misije imale, zavisi od strane sukoba koju pitate. Postoji mnogo iskustava koja su pozitivna, ali i onih koji nisu ostali upamćeni po dobrom. Jedan od njih je i primer Srebrenice, koja je bila Zaštićena zona UN, a delovanjem mirovnih misija nije bila zadovoljna nijedna strana.
Zločini nad srpskim stanovništvom dešavali su se od 1992. godine bez konkretnijeg delovanja misija. Nakon zločina 11. jula 1995. godine, Muslimani su optužili Ujedinjene nacije i holandske snage koje su tu boravile za niz propusta. Zbog svega, pala je i holandska vlada.
Ono što je upečatljivo je veliki broj prećutanih ili nerešenih slučajeva, u kojem se često čuje poziv da se „sve strane uzdrže od eskalacije sukoba“.
Uloga nakon rata
Nedvosmisleno, mirovne snage (SFOR) posle rata u BiH odigrale su važnu ulogu. Prevashodno na razoružanju stanovništva, ali i samih jedinica. Nakon njih, EUFOR je garantovao bezbednost na prostoru čitave BiH, obezbeđujući međuentitetsku liniju i garantujući da nijedna strana neće ugroziti onu drugu.
To potvrđuje i činjenica da se EUFOR i danas nalazi u BiH. Njihovo prisustvo podržavaju oba entiteta.
Ipak, bilo je i nemilih događaja dok je u BiH boravio SFOR. Prilikom traženja optuženih za ratne zločine često su nastupali agresivno, pogotovo prema političkim predstavnicima, zbog čega nisu ostali u lepom sećanju stanovnika. U mnogim situacijama ponašali su se kao namesnička vojska velike sile.
Slučaj Starovlah
Međutim, jedan od događaja koji je ostao posebno upamćen je napad na svešteničku porodicu Starovlah. Događaj se odigrao u noći između 31. marta i 1. aprila 2004. godine. Tada su pripadnici NATO-a i tadašnjeg SFOR-a na Palama gotovo na smrt pretukli pravoslavnog sveštenika Jeremiju Starovlaha i njegovog sina vjeroučitelja Aleksandra. Druge sveštenike i njihove porodice su maltretirali, a zgradu Parohijskog doma u kojoj su se nalazili njihovi stanovi oskrnavili i demolirali.
Na Pale je tada izvršen klasični desant. Helikopteri sa vojnicima spustili su se na obližnji fudbalski stadion, a u krugu od 100 metara od Parohijskog doma bilo je zabranjeno svako kretanje svima osim pripadnicima multinacionalnih snaga.
Ko god se u tom trenutku kretao na tom području bio je dočekan na kundak ili uperenom puščanom cevi sa metkom u njoj.
U izveštaju o stradanju porodice Starovlah, objavljenom na internet stranici Mitropolije dabrobosanske, navodi se da su vojnici SAD, Velike Britanije i Slovenije oko jedan čas posle ponoći, uz upotrebu sile, vatrenog oružja i eksploziva upali u Parohijski dom, koji se nalazi pored Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, a potom i u stanove sveštenika Starovlaha i Zekića, koji su se nalazili iznad prostorija Parohijskog doma. Više o slučaju pročitati OVDE.
Lažna opravdanja
Iako su pripadnici multinacionalnih snaga tvrdili da su Starovlasi povrede dobili od detonacije dinamita, medicinskim nalazima utvrđeno je da su brutalno isprebijani. Lekarski izveštaji pokazali su drugačije
Pripadnici mirovnih snaga izveli su akciju pod izgovorom da traže „ratne zločince“ i prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Tadašnji visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun opravdao je akciju SFOR-a, navodeći da se ona zasnivala na članku lista „Dnevni avaz“.
I 19 godina nakon ove akcije pripadnika međunarodnih snaga nije do kraja poznato iz čijih su sve zemalja vojnici u njoj učestvovali i ko je nalogodavac.
Neposredno nakon akcije, NATO je na svojoj internet stranici saopštio da je u akciji učestvovala mešovita jedinica formirana od vojnika iz Italije, Slovenije, Velike Britanije, SAD, Rumunije, Mađarske i Austrije.
Misije na Kosovu i Metohiji
Nakon rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, na osnovu Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti UN, uspostavljena je mirovna misija u južnoj srpskoj pokrajini. Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) trebalo je da pomogne da se uspostave uslovi za miran i normalan život svih stanovnika.
Međutim, ono što je usledilo, moglo bi se reći da zadatak nisu ispunili. Pogrom srpskog stanovništva, a onda i jednostrano priznanje nezavisnosti 2008. godine. Mir nije sačuvan, a prekršena je rezolucija SB UN. Sve to pred tihim ćutanjem mirovnih misija.
Istina, mirovnjaci su zaštitili mnoge pravoslavne svetinje, štite ih i danas. Međutim, na jednostrane militantne akcije kosovskih Albanaca ili su gledali ćuteći ili su im pomagali.
Ćutanje na pogrom
Gotovo odmah po uspostavljanju misije UNMIK, povratnici koje su činili kosovski Albanci, napali su kosovske Srb. Zbog toga je oko 200.000-280.000 Srba i drugih nealbanaca pobeglo.
U martu 2004. Kosovo i Metohija su doživeli najgore međuetničko nasilje od rata na Kosovu. Nemiri iz 2004. izazvani su nizom manjih događaja koji su se ubrzo pretvorili u velike nemire.
Ovaj događaj je bio motiv za proteste jer niko nije uhapšen niti je lično optužen u ovom slučaju. Protestvujući, kosovski Albanci su spalili stotine srpskih kuća, lokalitete srpske pravoslavne crkve (uključujući i neke srednjovekovne crkve i manastire) i objekte UN-a.
Procenjuje se da je više od 4000 ljudi izgnano iz svojih kuća. Poginulo 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno. Uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane.
Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela.
Čelnici međunarodne misije na KiM su nakon pogroma, vremenom menjali svoje izjave o načinu nastanka i uzrocima istih. Pogrom su okarakterisali kao „seriju akcija”, zatim kao „organizovanu akciju” i „spontanu reakciju”. I pored osuda pogroma, glavni organizatori su ostali nekažnjeni.
Mirovne misije u svetu danas
Afrika
- Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari(MINURSO)
- Misija Ujedinjenih nacija / Afričke unije u Darfuru(UNAMID)
- Misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo(MONUSCO)
- Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abjej(UNISFA)
- Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan(UNMISS)
- Misija Ujedinjenih nacija za podršku u Libiji(UNSMIL)
- Višedimenzionalna integrisana stabilizaciona misija u Maliju(MINUSMA)
- Višedimenzionalna integrisana misija stabilizacije Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici
Amerika
- Misija Ujedinjenih nacija za podršku pravde na Haitiju
Azija
- Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu
Evropa
- Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru(UNFICYP)
- Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu(UNMIK)
Srednji istok
- Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja(UNTSO)
- Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija(UNDOF)
- Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija(UNDOF)
