Мировне операције Уједињених нација замишљене су као помоћ земљама погођеним сукобом да створе услове за мир. У постратним периодима они су гаранти спровођења закона, уређења политичког система и слично.
Током ратних сукоба, мировне мисије треба да представљају гаранцију да не дође до већих ратних злочина, као и да спрече цивилне жртве и народу обезбеде хуманитарну помоћ.
Мировне операције нису дефинисане Повељом УН, већ су се развијале у складу са променама у безбедносном окружењу и циљевима УН да испуне сврху свог постојања.
Ипак, реалност је мало другачија и све оно што је прокламовано као основни циљ међународних миротвораца, на терену изгледа сасвим другачије.
Историјски настанак
Мировне мисије нису тековина модернијих времена, нити савремених Уједињених нација. Оне се појављују још у 19. веку. Већина интервенција у 19. веку укључивала је колонијалне интересе великих сила.
Тада су акције спроводиле коалиције држава и колонијалне силе самостално. Mеђутим после Првог светског рата формирана је Лига народа и задатак остваривања колективне безбедности прелази у надлежност те организације. Дакле, можемо рећи, колонијални интереси сада су правнo уоквирени.
Када погледамо данашњи састав мировних мисија, иако формално свака чланица УН има право да у њима учествује, доминантно су то представници најјачи светских сила.
Традиционалне мировне операције су се спроводиле у ситуацијама међудржавних сукоба и војних претњи безбедности. До трансформације мировних операција дошло је због измењеног безбедносног окружења крајем 20. века и појаве сукоба у којима је изражено организовано насиље углавном уперено ка цивилном становништву. Такође појавили су се бројни актери који истовремено могу допринети успостављању мира попут хуманитарних организација и приватних војних компанија.
Шта им је задатак?
Мировне мисије Уједињених нација помажу земљама да се крећу тешком стазом од сукоба до мира, гласи званична дефиниција.
„Имамо јединствену снагу, легитимитет, а подељено бреме и способност распоређивања трупа и полиције са свих страна света.
„Заједно са цивилним мировним мисијама усмерени смо на извршење различитих мандата које поставе Савет безбедности УН или Генерална скупштина“, пише на сајту УН.
Приложена табела садржи податке и компарацију о потврђеном броју злочина и прекршаја људских права која су почињена од стране војника, мировњака и запослених УН.
Контроверзе
Репортери и новинари су сведоци брзог пораста проституције у Камбоџи и Мозамбику, након примене мировних мисија УН на тим просторима. 1996. године у студији УН под називом „Утицаји оружаних сукоба на децу „, бивша прва дама Мозамбика, Граса Машел документовала је:“ у 6 од 12 земаља где су се спровеле студије везане за сексуалну експлоатацију деце у ситуацијама оружаног сукоба, долазак мировних трупа је повезан са брзим порастом дечије проституције[15]“.
Гита Сахгал проговорила је у 2004. години о чињеници да проституција и сексуално злостављање постоје где год су снаге и напори хуманитарних интервенција стационирани.
Она је приметила: „Проблем са УН је та да мировне операције, нажалост, раде исту ствар као и друга обична војска. Чак и старатељи морају да се чувају.“Оптужбе за сексуално злостављање прогањају снаге УН. У местима као што је Конго и Косово* мировњаци су били оптужени за злостављање људи које су штитили.
У БиХ проституција се често повезује и са жртвама трговине, пре свега женама.
Дејвид Ламб, регионални службеник за људска права у БиХ од 2000. до 2001. године тврди да: “
Сексуална трговина у Босни углавном постоји због мировних операција УН. Без њиховог присуства, било би мало или нимало присутна проституција у БиХ.“
Поред тога, саслушање америчког Представничког дома у 2002. години закључило је да су припадници СФОР-а посећивали босанске борделе и упуштали се у сексуални однос са жртвама трговине, женама и малолетним девојчицама.
Мировне мисије на Балкану
Услед ратних сукоба деведесетих на простору бивше Југославије, становништво ових држава упознали су се са радом мировних мисија.
Међународне мировне снаге биле ангажоване на простору некадашњих република Хрватске, Босне и Херцеговине – познате по скраћеници УНПРОФОР. Такође, ту је била и мисија на којој је инсистирала тадашња Македонија, а која је надгледала границу ове државе и СР Југославије. Иако никаква војна претња није постојала.„
Какав су ефекат те мисије имале, зависи од стране сукоба коју питате. Постоји много искустава која су позитивна, али и оних који нису остали упамћени по добром. Један од њих је и пример Сребренице, која је била Заштићена зона УН, а деловањем мировних мисија није била задовољна ниједна страна.
Злочини над српским становништвом дешавали су се од 1992. године без конкретнијег деловања мисија. Након злочина 11. јула 1995. године, Муслимани су оптужили Уједињене нације и холандске снаге које су ту боравиле за низ пропуста. Због свега, пала је и холандска влада.
Оно што је упечатљиво је велики број прећутаних или нерешених случајева, у којем се често чује позив да се „све стране уздрже од ескалације сукоба“.
Улога након рата
Недвосмислено, мировне снаге (СФОР) после рата у БиХ одиграле су важну улогу. Превасходно на разоружању становништва, али и самих јединица. Након њих, ЕУФОР је гарантовао безбедност на простору читаве БиХ, обезбеђујући међуентитетску линију и гарантујући да ниједна страна неће угрозити ону другу.
То потврђује и чињеница да се ЕУФОР и данас налази у БиХ. Њихово присуство подржавају оба ентитета.
Ипак, било је и немилих догађаја док је у БиХ боравио СФОР. Приликом тражења оптужених за ратне злочине често су наступали агресивно, поготово према политичким представницима, због чега нису остали у лепом сећању становника. У многим ситуацијама понашали су се као намесничка војска велике силе.
Случај Старовлах
Међутим, један од догађаја који је остао посебно упамћен је напад на свештеничку породицу Старовлах. Догађај се одиграо у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године. Тада су припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а на Палама готово на смрт претукли православног свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра. Друге свештенике и њихове породице су малтретирали, а зграду Парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оскрнавили и демолирали.
На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено свако кретање свима осим припадницима мултинационалних снага.
Ко год се у том тренутку кретао на том подручју био је дочекан на кундак или упереном пушчаном цеви са метком у њој.
У извештају о страдању породице Старовлах, објављеном на интернет страници Митрополије дабробосанске, наводи се да су војници САД, Велике Британије и Словеније око један час после поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом, који се налази поред Храма Успења Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Старовлаха и Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома. Више о случају прочитати ОВДЕ.
Лажна оправдања
Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани. Лекарски извештаји показали су другачије
Припадници мировних снага извели су акцију под изговором да траже „ратне злочинце“ и првог председника Републике Српске Радована Караџића.
Тадашњи високи представник за БиХ Педи Ешдаун оправдао је акцију СФОР-а, наводећи да се она заснивала на чланку листа „Дневни аваз“.
И 19 година након ове акције припадника међународних снага није до краја познато из чијих су све земаља војници у њој учествовали и ко је налогодавац.
Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мешовита јединица формирана од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.
Мисије на Косову и Метохији
Након рата на Косову и Метохији 1999. године, на основу Резолуције 12 44 Савета безбедности УН, успостављена је мировна мисија у јужној српској покрајини. Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК) требало је да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника.
Међутим, оно што је уследило, могло би се рећи да задатак нису испунили. Погром српског становништва, а онда и једнострано признање независности 2008. године. Мир није сачуван, а прекршена је резолуција СБ УН. Све то пред тихим ћутањем мировних мисија.
Истина, мировњаци су заштитили многе православне светиње, штите их и данас. Међутим, на једностране милитантне акције косовских Албанаца или су гледали ћутећи или су им помагали.
Ћутање на погром
Готово одмах по успостављању мисије УНМИК, повратници које су чинили косовски Албанци, напали су косовске Срб. Због тога је око 200.000-280.000 Срба и других неалбанаца побегло.
У марту 2004. Косово и Метохија су доживели најгоре међуетничко насиље од рата на Косову. Немири из 2004. изазвани су низом мањих догађаја који су се убрзо претворили у велике немире.
Овај догађај је био мотив за протесте јер нико није ухапшен нити је лично оптужен у овом случају. Протествујући, косовски Албанци су спалили стотине српских кућа, локалитете српске православне цркве (укључујући и неке средњовековне цркве и манастире) и објекте УН-а.
Процењује се да је више од 4000 људи изгнано из својих кућа. Погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено. Уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане.
Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.
Челници међународне мисије на КиМ су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и „спонтану реакцију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени.
Мировне мисије у свету данас
Африка
- Мисија Уједињених нација за референдум у Западној Сахари(MINURSO)
- Мисија Уједињених нација / Афричке уније у Дарфуру(UNAMID)
- Мисија Уједињених нација за стабилизацију у Демократској Републици Конго(MONUSCO)
- Привремене безбедносне снаге Уједињених нација за Абјеј(UNISFA)
- Мисија Уједињених нација у Републици Јужни Судан(UNMISS)
- Мисија Уједињених нација за подршку у Либији(UNSMIL)
- Вишедимензионална интегрисана стабилизациона мисија у Малију(MINUSMA)
- Вишедимензионална интегрисана мисија стабилизације Уједињених нација у Централноафричкој Републици
Америка
- Мисија Уједињених нација за подршку правде на Хаитију
Азија
- Група војних посматрача Уједињених нација у Индији и Пакистану
Европа
- Мировне снаге Уједињених нација на Кипру(UNFICYP)
- Мисија привремене администрације Уједињених нација на Косову(UNMIK)
Средњи исток
- Организација Уједињених нација за надзор примирја(UNTSO)
- Снаге за посматрање Уједињених нација(UNDOF)
- Снаге за посматрање Уједињених нација(UNDOF)
