„Veliku nagradu Ivo Andrić“ dobili su za 2023. godinu za životno delo nobelovac, književnik Abdulrazak Gurna i Saša Radojčić za zbirku pesama „Tobogan“, saopštio je žiri nagrade Andrićevog instituta.
Direktor Andrićevog instituta, reditelj Emir Kusturica je rekao na konferenciji za novinare da je velika radost kada imenu našeg pisca i nobelovca Andrića (1892-1975) dodaju ljude koji se pokazuju kao veliki pisci, ne samo na našoj nego i svetskoj pozornici.
„Pokušavamo da Andrićev institut i Andrićgrad budu topao dom za velike pisce iz sveta. Da naglasim da je ‘Velika nagrada Ivo Andrić’ jedina u Srbiji koja se dodeljuje strancima i onima koji pišu na srpskom i jezicima proisteklim iz srpskog“, rekao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, to što je „Veliku nagradu Ivo Andrić“ dobio još jedan nobelovac „utoliko je veće zadovoljstvo“, jer je prilika da ga ugoste „u jedinom gradu na svetu koji je posvećen jednom nobelovcu“.
Kusturica je rekao da će nagrade Gurni i Radojčiću biti tradicionalno uručene u Andrićevom institutu na Vidovdan.
Rođen u Zanzibaru, Gurna je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2021. godine, objavio je deset romana, kao i brojne priče i eseje, a na srpski jezik su prevedeni „Napuštanje“, Pored mora“, „Raj“ i „Život posle života“.
„Čitajući Gurnine romane u prilici smo da osvežimo znanja o tekovinama evropskih kolonizatora i da uočavamo nove likove tih tekovina, to kako se oni transformišu kroz vreme, iako im je suština uvek ista“, ocenio je žiri.
Članovi Slađana Ilić, Milo Lompar i Želidrag Nikčević su naveli da Gurna „upotrebljavajući najčešće ironiju i aluziju, vrlo oprezno se služeći rečima sa svešću o tome koliko su opasne, uvodi u svet znakovite tišine svojih junaka“.
Žiri je dodao da je ta tišina „često mučna, teška iznuđena situacijama u kojima su junaci zatečeni, a neophodna na početku njihovog novog života u svetu ‘demokratije'“.
„Kod nas se nije odomaćila ideja da Afrika prolazi kroz možda najdramatičniji period svog postojanja, gde se upravo razrešavaju zagonetke vezane za kolonizatore i kolonizacije, da se u Africi menja status prijatelja i neprijatelja“, ocenio je u svom izlaganju Kusturica.
Prema njegovim rečima, danas niz afričkih zemalja traže pomoć prijatelja da se izvuku iz zagrljaja kolonizatora, o kome govori Gurna.
Kusturica je podsetio da je belgijski „kralj Leopold II (1835-1909) u Kongu ubio 11 miliona ljudi“, dok je u Ruandi devedesetih godina „izvršen genocid u kome je nestalo 800.000 ljudi“.
„Afrika menja svoj status i postaje novi teritorij, sa novim ciljevima i autonomnim idejama. Gurna je jedan od svetionika koji su nam rasvetilili put“, naglasio je Kusturica.
U svom obraćanju, Lompar je podsetio da je Gurna poznat u našoj čitalačkoj sredini, a opštu osobina koju deli sa Andrićem je „isprepleten svet kultura, religija i tradicija“.
Prema njegovim rečima, Andrić i Gurna dele, između ostalog, jednu vrstu „komešaja ljudi u različitim životnim okolnostima, vrlo sličnom Andrićevim tematskim zaokupljenosti, recimo u ‘Travničkoj hronici'“.
Žiri je ocenio je da je Radojčić „zbog posvećenosti pesmi i svemu što neimarski, znalački gradi, dostojan dobitnik nagrade.“
Radojčić je redovni profesor filozofije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, autor nekoliko knjiga pesama, kao i kritika i ogleda, a žiri je ocenio da je zbirku „Tobogan“ napisao „onaj koji zna sve što treba znati o stihu, pesmi“.
„Tome se ne treba čuditi imajući u vidu da je reč o autoru eruditi, filozofu, profesoru, čitaocu i pesniku čija je ovo deseta pesnička zbirka“, ocenio je između ostalog žiri.
Nikčević je dodao da Radojčićeva „refleksivnost i intelektualnost ne ometaju njegovu senzibilnosti i emotivnost njegove lirike, i tu se mogu naći prizvuci Andrićevog pristupa svetu i umetnosti“.
