Svetski dan pozorišta, praznik koji svake godine oživljava scenske snove, kreativnost i duh dijaloga, proslavlja se 27. marta kao globalna manifestacija u čast jedne od najstarijih i najuzvišenijih umetničkih formi.
Ovu tradiciju je još 1961. godine pokrenuo Međunarodni pozorišni institut (ITI) kao način da se svetska pozorišna zajednica ujedini u slavlju umetnosti koja povezuje ljude i kulture na najdirektniji i najhumaniji način.
Datum nije izabran slučajno: upravo tog 27. marta 1962. godine u Parizu je otvorena sezona čuvenog „Teatra nacija“, simboličan trenutak koji je postavio temelje za jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u godini.
Poruka mira i umetnosti
U središtu proslave nalazi se Međunarodna poruka za Svetski dan pozorišta, koja se od svog početka 1962. godine šalje ljubiteljima pozorišta širom sveta. Prvi autor ove poruke bio je legendarni francuski umetnik Žan Kokto, a od tada svaka godina doprinosi stanovitim mislima i refleksijama o ulozi teatra kao umetnosti koja nije samo zabavna, već i sposobna da podstakne dijalog, razumevanje i kulturu mira.
ITI poziva ugledne ličnosti iz sveta teatra – dramske reditelje, pisce, glumce i mislioce – da podele svoje viđenje snage scenske umetnosti, a ova poruka se zatim prevodi na više od 50 jezika i čita pred publikom u pozorišnim kućama, objavljuje u novinama i emituje na radio i televizijskim stanicama širom pet kontinenata.
Ove godine čast da napiše ovu poruku pripala je norveškom dramskom piscu i Nobelovcu za književnost Jonu Foseu, čije delo, obeleženo minimalizmom i emotivnom dubinom, iznova potvrđuje da pozorište govori o suštinskim pitanjima čoveka i njegove uloge u svetu.
Svetsko i lokalno – pozorišne scene koje oživljavaju praznik
Svetski dan pozorišta nije samo teorijska proslava – to je vreme kada pozorišta, umetnici i publika širom planete realizuju konkretne programe, predstave, radionice i festivale.
U velikim kulturnim centrima kao što su Rio de Žaneiro u Brazilu, program povodom ovog dana traje nekoliko dana i uključuje scenske produkcije iz različitih krajeva sveta, panele i razgovore o ulozi pozorišta u društvu, kao i izložbe i diskusije o nasleđu i budućnosti dramskih umetnosti.
I u Srbiji ovaj dan dobija svoj značaj. Na primer, Knjaževsko‑srpski teatar u Kragujevcu, najstarija profesionalna scena u zemlji, obeležavao je Svetski dan pozorišta izvođenjem predstave „Smrtonosna motoristika“ u režiji Tijane Vasić, uz čitanje Međunarodne poruke kao deo programa koji povezuje lokalnu publiku sa globalnim umetničkim tokovima.
Pored toga, mnogobrojna pozorišta u zemlji, uključujući dramske, operske i amaterske scene u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima, tradicionalno organizuju izvedbe, tribine i publike okupljaju oko zajedničke ljubavi prema sceni.
Teatar kao večita inspiracija
Pozorište je umetnost koja leži u samom srcu ljudske kulture, izgrađeno na živom susretu glumca i publike, na energiji koja nastaje u trenutku kada se zavese podignu i priča oživi pred očima.
Od antičkih rituala u čast boga Dionisa do najsavremenijih intervencija na svetskim scenama, teatru se često pripisuje sposobnost da podstakne razmišljanje, razvije kritičku svest i omogući zajedničko iskustvo koje prevazilazi jezike, granice i kulturne razlike.
Svetski dan pozorišta, dakle, nije samo datum u kalendaru – to je izraz globalnog priznanja za umetnost koja, iako drevna, nastavlja da bude vitalni čin našeg zajedničkog duhovnog života, dokazujući da, kad zavesa krene gore, svet zaista postaje pozornica.
