Jefimija Devička, u narodu poznatija kao Blažena Stojna, na poslednjem Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske pravoslavne crkve pribrojana je Liku svetih. Sabor je prepoznao njen vrlinski i podvižnički život, a za datum njenog prazničnog spomena određen je 28. februar (odnosno 15. februar po starom kalendaru).
Interesantno je da je prvo žitije ove nove svetiteljke napisao još sveti vladika Nikolaj Velimirović, opisujući njen nesvakidašnji životni put i duboki trag koji je ostavila u narodu Novopazarskog i Sjeničkog kraja, ali i na Kosovu i Metohiji.
Od čuvanja stada do devičkih šuma
Sveta Jefimija je rođena 1815. godine kao Stojna Zarić u selu Donje Lopiže kod Sjenice, u uglednoj svešteničkoj porodici. U mladosti je bila poznata po smernosti i poslušnosti, baveći se uobičajenim seoskim poslovima i čuvanjem ovaca. Međutim, u svojoj dvadesetoj godini osetila je duhovni poziv i otišla u manastir Devič, smešten u devičkim šumama u Drenici, gde se zamonašila i dobila ime Jefimija.
U ovoj drevnoj svetinji, podignutoj oko groba Svetog Joanikija Devičkog, monahinja Jefimija je započela izuzetno strog podvig. Živela je na hlebu i vodi, spavala kratko i neudobno, i provodila sate u dugim, suznim molitvama na kolenima, brinući se istovremeno o samom manastiru i grobu svetog Joanikija.
Jurodivost i nadimak „Pokajanije“
Ono što je izdvajalo Blaženu Stojnu bio je specifičan vid hrišćanskog podviga – jurodivost. Iako je bila svetovno neuka, narod je u njenom ponašanju prepoznavao duboku duhovnu mudrost. Obilazeći okolna mesta kako bi sakupljala pomoć za manastir, ona je koristila priliku da podučava narod veri.
Bila je neposredna i oštra, ali puna ljubavi. Otvoreno je pozivala ljude na pokajanje, zbog čega je dobila nadimak „Pokajanije“. Blagosiljala je, ali i otvoreno pretila i grdila one koji su grešili, da bi im nakon toga praštala. Zbog njenog pravednog života i duhovnih darova, poštovali su je podjednako i lokalni hrišćani i muslimani, koji su u njoj videli istinsku božiju ugodnicu.
Čudo nad grobom u Novom Pazaru
Nakon što je, prema predanju, unapred saznala za vreme svoje smrti, Blažena Stojna se upokojila 15. februara 1895. godine u Novom Pazaru.
Njene mošti sahranjene su ispred Petrove crkve u Rasu (Crkve Svetih apostola Petra i Pavla). Narodno poštovanje prema njoj dodatno je učvršćeno nakon što su vernici, prema svedočenjima, godinama viđali plamenu svetlost iznad njenog groba, što je u pravoslavnoj tradiciji čest znak svetiteljstva. Nakon više od jednog veka od njene smrti, SPC je ovom odlukom samo zvanično potvrdila ono što je narod u Raškoj oblasti i na Kosmetu znao generacijama.
