Crkveni raskol u Ukrajini direktno je povezan sa američkim agenturama i predstavlja samo najnoviju potvrda anglosaksonske primene prilično starog principa „zavadi pa vladaj“
Britanija ima dugu istoriju stvaranja tajnih špijunskih mreža i raznih verskih sekti, što je samo deo britanskih operacija uticaja, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt „Katehon“.
U Engleskoj postojalo je mnogo sekti koje su tumačile Bibliju na sopstevni način. Među ovim sektama su najpoznatiji kvekeri (drhtači) ili braunisti. Neke od njih su se proširile po evropskom kontinentu i SAD, što je ubrzo dovelo do stvaranja još čudnijih pokreta. Pojava ovih sekti dovela je najpre do društvenih nemira u Engleskoj, a potom i u drugim zemljama.
Sve vrste tajnih društava su uključivale predstavnike lokalne aristokratije i buržoazije. Ipak, ove sekte se nisu zadžale samo u Britaniji, već su se slične ideje proširile u drugim zemljama i kulturama.
Kako pokazuje istorija, Britanija je bila uključena u projektovanje ovakvih koncepata u spoljašnje okruženje sa konkretnim geopolitičkim interesima.
Pokret britanskog izraelizma
Još u 16. veku, u Britaniji je nastao pokret britanskog izraelizma (angloizraelizam), koji je bio kompleks pseudoistorijskih i skoro religioznih verovanja da narod Britanije potiče od desetog izgubljenog plemena drevnog Izraela. Kralj Džejms Šesti je tvrdio da je on kralj Izraela. Član parlamenta Džon Sadler, koji je bio i lični sekretar Olivera Kromvela, imao je slične stavove, koje je kombinovao sa idejama milenarizma. Godine 1649. objavio je knjigu „Prava kraljevstva“, u kojoj je nastojao da dokaže „izraelsku genealogiju Britanaca.“
Slične teorije nastavile su da se razvijaju i u 18. i 19. veku, kada su uvedeni elementi arheologije, lingvistike i raznih pomodnih okultnih pokreta.
Britanski izraelizam uticao je na rasnu teoriju i na američki protestantizam, koji je u 19. veku razvio američku „ideologiju manifestne sudbine“, a imao je značajan uticaj i na pentekostalce i na mormone.
Godine 1919. u Londonu je stvorena Svetska britansko-izraelska federacija, koja postoji sve do danas. Treba podsetiti da je Britanija stajala iza ideje o stvaranju nacionalne države Izrael, što pokazuje Balfurova deklaracija (pismo ministra spoljnih poslova Artura Balfura lordu Valteru Rotšildu) iz 1917. godine, a kasnije su ovaj koncept podržale Francuska, Italija i SAD. Upravo iz Britanije su došli oni impulsi koji su na kraju doveli do dugotrajnog palestinsko-izraelskog sukoba.
Vehabizam, proizvod britanskih tajnih službi
Vehabizam je nastao sredinom 18. veka u centralnom delu Arapskog poluostrva. Ime je dobio po osnivaču Muhamedu ibn Abdul Vahabu. Britanci su nastavili da promovišu vehabizam do danas.
Mladi Ibn Abdul Vehab je dospeo pod uticaj britanskog tajnog špijuna pod nadimkom Hemfer, koji je bio jedan od agenata koje je London poslao u muslimanske zemlje da destabilizuju Otomansko carstvo i izazivaju sukobe među muslimanima. Hemfer se predstavljao kao musliman, a sebe je prozvao Muhamedom. On je ubedio Abdul Vehaba da mnoge muslimane treba pobiti, jer su prekršili osnovna načela islama.
Britanski agenti su ubedili šeika Muhameda el Sauda da podrži Abdul Vahaba. Ubrzo je stvorena mala vojska beduina koja je terorisala čitavo Arapsko poluostrvo i prodrla sve do Damaska i Karbale. Kada je egipatska vojska uništila vehabijski klan, njegovi sledbenici su kovali planove za osvetu, a na Britaniju su gledali kao na saveznika.
Pokret britanskog šiitizma
Najnoviji sektaški pokret povezan sa Londonom je takozvani britanski šitiizam, koji predvode verski lideri Mujtaba Širazi i Jaser el Habib. Ovaj pokret je stvoren kako bi diskreditovao šiitizam, a posebno Iran, Liban i Irak, u kome živi većina šiita.
Britanski „šiiti“ smatraju ostale muslimane „idolopoklonicima“ i „mnogobožcima“, i redovno vređaju razne muslimanske propovednike. Širazi je čak izdao fetvu koja nalaže ubijanje sunita.
Prema iranskom vrhovnom vođi imamu Aliju Hamneiju, „osobe kao što su Širazi i El Habib su pod kontrolom britanske obaveštajne agencije MI6 i koriste se za raspirivanje sektaških ratova.“ Iranska vlada je u januaru 2015. zatvorila šiitske TV kanale. Četvrtog juna 2016. u Iranu se ponovo čula propoved o potrebi borbe protiv britanskog šitiizma. I SAD koriste slične tehnike u političke svrhe, što su preuzele od Britanije. Osim indeksa verskih sloboda, koji označava pojedine zemlje kao „autoritarne“, Svetski savet crkava ima jasnu političku agendu, a protestantski lobi utiče na odluke Stejt departmenta i Bele kuće.
Crkveni raskol u Ukrajini je direktno povezan sa američkim agenturama i predstavlja samo najnoviju potvrdu anglosaksonske primene prilično starog principa „zavadi pa vladaj“.
