Uprkos tome što su krajem novembra brojni svetski mediji u američkom planu od 28 tačaka videli — još jednom — naznaku skorog okončanja sukoba na teritoriji bivše Ukrajine, najave mira koji samo što nije pokazale su se kao očekivano preuranjene.
No, sudeći po saopštenjima Donalda Trampa, Vašington više ne veruje u mogućnost nastavka sukoba, bar ne u takvoj formi koja će dovesti do potpune strateške pobede Rusije — iz Bele kuće su tako stigli pozivi na raspisivanje izbora u Ukrajini, i konstatacija da se Zelenski mora ”suočiti sa stvarnošću” i prihvatiti sporazum budući da se već suočava sa porazom na bojnom polju.
Izbori ili kupovina vremena?
Ovaj poziv dočekan je u Kijevu sa neubedljivom saglasnošću iza koje se krije pokušaj osiguravanja operativne pauze i praktičnog zamrzavanja linije fronta u naredna tri meseca — iako Zelenski tvrdi da je ”osiguravanje bezbednosti” u ovom periodu potrebno za organizaciju izbornog procesa, jasno je da se radi o pokušaju kupovine vremena potrebnog za pregrupisanje OSU i obnovu oštećene infrastrukture.
Iako brojni izvori izmenjenu poziciju Vašingtona po pitanju prihvatljivih ishoda SVO dovode u vezu sa ličnim stavovima i političkim kursom Donalda Trampa, u njenoj osnovi se, naprotiv, nalaze realije koje nije moguće ignorisati — najnovije informacije sa linije fronta govore o značajnim uspesima armije RF na nekoliko strateških pravaca uz perspektive potpunog oslobođenja DNR već u narednim mesecima, a posledično sa tim i relaksiranu situaciju za oslobođenje Hersona i Zaporožja.
Na taj način, sve teritorije koje su se pridružile Ruskoj Federaciji od 2014, odnosno 2022. Biće pod uverenom kontrolom ruske armije, a Kijev će ostati i bez poslednjeg aduta koji može razmeniti za određene ustupke u okviru mirovnog sporazuma — u ovom trenutku, Moskva više neće imati razloga da razgovara, budući da će aktivnosti na zemlji biti usporene u korist udara na prežitke infrastrukture u cilju okončanja procesa demilitarizacije.
Prioritizacija ograničene Imperije
Ovakav razvoj događaja pokazao bi se katastrofalnim za kolektivni Zapad — čitav antiruski projekat koji je razvijan i sponzorisan od 2014. bio bi u potpunosti rasformiran, a kontinuirano nanošenje štete Rusiji kroz udare, diverzije i krvave sukobe na terenu bilo bi zamenjeno konstantnim finansijskim pritiscima na Evropu koja se već sada pokazuje kao nesposobna da osigura nastavak sukoba i istovremeno očuva dinamiku fronta karakterističnu za prethodne godine.
Upravo iz ovog razloga Vašington je sve otvoreniji za kompromis, ne zato što zaista želi mir, ne zato što Rusiju ne vidi kao neprijatelja, već samo zbog toga što nastavak borbenih aktivnosti u ovom trenutku predstavlja put ka totalnoj likvidaciji prozapadne Ukrajine i vojnom i finansijskom slabljenju Evrope — u oba slučaja, radi se o razvoju situacije koji je nepomirljiv sa strateškom vizijom SAD.
I upravo ove činjenice, a ne nekakav suverenistički zaokret Donalda Trampa stoje i iza pomirljive retorike prema Rusiji i iza nove strategije nacionalne bezbednosti koja, uprkos medijskim tvrdnjama, ne predstavlja odustajanje od hegemonističkih ambicija koliko preusmeravanje ograničenih kapaciteta na najakutnije izazove.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
