Упркос томе што су крајем новембра бројни светски медији у америчком плану од 28 тачака видели — још једном — назнаку скорог окончања сукоба на територији бивше Украјине, најаве мира који само што није показале су се као очекивано преурањене.
Но, судећи по саопштењима Доналда Трампа, Вашингтон више не верује у могућност наставка сукоба, бар не у таквој форми која ће довести до потпуне стратешке победе Русије — из Беле куће су тако стигли позиви на расписивање избора у Украјини, и констатација да се Зеленски мора ”суочити са стварношћу” и прихватити споразум будући да се већ суочава са поразом на бојном пољу.
Избори или куповина времена?
Овај позив дочекан је у Кијеву са неубедљивом сагласношћу иза које се крије покушај осигуравања оперативне паузе и практичног замрзавања линије фронта у наредна три месеца — иако Зеленски тврди да је ”осигуравање безбедности” у овом периоду потребно за организацију изборног процеса, јасно је да се ради о покушају куповине времена потребног за прегруписање ОСУ и обнову оштећене инфраструктуре.
Иако бројни извори измењену позицију Вашингтона по питању прихватљивих исхода СВО доводе у везу са личним ставовима и политичким курсом Доналда Трампа, у њеној основи се, напротив, налазе реалије које није могуће игнорисати — најновије информације са линије фронта говоре о значајним успесима армије РФ на неколико стратешких праваца уз перспективе потпуног ослобођења ДНР већ у наредним месецима, а последично са тим и релаксирану ситуацију за ослобођење Херсона и Запорожја.
На тај начин, све територије које су се придружиле Руској Федерацији од 2014, односно 2022. Биће под увереном контролом руске армије, а Кијев ће остати и без последњег адута који може разменити за одређене уступке у оквиру мировног споразума — у овом тренутку, Москва више неће имати разлога да разговара, будући да ће активности на земљи бити успорене у корист удара на прежитке инфраструктуре у циљу окончања процеса демилитаризације.
Приоритизација ограничене Империје
Овакав развој догађаја показао би се катастрофалним за колективни Запад — читав антируски пројекат који је развијан и спонзорисан од 2014. био би у потпуности расформиран, а континуирано наношење штете Русији кроз ударе, диверзије и крваве сукобе на терену било би замењено константним финансијским притисцима на Европу која се већ сада показује као неспособна да осигура наставак сукоба и истовремено очува динамику фронта карактеристичну за претходне године.
Управо из овог разлога Вашингтон је све отворенији за компромис, не зато што заиста жели мир, не зато што Русију не види као непријатеља, већ само због тога што наставак борбених активности у овом тренутку представља пут ка тоталној ликвидацији прозападне Украјине и војном и финансијском слабљењу Европе — у оба случаја, ради се о развоју ситуације који је непомирљив са стратешком визијом САД.
И управо ове чињенице, а не некакав суверенистички заокрет Доналда Трампа стоје и иза помирљиве реторике према Русији и иза нове стратегије националне безбедности која, упркос медијским тврдњама, не представља одустајање од хегемонистичких амбиција колико преусмеравање ограничених капацитета на најакутније изазове.
Пише: Радомир Јеринић, политиколог
