Црквени раскол у Украјини директно је повезан са америчким агентурама и представља само најновију потврда англосаксонске примене прилично старог принципа „завади па владај“
Британија има дугу историју стварања тајних шпијунских мрежа и разних верских секти, што је само део британских операција утицаја, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт „Катехон“.
У Енглеској постојало је много секти које су тумачиле Библију на сопстевни начин. Међу овим сектама су најпознатији квекери (дрхтачи) или браунисти. Неке од њих су се прошириле по европском континенту и САД, што је убрзо довело до стварања још чуднијих покрета. Појава ових секти довела је најпре до друштвених немира у Енглеској, а потом и у другим земљама.
Све врсте тајних друштава су укључивале представнике локалне аристократије и буржоазије. Ипак, ове секте се нису заджале само у Британији, већ су се сличне идеје прошириле у другим земљама и културама.
Како показује историја, Британија је била укључена у пројектовање оваквих концепата у спољашње окружење са конкретним геополитичким интересима.
Покрет британског израелизма
Још у 16. веку, у Британији је настао покрет британског израелизма (англоизраелизам), који је био комплекс псеудоисторијских и скоро религиозних веровања да народ Британије потиче од десетог изгубљеног племена древног Израела. Краљ Џејмс Шести је тврдио да је он краљ Израела. Члан парламента Џон Садлер, који је био и лични секретар Оливера Кромвела, имао је сличне ставове, које је комбиновао са идејама миленаризма. Године 1649. објавио је књигу „Права краљевства“, у којој је настојао да докаже „израелску генеалогију Британаца.“
Сличне теорије наставиле су да се развијају и у 18. и 19. веку, када су уведени елементи археологије, лингвистике и разних помодних окултних покрета.
Британски израелизам утицао је на расну теорију и на амерички протестантизам, који је у 19. веку развио америчку „идеологију манифестне судбине“, а имао је значајан утицај и на пентекосталце и на мормоне.
Године 1919. у Лондону је створена Светска британско-израелска федерација, која постоји све до данас. Треба подсетити да је Британија стајала иза идеје о стварању националне државе Израел, што показује Балфурова декларација (писмо министра спољних послова Артура Балфура лорду Валтеру Ротшилду) из 1917. године, а касније су овај концепт подржале Француска, Италија и САД. Управо из Британије су дошли они импулси који су на крају довели до дуготрајног палестинско-израелског сукоба.
Вехабизам, производ британских тајних служби
Вехабизам је настао средином 18. века у централном делу Арапског полуострва. Име је добио по оснивачу Мухамеду ибн Абдул Вахабу. Британци су наставили да промовишу вехабизам до данас.
Млади Ибн Абдул Вехаб је доспео под утицај британског тајног шпијуна под надимком Хемфер, који је био један од агената које је Лондон послао у муслиманске земље да дестабилизују Отоманско царство и изазивају сукобе међу муслиманима. Хемфер се представљао као муслиман, а себе је прозвао Мухамедом. Он је убедио Абдул Вехаба да многе муслимане треба побити, јер су прекршили основна начела ислама.
Британски агенти су убедили шеика Мухамеда ел Сауда да подржи Абдул Вахаба. Убрзо је створена мала војска бедуина која је терорисала читаво Арапско полуострво и продрла све до Дамаска и Карбале. Када је египатска војска уништила вехабијски клан, његови следбеници су ковали планове за освету, а на Британију су гледали као на савезника.
Покрет британског шиитизма
Најновији секташки покрет повезан са Лондоном је такозвани британски шитиизам, који предводе верски лидери Мујтаба Ширази и Јасер ел Хабиб. Овај покрет је створен како би дискредитовао шиитизам, а посебно Иран, Либан и Ирак, у коме живи већина шиита.
Британски „шиити“ сматрају остале муслимане „идолопоклоницима“ и „многобожцима“, и редовно вређају разне муслиманске проповеднике. Ширази је чак издао фетву која налаже убијање сунита.
Према иранском врховном вођи имаму Алију Хамнеију, „особе као што су Ширази и Ел Хабиб су под контролом британске обавештајне агенције МИ6 и користе се за распиривање секташких ратова.“ Иранска влада је у јануару 2015. затворила шиитске ТВ канале. Четвртог јуна 2016. у Ирану се поново чула проповед о потреби борбе против британског шитиизма. И САД користе сличне технике у политичке сврхе, што су преузеле од Британије. Осим индекса верских слобода, који означава поједине земље као „ауторитарне“, Светски савет цркава има јасну политичку агенду, а протестантски лоби утиче на одлуке Стејт департмента и Беле куће.
Црквени раскол у Украјини је директно повезан са америчким агентурама и представља само најновију потврду англосаксонске примене прилично старог принципа „завади па владај“.
