Izdavačka kuća „Darkvud“, u okviru svoje nove biblioteke „Luna“, počela je objavljivati kultni britanski strip „Tenkača“, a ove sedmice stigla je druga sveska sa avanturama ove besmrtne ikone kontrakulture.
U pitanju je legendarno delo devete umetnosti koje su kreirali Alan Martin i Džejmi Hulet, a koje se u štampi prvi put pojavilo 1988. godine u britanskom strip magazinu „Dedlajn“, a potom u solo serijalu stripova pod nazivom „Tenkača“ (Tank girl). Nakon perioda intenzivne popularnosti kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka, strip je dobio igrani film iz 1995. godine, a nakon duže pauze 2007. godine ponovo je počeo izlaziti i redovno se pojavljuje u godinama nakon toga. Martin kaže da je sve počelo od crteža Džejmijeve bivše devojke i slučajne kombinacije sa borbenim vozilom.
– Džejmi je nacrtao opaku pank devojku, koja maše vatrenim oružjem kao posvetu jednoj bivšoj curi. Jedan od naših prijatelja je radio na projektu dizajna para slušalica, bazirao je svoj dizajn na tipu koji su koristili vozači tenkova iz Drugog svetskog rata. Njegov studio je bio zatrpan gomilom fotokopija borbenih vozila. Uzeo sam jednu od slika tenka i dao je Džejmiju koji ju je zatim zalepio iza svoje ilustracije pank devojke, a zatim dodao logo koji je glasio „Tenkača“ – rekao je Martin.
Radnja
Glavna junakinja Tenkača ili pravim imenom Rebeka Bak vozi tenk, koji je ujedno i njen dom. Ona poduzima niz misija za misterioznu organizaciju u postapokaliptičnoj budućnosti, pre nego što napravi ozbiljnu grešku i bude proglašena odmetnicom zbog svojih seksualnih sklonosti i zloupotrebe supstanci. Strip je usredsređen na njene avanture, odnose sa dečkom, Bugom, mutantnim kengurom te brojne opasnosti koje vladaju u nuklearnoj pustoši. Nepoštovanje klasičnog stila stripa je pod velikim uticajem pank vizuelne umetnosti, a table su često duboko neorganizovane, anarhične, apsurdističke i psihodelične, prošarane različitim elementima koji podstiču iz nadrealističkih tehnika, fanzina, kolaža, tehnike rezanja, toka svesti, s vrlo malo pažnje ili interesa za konvencionalnu radnju ili posvećenu naraciju.
Strip je originalno napisao Martin, a nacrtao Haulet, dok su kasnije crtali Filip Bond, Glen Dilon , Ešli Vud, Džim Mahfud, Bret Parson, Džonatan Edvards, Krejg Novles, Endi Pričet i drugi autori.
„Darkvud“ je do sada objavio priče „Dve cure jedan tenk“ i „Zlato“, koje je pisao Martin, a crtao Bret Parsons. U prvom albumu pratimo Tenkačinu potragu za ukradenim tenkom, tokom koje se bori protiv vojske, policije, bande rokera i stare izgubljene prijateljice, dok u drugom albumu Tenkača i njena ekipa pronađu tovar izgubljenog nacističkog zlata, što dovodi do brojnih problema, uz mnogo eksplozija, akcije i sočnih psovki. Knjige su u tvrdom povezu na 104 strane, u koloru.
Ekranizacija
Strip je adaptiran u kritički i finansijski neuspešan film 1995. odine, iako s kultnim sledbenicima. U filmu su se pojavile Lori Peti kao Tenkača i Naomi Vats kao Džet devojka. Martin i Haulet su poznati po tome što govore loše o ovom holivudskom iskustvu, a Martin ga je nazvao „malo bolnom tačkom“ za njih. U septembru 2019. objavljeno je da je novi „Tenkača“ film u razvoju s producentskom kompanijom Margo Robi.
