Bolesti srca i krvnih sudova već decenijama zauzimaju neslavno prvo mesto kao vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da od ovih bolesti svake godine premine čak 17,9 miliona ljudi. Iako su kardiovaskularne bolesti veoma ozbiljne, njihovi prvi simptomi često ostanu neprimećeni ili se pripisuju svakodnevnim problemima, stresu, umoru ili tegobama sa varenjem.
Kako bismo bolje razumeli signale koje nam telo šalje, kardiovaskularni stručnjaci, uključujući dr Džeremija Londona, koji savete deli i svojim pratiocima na društvenim mrežama, izdvojili su tri simptoma koja mogu da ukažu na probleme sa srcem i krvnim sudovima, a koja nikada ne bi trebalo zanemariti.
Ovo su ključni simptomi na koje bi trebalo da obratite pažnju, kako biste se eventualno javili lekaru na vreme:
1. Kratkoća daha pri hodanju
Iako se kratak dah često pripisuje slaboj fizičkoj kondiciji, dr London upozorava da može ukazivati i na oslabljeno srce. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) ističe da je važno ne postavljati sopstvenu dijagnozu, već se konsultovati sa lekarom, naročito ako problem traje duže vreme.
Dr Grejem Bojd, kardiolog iz Melburna, takođe, navodi da je kratkoća daha jedan od najčešćih simptoma zatajenja srca.
„Ako primećujete da ostajete bez daha tokom aktivnosti koje su vam ranije bile lake, to može da bude znak smanjene funkciju srca i zahteva dodatne preglede“, kaže dr Bojd.
2. Nemogućnost ležanja na ravnom
Ovo stanje, poznato kao ortopneja, karakteriše se osećanjem gušenja ili otežanog disanja u ležećem položaju na leđima na ravnoj podlozi, koje se poboljšava kada osoba sedne ili ustane. Prema podacima britanske The Sleep Foundation, ortopneja je često povezana sa srčanim problemima, posebno kod osoba koje imaju slabiju funkciju leve srčane komore.
„Pacijenti koji moraju da koriste dodatne jastuke da bi lakše disali tokom noći ili se bude osećajući da im nedostaje vazduha, treba hitno da posete lekara“, upozorava dr Elizabet Braun, kardiolog iz Njujorka.
3. Otoci na nogama i oko gležnjeva
Oticanje donjih ekstremiteta može imati različite uzroke, ali ako ne prolazi, može da bude simptom slabe srčane funkcije. Ukoliko srce ne pumpa krv dovoljno efikasno, može da dođe do zadržavanja tečnosti u telu, što dovodi do otoka. Britanska zdravstvena služba preporučuje odlazak kod lekara ako otečenost traje nekoliko dana ili se simptomi pogoršavaju.
„Hronični, makari blag otok nogu, naročito ako ga prati osećaj težine ili umora, ne sme da se zanemari, jer može da bude prvi znak ozbiljnih srčanih problema“, kaže dr Hajnrih Mitler iz Minhena, i dodaje da je sledeći stepen bol u listovima prilikom hodanja, tzv. intermitentne klaudikacije, koje nastaju kada mišići u nogama ne dobijaju dovoljno kiseonika tokom fizičke aktivnosti, što izaziva bol. To se obično dešava zbog suženja ili blokade arterija usled aterosklerotskih promena u zidovima krvnih sudova.
Ateroskleroza je proces u kojem se plakovi sastavljeni od masti, holesterola i drugih materija talože na zidovima arterija, što smanjuje protok krvi, a time i snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. Opšte pravilo je da ako je ateroskleroza prisutna u krvnim sudovima udova, ona postoji i u srcu, a tada su suženi krvni sudovi koji ishranjuju srčani mišić, što može da dovede do infarkta.
