Primetno je veliko interesovanje u vezi sa DINA karticom, pre svega povodom odluke Vize i Mastera da obustavi upotrebu svojih kartica na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) zbog američkih sankcija.
Evidentno je da kod građana postoji dosta zabluda o Dini što je pre svega rezultat kampanje konkurencije iz inostranstva, pa evo nekoliko ČINJENICA o svemu tome:
Provizije i ekonomski efekat
Prvo i najvažnije: provizije koje Master i Viza naplaćuju za transakcije značajno su veće (do čak 17 puta!!!) nego provizije DINA kartice i u celosti se konvertuju u dolare ili evre i svakog dana bespovratno odlaze iz zemlje.
Te provizije naplaćuju se direktno od trgovaca prilikom svake, i najmanje transakcije, ali i od banaka kao udeo u njihovim naknadama, prilikom izdavanja samih kartica, itd.
Svako izdavanje Vize i Mastera košta i svi ti troškovi se na kraju preliju na krajnjeg korisnika, odnosno kupca – građane Srbije, i što je najgore, te pare odmah idu van zemlje.
DINA se, s druge strane, izdaje besplatno, odnosno o trošku NBS, provizije su minimalne i sve ostaju u NBS, odnosno u Srbiji. Radi se, dakle, o ekonomskom patriotizmu prvog reda – procena je NBS da je u poslednjih pet godina oko 400–500 miliona dolara ostalo u Srbiji, odnosno trezoru NBS, zahvaljujući korišćenju DINA kartice čiji udeo je danas dostigao oko 30% na našem tržištu.
Danas postoji i beskontaktna DINA, potpuno ista kao Viza i Master, tako da priča da za korišćenje DINE mora da se ukucava pin-kod je laž.
Da li se DINA može koristiti u inostranstvu?
DINA može da se koristi u inostranstvu preko američke mreže Discover (koriste je gotovo sve nacionalne kartice: korejska, japanska, indijska, turska, kineska, brazilska, nigerijska, meksička, vijetnamska, srpska, ali i Diners Club International, a u SAD zauzima oko 8% tržišta, odmah iza Vize i Mastera) i kineskog UnionPay koji pokrivaju gotovo sve države na svetu (preko 185).
Dakle, priča da DINA ne može da se koristi u inostranstvu je laž.
Proizvodnja i infrastruktura
DINA karticu proizvodi Narodna banka Srbije, odnosno Zavod za izradu novčanica. Priče o privatnim kompanijama poput Čipkarda, Aseka, itd. koje se pominju kao „profiteri“ od DINA kartice su laž, verovatno unapred smišljena kampanja moćne konkurencije kako bi zadržali srpsko tržište koje svake godine sve više i više koristi DINA karticu.
Čipovi za DINA karticu nabavljaju se direktno od renomiranih svetskih kompanija, a ne od Čipkarda koji, osim naziva, nema ama baš nikakve veze sa čipovima. Čipkard je samo jedna od desetak kompanija koje pružaju uslugu transfera novca preko POS terminala, bankomata ili interneta (sajta) od kupca koji koristi karticu (nebitno koju) do prodavca.
Istorija i razvoj DINA kartice
DINA je nastala 2003. godine, ali sve do pre desetak godina činjeno je sve da ona nestane, u interesu velikih inostranih kompanija. Svaka ozbiljna država danas ima svoju karticu: Francuska, Nemačka, Turska, Japan, Kina, Rusija, Indija, Koreja, Vijetnam, Nigerija, Meksiko, Brazil i mnoge druge.
Prednosti za korisnike
Danas se DINA kod nekih banaka, poput Poštanske štedionice, može koristiti i za beskamatno plaćanje na rate do godinu dana. Takođe, moguće je uz DINA karticu u velikom broju objekata, na benzinskim pumpama, u trgovinama, itd. podići novac kao na bankomatu, bez provizije.
Sve su to velike prednosti naše 🇷🇸 DINA kartice.
Bezbednost i zaštita podataka
DINA sistem posluje pod direktnom kontrolom Narodne banke Srbije, što znači da su svi podaci o transakcijama, korisnicima i tokovima novca čuvani unutar države, a ne na serverima u inostranstvu. To predstavlja ogromnu prednost u pogledu zaštite ličnih podataka i nacionalne finansijske bezbednosti.
Kod Vize i Mastera, svaka transakcija prolazi kroz strane servere, što praktično znači da su podaci o potrošnji, lokacijama i navikama korisnika dostupni globalnim korporacijama i, posredno, stranim institucijama.
Državna podrška i digitalizacija
DINA kartica je danas integrisana u sve sisteme e-uprave u Srbiji – koristi se za plaćanje poreza, taksi, saobraćajnih kazni, školarina i svih ostalih javnih usluga.
Time država ne samo da podstiče domaći platni sistem, već i jača digitalnu samostalnost Srbije.
Partnerstva i budući razvoj
U toku su pregovori o širenju saradnje DINA kartice sa drugim međunarodnim mrežama, poput JCB (Japan) i RuPay (Indija), što će omogućiti još veću prihvaćenost širom sveta.
Takođe, u planu je i uvođenje virtuelne DINA kartice koja će biti integrisana u mobilne novčanike i omogućiti plaćanje telefonom, kao i potpuno novi internet sistem za onlajn kupovinu, po uzoru na PayPal.
Za trgovce u Srbiji, prihvatanje DINA kartice znači manje troškove obrade plaćanja i bržu uplatu novca na račun, bez stranih posrednika. To direktno povećava likvidnost domaćih malih i srednjih preduzeća.
Nacionalni ponos i simbol samostalnosti
Kao što Francuzi koriste Carte Bancaire, Kinezi UnionPay, a Rusi Mir, tako i Srbija ima svoju DINA karticu – simbol ekonomske nezavisnosti i tehnološke zrelosti.
Svaka zemlja koja želi da bude suverena u finansijskom smislu mora imati sopstveni platni sistem, jer onaj ko kontroliše platni promet – kontroliše i ekonomiju.
