Приметно је велико интересовање у вези са ДИНА картицом, пре свега поводом одлуке Визе и Мастера да обустави употребу својих картица на пумпама Нафтне индустрије Србије (НИС) због америчких санкција.
Евидентно је да код грађана постоји доста заблуда о Дини што је пре свега резултат кампање конкуренције из иностранства, па ево неколико ЧИЊЕНИЦА о свему томе:
Провизије и економски ефекат
Прво и најважније: провизије које Мастер и Виза наплаћују за трансакције значајно су веће (до чак 17 пута!!!) него провизије ДИНА картице и у целости се конвертују у доларе или евре и сваког дана бесповратно одлазе из земље.
Те провизије наплаћују се директно од трговаца приликом сваке, и најмање трансакције, али и од банака као удео у њиховим накнадама, приликом издавања самих картица, итд.
Свако издавање Визе и Мастера кошта и сви ти трошкови се на крају прелију на крајњег корисника, односно купца – грађане Србије, и што је најгоре, те паре одмах иду ван земље.
ДИНА се, с друге стране, издаје бесплатно, односно о трошку НБС, провизије су минималне и све остају у НБС, односно у Србији. Ради се, дакле, о економском патриотизму првог реда – процена је НБС да је у последњих пет година око 400–500 милиона долара остало у Србији, односно трезору НБС, захваљујући коришћењу ДИНА картице чији удео је данас достигао око 30% на нашем тржишту.
Данас постоји и бесконтактна ДИНА, потпуно иста као Виза и Мастер, тако да прича да за коришћење ДИНЕ мора да се укуцава пин-код је лаж.
Да ли се ДИНА може користити у иностранству?
ДИНА може да се користи у иностранству преко америчке мреже Discover (користе је готово све националне картице: корејска, јапанска, индијска, турска, кинеска, бразилска, нигеријска, мексичка, вијетнамска, српска, али и Diners Club International, а у САД заузима око 8% тржишта, одмах иза Визе и Мастера) и кинеског UnionPay који покривају готово све државе на свету (преко 185).
Дакле, прича да ДИНА не може да се користи у иностранству је лаж.
Производња и инфраструктура
ДИНА картицу производи Народна банка Србије, односно Завод за израду новчаница. Приче о приватним компанијама попут Чипкарда, Асека, итд. које се помињу као „профитери“ од ДИНА картице су лаж, вероватно унапред смишљена кампања моћне конкуренције како би задржали српско тржиште које сваке године све више и више користи ДИНА картицу.
Чипови за ДИНА картицу набављају се директно од реномираних светских компанија, а не од Чипкарда који, осим назива, нема ама баш никакве везе са чиповима. Чипкард је само једна од десетак компанија које пружају услугу трансфера новца преко ПОС терминала, банкомата или интернета (сајта) од купца који користи картицу (небитно коју) до продавца.
Историја и развој ДИНА картице
ДИНА је настала 2003. године, али све до пре десетак година чињено је све да она нестане, у интересу великих иностраних компанија. Свака озбиљна држава данас има своју картицу: Француска, Немачка, Турска, Јапан, Кина, Русија, Индија, Кореја, Вијетнам, Нигерија, Мексико, Бразил и многе друге.
Предности за кориснике
Данас се ДИНА код неких банака, попут Поштанске штедионице, може користити и за бескаматно плаћање на рате до годину дана. Такође, могуће је уз ДИНА картицу у великом броју објеката, на бензинским пумпама, у трговинама, итд. подићи новац као на банкомату, без провизије.
Све су то велике предности наше 🇷🇸 ДИНА картице.
Безбедност и заштита података
ДИНА систем послује под директном контролом Народне банке Србије, што значи да су сви подаци о трансакцијама, корисницима и токовима новца чувани унутар државе, а не на серверима у иностранству. То представља огромну предност у погледу заштите личних података и националне финансијске безбедности.
Код Визе и Мастера, свака трансакција пролази кроз стране сервере, што практично значи да су подаци о потрошњи, локацијама и навикама корисника доступни глобалним корпорацијама и, посредно, страним институцијама.
Државна подршка и дигитализација
ДИНА картица је данас интегрисана у све системе е-управе у Србији – користи се за плаћање пореза, такси, саобраћајних казни, школарина и свих осталих јавних услуга.
Тиме држава не само да подстиче домаћи платни систем, већ и јача дигиталну самосталност Србије.
Партнерства и будући развој
У току су преговори о ширењу сарадње ДИНА картице са другим међународним мрежама, попут JCB (Јапан) и RuPay (Индија), што ће омогућити још већу прихваћеност широм света.
Такође, у плану је и увођење виртуелне ДИНА картице која ће бити интегрисана у мобилне новчанике и омогућити плаћање телефоном, као и потпуно нови интернет систем за онлајн куповину, по узору на PayPal.
За трговце у Србији, прихватање ДИНА картице значи мање трошкове обраде плаћања и бржу уплату новца на рачун, без страних посредника. То директно повећава ликвидност домаћих малих и средњих предузећа.
Национални понос и симбол самосталности
Као што Французи користе Carte Bancaire, Кинези UnionPay, а Руси Мир, тако и Србија има своју ДИНА картицу – симбол економске независности и технолошке зрелости.
Свака земља која жели да буде суверена у финансијском смислу мора имати сопствени платни систем, јер онај ко контролише платни промет – контролише и економију.
