Rastuća gomila američkog duga slična je „spirali smrti“ iz koje bi samo „čudo“ moglo da izvuče zemlju, rekao je ekonomista i autor „Crnog labuda“ Nasim Nikolas Taleb na poslovnom događaju u ponedeljak, a citira Blumberg.
Taleb je sve veći teret američkog duga definisao kao „Beli labud“, što znači rizični događaj koji je veoma predvidiv i verovatniji od događaja „Crnog labuda“(metafora koja opisuje događaj koji dolazi kao potpuno iznenađenje). „Sve dok imate Kongres koji nastavlja da produžava limit duga i sklapa poslove jer se plaše posledica postupanja ispravnih stvari, to je politička struktura političkog sistema, na kraju ćete imati spiralu duga“, rekao je Taleb. „A spirala duga je kao spirala smrti.“
Ranije ove nedelje, ministarka finansija SAD Dženet Ilen rekla je da apsolutni nivo američkog javnog duga izgleda kao „zastrašujuća brojka“. Savezni dug američke vlade premašio je 34 biliona dolara po prvi put u istoriji krajem decembra. Sada iznosi oko 102.000 dolara za prosečnu tročlanu američku porodicu. Samo u 2023. porastao je za više od 4 biliona dolara.
Prema Talebu, bivšem trejderu (mešetaru) koji je najpoznatiji po objavljivanju nekoliko bestselera o ekonomiji, beli labudovi uključuju i američki deficit i američku ekonomiju koja je postala podložnija šokovima nego prethodnih godina. On je takvu ranjivost nazvao odlikom globalizacije, jer problemi u jednom regionu mogu da rikošetiraju širom sveta.
Na pitanje kako bi se mogla odigrati američka „spirala duga“, Taleb je rekao: „treba nam nešto da dođe spolja, ili možda neko čudo“, dodajući da ga to čini „nekako sumornim u vezi sa čitavim političkim sistemom u zapadni svet“.
Da li investiranje u obveznice postaje rizično?
Američka vlada voli svoje obveznice, a vole ih i investitori. Državne obveznice SAD su jedna od najpopularnijih investicija na planeti. Razlog? Sigurnost. Smatra se da su državne obveznice SAD izuzetno bezbedne. Ponekad se čak nazivaju nerizičnom imovinom.
A ta sigurnost bi mogla biti dovedena u pitanje ako američki dug bude mnogo veći, rekao je ekonomista Rajan. Ljudi bi mogli početi da misle: „Vau, SAD duguju mnogo novca. Da li će moći da vrate sve ovo? Ako im pozajmim novac, da li će moći da mi vrate?’“ Ako se to dogodi u velikim razmerama, taj prinos na desetogodišnje T- zapise (10-godišnji T-zapis je zapravo desetogodišnji zajam koji investitori daju saveznoj vladi) o kome se govori da će početi da raste i raste. To su investitori koji traže veće kamate za kupovinu američkih obveznica i pozajmljivanje vladinog novca. A to bi mogao biti trenutak kada naše 2 milijarde dolara dnevno u plaćanju kamata brzo porastu, rekao je Rajan.
Kako ovoliki dug utiče na ekonomiju SAD?
Čini se da državni dug trenutno ne predstavlja težinu za američku ekonomiju, jer su investitori voljni da pozajme novac saveznoj vladi. Ovo pozajmljivanje omogućava vladi da nastavi da troši na programe bez povećanja poreza.
Ali put duga u narednim decenijama mogao bi da ugrozi nacionalnu bezbednost i glavne programe, uključujući socijalno i zdravstveno osiguranje, koji su postali najistaknutiji pokretači predviđene državne potrošnje u narednih nekoliko decenija.
Disfunkcija vlade, kao što je još jedan obračun limita duga, takođe može predstavljati finansijski rizik ako investitori brinu o spremnosti zakonodavaca da otplate dug SAD.
Strani kupci američkog duga — poput Kine, Japana, Južne Koreje i evropskih nacija — već su smanjili svoja držanja državnih zapisa. Analiza „Fondacije Peterson“ navodi da su strani američki dugovi dostigli vrhunac od 49 procenata 2011. godine, ali su pali na 30 procenata do kraja 2022. godine. „Gledajući unapred, dug će nastaviti da raste jer Ministarstvo finansija očekuje da će pozajmiti još skoro trilion dolara do kraja marta“, rekao je izvršni direktor Peterson fondacije Majkl Peterson. „Dodavanje triliona za trilionom duga, iz godine u godinu, trebalo bi da bude crveni znak upozorenja svakom kreatoru politike kome je stalo do budućnosti naše zemlje.
Dug je jednak oko 100.000 dolara po osobi u SAD
To zvuči mnogo, ali izgleda da ta suma do sada nije ugrozila ekonomski rast SAD. Umesto toga, rizik je dugoročan ako dug nastavi da raste do neutvrđenih nivoa. Veće opterećenje duga moglo da izvrši pritisak na inflaciju i da izazove da kamatne stope ostanu povišene, što bi takođe moglo povećati troškove otplate nacionalnog duga. I kako se izazov duga razvija tokom vremena, izbori mogu postati ozbiljniji jer troškovi socijalnog i zravstvenog osiguranja, sve više nadmašuju poreske prihode.
Kada bi se to moglo pretvoriti u još strašniju situaciju, može se nagađati, kaže Šai Akabas, direktor ekonomske politike u Centru za dvopartijsku politiku, „ali ako i kada se to dogodi, to bi moglo značiti veoma značajne posledice koje se dešavaju veoma brzo. „To bi moglo značiti skokove kamatnih stopa, moglo bi značiti recesiju koja dovodi do mnogo veće nezaposlenosti. To bi moglo dovesti do još jednog napada inflacije ili čudnog dešavanja sa potrošačkim cenama — od kojih su neke stvari koje smo iskusili samo u poslednjih nekoliko godina“, rekao je on.
