Detinjstvo je veoma bitno za odgoj deteta, jer u tom periodu se oblikuju ličnost, karakter, vrednosti i navike koje će dete nositi kroz život. Zato je bitno da roditelji pruže detetu sigurnost, ljubav, podršku, poštovanje i razumevanje, ali i da postave granice, pravila i očekivanja koja su primerena dobu i razvoju deteta. Vaspitanje dece zahteva odgovornost, strupljivost, doslednost i komunikaciju. Roditelji treba da budu primer detetu, da ga podstiču na učenje, istraživanje, kreativnost i samopouzdanje, ali i da ga uče odgovornosti, saradnji, poštenju i empatiji. Kako biti dobar roditelj nije jednostavno pitanje, jer ne postoji jedinstven recept za vaspitanje. Svako dete je individualnost sa svojim potrebama, željama i interesovanjima, a svaki roditelj ima svoj stil i filozofiju vaspitanja. Ono što je važno jeste da roditelj bude prisutan u životu deteta, da ga sluša, razume i poštuje, da ga prihvata onakvog kakvo jeste, ali i da ga podržava u razvoju svog potencijala. Dobar roditelj je onaj koji voli svoje dete bezuslovno i koji mu omogućava da odraste u zdravu, srećnu i uspešnu osobu.
Prvo, važno je da budeš dosledan u postavljanju granica i pravila, ali i da ih prilagođavaš u skladu sa razvojnim potrebama deteta. Deca treba da znaju šta se od njih očekuje, ali i da imaju prostor za istraživanje, kreativnost i samostalnost. Ne bi trebalo da budeš previše strog ili previše popustljiv, već da nađeš zlatnu sredinu između autoriteta i podrške.
Drugo, važno je da komuniciraš sa detetom na otvoren, pošten i poštovanjem ispunjen način. Deca treba da osete da si zainteresovan za njihov život, mišljenja i osećanja, ali i da imaš svoj stav i gledište. Ne bi trebalo da kritikuješ ili osuđuješ dete, već da ga hvališ i podstičeš kada radi dobro, a kada greši da ga učiš kako da ispravi grešku. Ne bi trebalo da vodiš monolog ili da nametaš svoju volju, već da slušaš i razumeš detetovu perspektivu i da tražiš zajedničko rešenje.
Treće, važno je da pokažeš detetu ljubav, nežnost i pripadnost. Deca treba da osete da si uvek tu za njih, da im veruješ i ceniš ih onakvim kakvi jesu. Ne bi trebalo da uslovljavaš svoju ljubav ili da igraš igre moći, već da izražavaš svoja osećanja rečima i delima. Ne bi trebalo da zanemariš ili zapostaviš detetove emocionalne potrebe, već da ga grliš, cmačeš i maziš često.
Vaspitanje dece je veliki izazov za svakog roditelja. Nije lako odabrati pravi način da se detetu prenesu vrednosti, znanja i veštine koje će mu pomoći da se snađe u životu. Postoje različiti vaspitni stilovi koji se odlikuju različitim stepenom topline i kontrole koju roditelji pružaju svom detetu. Neki od njih su:
– Autoritarni stil – roditelji su strogi, zahtevni i nepopustljivi. Od deteta očekuju apsolutnu poslušnost i poštovanje pravila bez obrazloženja. Kažnjavaju svako odstupanje i ne prihvataju negova mišljenja i osećanja.
– Permisivni stil – roditelji su tolerantni, popustljivi i neinteresovani. Od deteta ne očekuju ništa i ne postavljaju mu granice. Dozvoljavaju mu da radi šta god hoće i ne uzimaju u obzir njegov razvoj i potrebe.
– Zanemarujući stil – roditelji su hladni, odbacivajući i neosetljivi. Od deteta ne očekuju ništa jer ga ne zanimaju. Ne pružaju mu nikakvu pažnju, negu, podršku ili vođstvo. Dete je prepušteno samom sebi.
– Autoritativni stil – roditelji su topli, podržavajući i razumni. Od deteta očekuju odgovornost i zrelost u skladu sa njegovim vozrastom i sposobnostima. Postavljaju mu jasne granice, ali i obrazlažu pravila i poštuju njegova mišljenja i osećanja. Pohvalom i podsticanjem grade njegovo samopoštovanje i samopouzdanje.
Jasno je da se kod svakog roditelja prepliću ovi vaspitni stilovi i da priroda situacije često određuje kako će neko odreagovati.
