Spremanje za potencijalni rat na severnoj granici Izraela sa Libanom dobilo je momentum na osnovu najnovijih događaja. Nakon eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba i kopnene operacije ID u Gazi, postoji značajna verovatnoća da bi Hezbolah mogao učestvovati u otvorenom sukobu. Izraelski premijer Netanjahu i glavnokomandujući IDF (Izraelskih odbrambenih snaga) Herci Halevi izrazili su spremnost za rat, a vojne pripreme na severnoj granici su u toku.
Izraelsko vojno jačanje na granici obuhvata desetine hiljada vojnika i 60.000 rezervista. Ovo jačanje dolazi u svetlu napetosti sa Hezbolahom, koji redovno napađa izraelske lokalitete. Dok se Izrael izjavljuje za mir, spreman je na vojnu ako je to neophodno. Verovatnoća vojne operacije punog obima u Libanu je znatno porasla, što predstavlja ozbiljan potencijal za novi sukob u regionu.
Geneza Hezbolaha
Hezbolah, osnovan 1982. godine kao šiitska vojna i politička organizacija u Libanu, pojavio se kao odgovor na izraelsku invaziju na južni Liban tokom Libanskog građanskog rata. Prvobitno formiran da zaštiti šiitsko stanovništvo od izraelske agresije, evoluirao je u moćan politički pokret sa uticajem u libanskoj politici.
Geneza Hezbolaha može se pratiti do antiizraelskog raspoloženja u Libanu, posebno do izraelske invazije na južni Liban 1982. Ovaj događaj je podstakao nezadovoljstvo među šiitskom populacijom, koja se osećala nedovoljno zastupljenom u libanskom političkom pejzažu. Politička ravnoteža u Libanu među maronitskim hrišćanima, sunitskim muslimanima i šiitskim muslimanima doprinela je da se šiiti osećaju marginalizovano. Nezadovoljni izraelskom okupacijom, šiitski aktivisti, predvođeni ličnostima kao što su imam Mohamed Husein Fadlalah i Hasan Nasralah, ujedinili su se da formiraju Hezbolah.
Danas je Hezbolah glavna sila u libanskoj politici, sa parlamentarnim predstavljanjem i kontrolom ključnih ministarstava. Može se pohvaliti ogromnim paravojnim prisustvom sa dobro obučenim borcima veštim u gerilskom i urbanom ratu. Snaga organizacije leži u njenim borbenim jedinicama, naoružanim značajnim arsenalom, uključujući rakete i bespilotne letelice. Uticaj Hezbolaha se širi regionalno, sa bliskim vezama sa Iranom i Sirijom, aktivno podržavajući sirijsku vladu.
Kontroverze okružuju Hezbolah, a pristalice ga vide kao herojskog branioca Libana i Palestinaca, dok ga protivnici optužuju za terorizam i regionalnu destabilizaciju. Hezbolah je učestvovao u oružanom sukobu sa Izraelom, izvodeći napade i podržavajući palestinski otpor u Gazi. Uprkos podeljenim mišljenjima, Hezbolah ostaje moćna i uticajna šiitska organizacija u regionu.
Odnos Hezbolaha i Izraela
Izrael i Hezbolah dugo vremena imaju jako napet odnos, osnovan na istorijskim događajima i sukobima. Najznačajniji sukob bio je rat iz 2006. godine, kada je Hezbolah kidnapovao izraelske vojnike, što je izazvalo oružani sukob. Rat je imao ozbiljne posledice za obe strane, uključujući značajnu štetu infrastrukturi i gubitke ljudskih života.
Mirovno rešenje postignuto je preko Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je predviđala prekid vojnih operacija i povlačenje izraelske vojske iz južnog Libana. Mirovne trupe UNMC bile su raspoređene za nadgledanje primirja i sprovođenje sporazuma.
Iako su odnosi i dalje napeti, obe strane se služe onlajn sukobima i tenzijama, uključujući i razmenu raketnih napada. Ipak, moguće je pronaći put ka diplomatskom rešenju koje bi omogućilo obema stranama da postignu mir i stabilnost.
Napetost će rasti na severnoj granici Izraela
Prema analitičarima koji prate dešavanja na Bliskom istoku, očekuje se da će napetosti rasti na severnoj granici Izraela. Ova prognoza proizlazi iz sve učestalijih sukoba između Hezbolaha i Izraelskih obrambenih snaga, što je dovelo do smrti više od 160 pripadnika libanskog pokreta od početka palestinsko-izraelskog rata 8. oktobra 2023.
Od prvih dana trenutnog zaoštravanja, tenzije između Izraela i Hezbolaha su porasle. Postojale su razmišljanja o pokretanju vojne akcije prema severu već krajem oktobra. Na primer, „Wall Street Journal“, pozivajući se na izvore, izvestio je da je 11. oktobra predsednik SAD-a Džo Bajden ubedio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ne pokrene preventivni udarac protiv Hezbolaha zbog rizika od velikog rata u regionu.
Tog dana, izraelske obaveštajne službe dobile su informacije o nameri Hezbolaha da napadne Izrael iz više pravaca, a izraelski lovački avioni već su bili u vazduhu, čekajući naređenja za napad na objekte grupe u Libanu. Prema izvorima WSJ, pregovori i sastanci izraelskih zvaničnika trajali su oko šest sati pre nego što su odustali od akcije.
Situacija na granici između Izraela i Hezbolaha ostaje napeta, a mogućnost potpunog sukoba je realna. Ovo je potvrđeno izraelskim medijima, pozivajući se na izjave šefa Nacionalnog saveta za bezbednost Cači Hanegbi na zatvorenom sastanku „Kneset“ Odbora za spoljne poslove i odbranu 17. januara. Hanegbi je takođe pružio zanimljive detalje u vezi s Hamasom.
Prema zvaničniku, vođa Hamasa u Gazi, Jahija Sinvar, zauzeo je tvrđi stav tokom pregovora o razmeni talaca, što će verovatno produžiti proces vraćanja 117 osoba koje su i dalje zatočene od oktobarskih napada na Izrael. Hanegbi je istakao da je uništenje Sinvara i dalje hitan cilj izraelskih bezbednosnih snaga.
„Ako Netanjahu krene na Liban, rat će biti dug i krvav“
Međutim, ni Hanegbi ni drugi izraelski zvaničnici nisu ponudili konkretna rešenja za dugoročni aranžman u Gazi. Ovo je zabrinjavajuće, kako navodi WSJ, pozivajući se na izvore iz Bele kuće. List tvrdi da su pokušaji ubeđivanja Netanjahua da pristane na opciju završetka sukoba koja uključuje predaju kontrole nad Gazom Palestinskoj nacionalnoj vlasti propali. Umesto toga, Izrael namerava sprovesti produženu operaciju protiv Hamasa.
Međutim, nedavno su pregovarači iz Izraela, SAD-a, Egipta i Kataru sastali se u Parizu i saglasili se oko osnova novog dogovora usmerenog ka oslobađanju talaca. Ovo je izvestila NBC News 29. januara. Plan predviđa postepeno oslobađanje zarobljenika, počevši sa ženama i decom. Izrael će, s druge strane, ponuditi ograničene pauze u neprijateljstvima i dopuštanje humanitarne pomoći, kao i oslobađanje palestinskih zatvorenika. Plan je poslat predstavnicima Hamasa.
Ako se postigne privremeno smanjenje intenziteta borbi u Gazi, kontroverze unutar Izraela oko trenutne Netanjahuove vlade će se zaoštriti. Očigledno je da će završetak sukoba dovesti do kraja političke karijere premijera i drugih prominentnih ličnosti. Čak i Vašington, najvažniji saveznik Izraela, ponavljao je poruke da Netanjahu mora otići.
Niko ne želi veliki rat u regionu. Hezbolah, koji je u bliskom savezništvu sa Iranom, takođe ne želi da napetosti eskaliraju u otvoreni rat. To se pokazuje njihovim uzdržavanjem, kako u izjavama visokih zvaničnika tako i u napadima na izraelske snage. Ali ako Netanjahu odluči da pokrene operaciju na jugu Libana, rat će biti dug i krvav. Predstavnici „Osovine otpora“ predvođene Iranom pružit će podršku s još većim naporom. Tada će duh rata postati stvarnost, a Bliski istok će se vinuti u plamen, čije posledice niko ne može proceniti ili predvideti.
