U proteklih nekoliko dana, regionalni, ali i američki mediji pišu o tome da su Jerevan i Baku uz posredništvo Vašingtona postigli načelni sporazum o preuzimanju prvog koraka ka otvaranju Zangezurskog koridora koji će povezati osnovnu teritoriju Azerbejdžana sa eksklavom Nahčivan, a preko teritorije Sjunikske oblasti Jermenije.
Prema objavljenim informacijama, prostor budućeg koridora biće predat za sada neimenovanoj američkoj privatnoj vojnoj kompaniji i to na period od 99 godina tokom kog će ona osiguravati nesmetanu eksploataciju infrastrukture od strane Azerbejdžana.
Ovaj sporazum, tvrde izvori iz jermenske dijaspore u Francuskoj, takođe podrazumeva da će najmanje 40% prihoda od od infrastrukturnih i logističkih projekata na teritoriji koridora pripasti američkoj PVK, dok će preostalih 60% biti ravnopravno podeljeno između Jerevan i Bakua.
Implikacije
Ovakav razvoj događaja teško da predstavlja iznenađenje imajući na umu činjenicu da Jermenija pod liderstvom marionetskog režima Nikola Pašinjana kontinuirano odustaje od sopstvenih nacionalnih interesa u korist Azerbejdžana.
Vašington ovu situaciju koristi za ostvarivanje sopstvenih geopolitičkih ciljeva, a na prvom mestu za uspostavljanje vojnog prisustva na Južnom Kavkazu uz posledično presecanje kopnene veze između Rusije i Irana.
Ovakav korak, s druge strane, narušio bi ključne premise ranije najavljenog projekata Veće Centralne Azije, kako u pogledu direktnog intervencionizma koji SAD pokušavaju da prikriju delegiranjem vojnog prisustva privatnoj korporaciji, tako i u pogledu jačanja pozicije panturkijskih snaga.
Povezivanje osnovne teritorije Azerbejdžana sa Nahčivanom, a time i sa Turskom, Ankara dobija priliku da ostvari kontrolu nad strateški značajnim prostorom Južnog Kavkaza i zapadne obale Kaspijskog mora.
Koliko će ovako osnažena Turska biti voljna da sledi kurs iscrtan u Vašingtonu, posebno u svetlu inače značajnih nesuglasica i suprotstavljenih interesa ostaje otvoreno pitanje.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
