Dogovor u carinskom sporu između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država doneo je blago olakšanje, ali i brojne kritike iz privrede.
Kako je izjavila generalna direktorka Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Helena Melnikov, kompromis koji su objavili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik Donald Tramp omogućava nemačkoj privredi da za sada odahne.
Međutim, kako kaže, taj dogovor ima svoju cenu, a tu cenu plaćaju i nemačka i evropska privreda.
Trgovinski sporazum, koji je postignut između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i američkog predsednika Donalda Trampa u Škotskoj, uključuje carine od 15% na skoro sav evropski izvoz u Sjedinjene Države, uključujući automobile.
Sporazum je okončao pretnju uvođenja kaznenih carina od 30 odsto koju je Tramp oročio na 1. avgust. Međutim, doneo je i potpuno drugačiji iznos carina na uvoz i izvoz koje je EU prvobitno ponudila.
To takođe znači da će se evropski izvoznici u SAD suočiti sa više nego trostruko većom prosečnom carinom od 4,8 odsto, koja je sada na snazi, uz nastavak pregovora o čeliku, koji se i dalje suočava sa carinom od 50 odsto, o avijaciji, a pod znakom pitanja su i buduće prepreke za izvoz farmaceutskih proizvoda, prenosi RTS.
EU se takođe obavezala da će kupovati tečni prirodni gas, nuklearno gorivo i oružje od Amerike.
Dogovor sa Evropskom unijom najveći je sporazum ikad postignut, poručio je Tramp nakon sastanka sa Fon der Lajenovom.
„Dogovorili smo se. To je sporazum koji je dobar za sve. Približiće nas jedne drugima. Na izvestan način, reč je o partnerstvu“, izjavio je Tramp.
Kako je Tramp naveo, EU će u SAD investirati 600 milijardi dolara, a kupiće energente u vrednosti od 750 milijardi dolara.
Takođe, najavio je i da će EU kupiti i američku vojnu opremu.
Rojters je preneo da će carina od 15 odsto mnogima u Evropi izgledati kao loš ishod u poređenju sa prvobitnim evropskim ciljem dogovora bez carina, iako je bolja od pretnji carinom od 30.
Francuski premijer Fransoa Bajru je rekao da sporazum EU i SAD, nazivajući ga „sporazumom Van der Lajen-Tramp“ označava „sumoran dan“.
„Sumoran je dan u kome se savez slobodnih naroda, okupljenih da potvrde svoje zajedničke vrednosti i brane svoje interese, pretvori u pokornost“, napisao je Bajru u objavi na mreži X.
Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je postignuti dogovor.
„Dogovorom se uspeo sprečiti trgovinski sukob koji bi teško pogodio nemačku privredu orijentisanu na izvoz. To se posebno odnosi na automobilsku industriju, gde su postojeće carine gotovo prepolovljene. Upravo je u ovom sektoru brzo smanjenje carina bilo od najveće važnosti“, kazao je Merc.
Sada slede pregovori o detaljima dogovora.
EU i SAD su se prethodno dogovorile o osnovnim principima za smanjenje napetosti u višemesečnom carinskom sporu.
Prema rečima Fon der Lajenove, carinska stopa na većinu evropskog izvoza u SAD biće 15 odsto, uključujući automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Carine na uvoz čelika i aluminijuma ostaju na 50 odsto, kako je potvrdio američki predsednik.
„Za mnoge kompanije ovo je preko potrebna pauza“, rekla je Melnikova.
EU je ovim dogovorom sprečila gore scenarije, iako mnogi detalji još nisu poznati.
„Ovaj dogovor donosi kratkoročnu stabilnost, ali ništa više. To je tek prvi korak“, kaže ona.
EU sada mora nastaviti pregovore sa SAD i raditi na sveobuhvatnom, fer i budućnosti okrenutom trgovinskom sporazumu.
Uprkos dogovoru, kako kaže Melnikova, nemačka vlada i Evropska komisija moraju izvući prave zaključke.
„Potrebni su nam konkurentni uslovi za poslovanje, pouzdana politika, ciljani investicioni podsticaji i, pre svega, više brzine i dodatni sporazumi o slobodnoj trgovini“, kaže ona.
Industrijsko udruženje BDI bilo je znatno kritičnije prema dogovoru. Prema rečima stručnjaka BDI-ja Volfganga Nidermarka, dogovor šalje pogrešan signal jer EU prihvata bolne carine.
„Čak i carinska stopa od 15 odsto imaće ogroman negativan uticaj na izvozno orijentisanu nemačku industriju“, rekao je Nidermark.
BDI je takođe kritikovao zadržavanje visokih carina na čelik i aluminijum, nazivajući to dodatnim udarcem za ključnu industrijsku granu koja se već suočava sa velikim izazovima.
„EU mora pokazati da je više od unutrašnjeg tržišta. Potrebna nam je strategija za konkurentnu i otpornu privredu, kao i politička volja da se samouvereno deluje u globalnim odnosima moći“, kazao je Nidermark.
Pozitivno je, ipak, što je dalja eskalacija za sada izbegnuta.
„Ključno je sada da postignuti dogovor postane obavezujući“, kaže on.
Generalni direktor hemijskog udruženja VCI Volfgang Grose Entrup rekao je: „Ko očekuje uragan, zahvalan je i na nevremenu.“
Iako je eskalacija izbegnuta, evropski izvoz je ovim dogovorom postao manje konkurentan, a dogovorene carine su, iz perspektive hemijske industrije, previsoke.
Nemačko spoljnotrgovinsko udruženje nazvalo je dogovor sa SAD bolnim kompromisom.
„Svaki procenat carine je jedan procenat previše. Carinski nameti predstavljaju egzistencijalnu pretnju za mnoge“, izjavio je predsednik udruženja BGA Dirk Jandura, preneo je Deutsche Welle.
Iako sada postoji određena sigurnost u pogledu trgovinskih uslova, doći će do promena u lancima snabdevanja i rasta cena.
„Dogovor sa SAD će imati osetne posledice u zemlji. Koštaće nas rasta, blagostanja i radnih mesta“, kaže on.
Finansijska ekonomistkinja Ulrike Malmendir upozorila je u intervjuu za ARD-ov portal tagesschau24 na posledice kompromisa za privredu i potrošače u EU.
„Čak i carine od 15% mogle bi dovesti do ogromnog gubitka blagostanja. I ono što je tužno jeste da se to verovatno neće skoro promeniti. Jer kada se jednom uvedu takve carine, teško ih je ponovo ukinuti“, upozorava Malmendirova.
Stručnjaci očekuju da će posledice biti posebno izražene u SAD. Predviđa se da bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mogao biti niži za oko 1,5 odsto. Za EU bi posledice mogle biti upola manje.
Ipak, Malmendirova ističe da u tim procenama postoji velika nesigurnost, jer nije jasno koliko dugo će carine ostati na snazi.
Direktor Instituta za nemačku privredu (IW) Mihael Hiter upozorio je na moguće nove destabilizirajuće poteze Vašingtona.
„Ne možemo se pouzdati u to da će sada sve biti mirno. Tramp nikada ne skida carinske pretnje sa stola“, rekao je on za listove medijske grupe „Funke“.
Zato bi, prema njegovom mišljenju, snažnija pregovaračka strategija EU bila korisna.
„Kratkoročni ekonomski troškovi dogovora sa Trampom su podnošljivi za Nemačku i EU, ali nema razloga za slavlje zbog ovog trgovinskog popuštanja. Veći troškovi tek dolaze“, napisao je predsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila (IfW) Moric Šularik na društvenoj mreži X.
Šularik je takođe upozorio na promenjiv kurs američkog predsednika.
„Umesto da brani pravila svetskog trgovinskog poretka, EU ulazi u dogovor za koji nije jasno koliko će trajati, koji zavisi od hirova jednog populiste, a ne od prava, i koji je teško uskladiv sa pravilima Svetske trgovinske organizacije“, naveo je Šularik.
Mađarski premijer Viktor Orban je, komentarišući trgovinski sporazum između EU i SAD, slikovito ocenio da to nije sporazum, već da je Tramp „pojeo predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen za doručak“, prenela je mađarska novinska agencija MTI.
Orban je u onlajn emisiji pod nazivom „Fight Hour“ rekao da je unapred očekivao ovakav ishod s obzirom na to da je američki predsednik „teškaš“, za razliku od predsednice Evropske komisije koja je „laka kategorija“.
„Sjedinjene Američke Države su nedavno sklopile sličan sporazum s Ujedinjenim Kraljevstvom, koji je mnogo bolji od ovog“, smatra Orban.
Dodao je da će, budući da je evropski sporazum mnogo lošiji od onog s Ujedinjenim Kraljevstvom, u budućnosti biti teško predstaviti ga kao uspeh.
Orban je istakao da smatra da je problem u tome što će, u skladu sa sporazumom, Evropljani uložiti nekoliko stotina milijardi evra u SAD.
U izjavi novinarima, nakon dogovora sa Fon der Lajenovom, Tramp je rekao da će sporazum biti odličan za automobile i da će imati veliki uticaj na poljoprivredu.
Dodao je da razmatra tri ili četiri druge zemlje sa kojima želi da sklopi sporazume, ali da će oni najverovatnije uključivati neki vid carina.
Prema rečima Fon der Lajenove, sporazum će doneti stabilnost.
„Ovo je ogroman sporazum. Došao je nakon teških pregovora“, izjavila je predsednica Evropske komisije.
Fon der Lajenova je dodala i da će sporazum vratiti ravnotežu u trgovini između dva velika trgovinska partnera.
Tramp je povremeno oštro kritikovao Evropsku uniju, tvrdeći da je formirana kako bi naškodila SAD u oblasti trgovine.
Njegova glavna zamerka je deficit SAD u robnoj razmeni sa EU, koji je 2024. godine dostigao 235 milijardi dolara, prema podacima američkog Zavoda za statistiku.
EU ističe američki suficit u uslužnom sektoru, koji, kako tvrdi, delimično balansira situaciju.
Tramp je prvobitno pretio da će uvesti carine od 30% na robu iz EU od 1. avgusta ako pregovori ne uspeju.
Fon der Lajenova je, sa druge strane, upozorila na spremnost EU za kontramjere. Međutim, stranke su uspele da postignu kompromis, koji je izazvao oštre kritike u Evropi.
Američki predsednik, koji nastoji da preoblikuje globalnu ekonomiju i smanji dugogodišnje trgovinske deficite SAD za drugim zemljama, do sada je postigao sporazume sa Velikom Britanijom, Japanom, Indonezijom i Vijetnamom, iako njegova administracija nije ispunila obećanje o „90 sporazuma za 90 dana.“
