Mali Princ osvaja srca čitalaca širom sveta još od 1943. godine. Napisao ga je pilot Antoan de Sent Egziperi tokom boravka u Americi, inspirisan sopstvenim iskustvima u francuskom vazduhoplovstvu.
Princ u ovoj kratkoj priči obrađuje brojne teme, od usamljenosti i prijateljstva do ljubavi i gubitka. Iako je napisana u stilu dečje knjige, ova novela duboko govori o životu, odraslima i ljudskoj prirodi. U nastavku donosimo neke od najvažnijih životnih lekcija iz ove čarobne priče.
Kratak sadržaj priče
Priču pripoveda pilot koji se jednog dana srušio u Saharu, imajući zalihe hrane i vode za svega osam dana. Dok pokušava da popravi svoj avion, neočekivano ga dočekuje radoznali mladić po nadimku mali princ. Princ je prepoznatljiv po svojoj zlatnoj kosi, dragocenom osmehu i sklonosti da ponavlja pitanja sve dok ne dobije odgovore. On otkriva da dolazi sa malog asteroida po imenu B 612.
Princ govori o svojoj ljubavi prema jednoj sujetnoj i razmaženoj ruži koja je jednog dana počela da raste na njegovoj planeti. Iako se zaljubio u ružu, počeo je da oseća da ga iskorišćava, pa je odlučio da napusti asteroid i krene u istraživanje svemira. Pri rastanku, ruža se kaje što mu nije pokazala koliko ga voli i odbija da bude zaštićena pod staklenim zvonom, tvrdeći da će se sama snaći.
Zašto Mali princ posećuje šest različitih planeta?
Princ kasnije posećuje šest različitih planeta, na kojima žive po jedan iracionalan i uski gledajući odrasli čovek, svaki kao kritika jednog aspekta društva: kralj bez podanika koji izdaje samo naredbe za koje zna da će biti izvršene, uobražen čovek koji želi samo da mu se drugi dive, pijanac koji pije da bi zaboravio sramotu što pije, poslovni čovek koji broji i beleži zvezde da bi ih posedovao, paliloc koji svakog minuta pali i gasi lampu po strogoj naredbi i geograf koji nikada nije video svet već beleži ono što su mu drugi ispričali.
Svaki od ovih likova je sam i posvećen svom životnom pozivu, ali to nema veze sa strašću. Princ shvata da su odrasli opsednuti sami sobom – pohvalama, vlasništvom i moći. Za razliku od njih, on traži istinsku bliskost.
Kada sazna da cveće ne živi dugo, počinje da mu nedostaje ruža koju je ostavio. Na kraju, verujemo da se princ vraća na svoj asteroid u potrazi za ružom – ljubavlju koju je imao sve vreme.
Ne budi opsednut brojevima
U knjizi, odrasli sve mere brojevima. Ne veruju u ono što čuju dok ne vide dokaze i statistike. Važno im je koliko, a ne kako. Oni postavljaju pitanja poput: koliko godina ima, koliko teži, koliko zarađuje njegov otac, umesto da pitaju: kakav mu je glas, koje igre voli, da li sakuplja leptire.
„Odrasli vole brojeve. Kada im kažeš o novom prijatelju, nikad ne pitaju o onome što je stvarno važno. Nikad ne kažu: kakav mu je glas, koje igre voli ili da li sakuplja leptire. Umesto toga pitaju: koliko ima godina, koliko mu tata zarađuje. I onda misle da ga poznaju.“ (Glava IV)
Problemi počinju kao mali izdanci
Mali princ svakodnevno uklanja mlade izdanke baobaba jer zna da će, ako ih ignoriše, jednog dana izrasti i uništiti njegov mali svet. Tako i mi često zanemarujemo sitne probleme koji vremenom prerastu u velike nevolje.
„To je stvar discipline“, reče mali princ. „Kada završiš svoje jutarnje umivanje, moraš pažljivo da očistiš i planetu. Moraš redovno da uklanjaš baobabe čim ih razlikuješ od ruža. To je dosadan posao, ali je veoma lak.“ (Glava V)
Najvažnije se vidi srcem
Odrasli često vrednuju novac i slavu, ali to nisu trajne vrednosti. Princ uči da ono što je zaista vredno – ljubav, bliskost, prijateljstvo – ne može se videti očima. To mu otkriva lisica koju upoznaje.
„Evo moje tajne. Veoma je jednostavna: samo se srcem dobro vidi. Ono bitno je nevidljivo za oči.“ (Glava XXI)
Voljene osobe ne mogu biti zamenjene
Kada mali princ ugleda vrt pun ruža, pati jer je verovao da je njegova ruža jedina takva. Ali brzo shvata da, iako ima drugih ruža, nijedna nije kao njegova. Njegova ruža je jedinstvena jer ju je on voleo.
„Ljudi u tvom svetu“, reče mali princ, „uzgajaju pet hiljada ruža u jednom vrtu… i ne nalaze ono što traže. A ono što traže mogli bi naći u jednoj jedinoj ruži ili malo vode…“ (Glave XX i XXV)
Budi istraživač
Geograf kome princ dolazi ne istražuje svet – samo beleži šta mu drugi kažu. On smatra sebe previše važnim da bi išao bilo gde. Mali princ uči da ne treba biti geograf, već istraživač – ne bojati se nepoznatog.
„Geograf nije onaj koji broji gradove i planine. On ne napušta svoju kancelariju. Istraživači dođu kod njega i on beleži njihova sećanja… Ali, ako hoćeš da saznaš svet, moraš sam da ga istražiš.“ (Glava XV)
Budite otvoreni kao deca
Princ uči da odrasli gube sposobnost mašte. Njegova prva slika – zmija koja je progutala slona – svima je ličila na šešir. Odrasli ne vide suštinu jer su izgubili dečju maštu i radoznalost.
„Odrasli su mi savetovali da se okanem crtanja i posvetim geografiji, istoriji, računanju i gramatici. Tako sam, sa šest godina, odustao od sjajne karijere slikara.“ (Glava I)
Novela Antoana de Sent Egziperija nosi svoje važne lekcije već 80 godina i nastaviće da inspiriše i u vekovima koji dolaze. Ako nikada niste pročitali ovu knjigu, pogledali film ili preslušali neku od brojnih audio verzija, učinite to. Obećavam vam – to nije samo dečja knjiga.
