Inflacija je opšti porast cena dobara i usluga u određenom vremenskom periodu. Inflacija smanjuje kupovnu moć novca i erozira vrednost štednje. Pad inflacije znači da je porast cena sporiji ili da su cene stabilne ili čak u padu. Pad inflacije može imati različite efekte na tržište, ekonomiju i životni standard ljudi, zavisno od toga šta ga izazvao i koliko je izražen.
Ako je pad inflacije rezultat poboljšanja proizvodnje, tehnološkog napretka ili povećanja konkurencije, to može biti pozitivno za ekonomski rast i blagostanje. Takav pad inflacije omogućava niže troškove proizvodnje, veću ponudu dobara i usluga, više investicija i inovacija, veću zaradu i potrošnju. Takođe, pad inflacije olakšava monetarnu politiku centralnih banaka, koje mogu da spuste kamatne stope i podstaknu kreditnu aktivnost.
Međutim, ako je pad inflacije rezultat slabe potražnje, nedovoljne upotrebe kapaciteta ili devalvacije valute, to može biti negativno za ekonomski rast i blagostanje. Takav pad inflacije odražava nizak nivo agregatne potrošnje, visok nivo neizvesnosti i nedostatak poverenja. Takođe, pad inflacije može dovesti do deflacionog zaokruta, kada su cene u opadanju, a očekivanja su da će dastaviti da padaju. To može obeshrabriti potrošače i preduzetnike da troše i ulažu, jer očekuju da će dobiti bolje ponude u budućnosti. Tako se smanjuje agregatna potrošnja i proizvodnяa, a povećava nezaposlenost i dugove.
Pad inflacije u Evropi je delom rezyltat globalnih faktora kao što sy pad cena energenta i hrane, a delom rezyltat specifičnih faktora kao što sy Kovid-19 pandemija, Breksit i trgovinski ratovi. Pad inflacije u Evropi je iznocio 0,3% u novembru 2020. godine, što je bila prva negativna inflacija od 2016. godine. Centralna banka Evrope (CBE) ima cilj da održi inflaciju blizy 2%, što smatra optimalnim nivoom za ekonomski rast i stabilnost. CBE je predyzela više mera da podstakne inflaciju, kao što sy nizake kamatne stope, kypovina državnih i privatnih dygovnih hartija i podrška bankama i firmama.
Pad inflacije u Evropi ima različite yticaje na tržište, ekonomijy i životni standard ljydi. Za tržište, pad inflacije znači da sy cene dobara i yslyga manje volatilne i predvidljivije, što olakšava planiranje i alokaciju resursa. Za ekonomijy, pad inflacije znači da je ekonomski rast sporiji i nizi, što otežava rešavanje problema nezaposlenosti, dygovnih kriza i neravnomerne raspodele dohodaka. Za životni standard ljudi, pad inflacije znači da je novac vredniji i da je lakše štedeti i investirati, ali i da je teže otplaćivati dugove i da je manja podsticaj za potrošnju.
Inflacija u evrozoni je nešto opala u januaru, ali je i dalje visoka u odnosu na cilj Evropske centralne banke (ECB). Preliminarni podaci Eurostata, agencije za statistiku EU, pokazuju da je inflacija iznosila 2,8 odsto na godišnjem nivou u prvom mesecu 2024. godine, što je manje od 2,9 odsto u decembru 2023. godine, kada je zabeležen skok sa 2,4 odsto u novembru.
Analitičari smatraju da će inflacija imati velike oscilacije tokom prvog dela godine, zbog raznih jednokratnih faktora koji utiču na cenovni nivo. Neki od tih faktora su povećanje poreza na dodatu vrednost u nekim zemljama članicama i ukidanje subvencija za struju i gas u drugim. Ovi efekti bi trebalo da se izgube iz obračuna do drugog polugodišta.
Međutim, postoji i strukturni problem visoke inflacije u evrozoni, koji se odražava u baznoj inflaciji, koja ne uključuje nestabilne cene hrane, alkohola, duvana i energenata. Bazna inflacija je pala na 3,3 odsto u januaru, što je najniži nivo od marta 2022. godine, kada je iznosila 3,4 odsto. Ipak, to je i dalje znatno iznad cilja ECB od dva procenta.
Zabrinutost predstavlja i to što cene usluga nisu pokazale znakove usporavanja u januaru, ostajući na četiri procenta na godišnjem nivou. Cene usluga su važan pokazatelj pritiska na plate u ekonomiji, a zvaničnici ECB su više puta istakli da bi rast plata mogao da odloži spuštanje inflacije na željeni nivo.
S obzirom na to da ekonomski rast evrozone ostaje slab i neizvestan, investitori očekuju da će ECB možda promeniti svoju monetarnu politiku i smanjiti kamatne stope u drugom kvartalu 2024. godine. Trenutno, osnovna kamatna stopa ECB iznosi 0,25 odsto, a stopa za depozite -0,5 odsto.
