Ruska privreda se ove godine suočava sa sve snažnijim pritiscima – rastućom inflacijom koju je teško obuzdati, sve većim budžetskim deficitom, delimično izazvanim ogromnim vojnim izdvajanjima, kao i padom prihoda od nafte i prirodnog gasa, navode stručnjaci za Si-En-En. Ipak, većina njih ocenjuje da ekonomski pritisak nije ni blizu toga da ugrozi sposobnost Rusije da vodi rat. Analizu prenosimo u celosti:
Privredni rast se takođe naglo usporio. Ipak, nadolazeća ekonomska oluja verovatno neće uskoro naterati ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto kako bi okončao rat u Ukrajini. Analitičari procenjuju da Kremlj, uz sadašnji intenzitet borbi i postojeće zapadne sankcije, može izdržati još dugi niz godina.
„Ako se gleda samo privreda, ona neće biti ona presudna slamka koja lomi leđa kamili“, rekla je Marija Snegovskaja, viša saradnica za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkom institutu. „Situacija nije katastrofalna. Njom se može upravljati“, zaključuje ona.
Zapadne sankcije nisu nanele dovoljno štete ruskoj privredi, snažno oslonjenoj na energente, da bi Moskva promenila svoje ratne planove, izjavio je Ričard Konoli iz britanskog Instituta Royal United Services (RUSI). „Dok god Rusija crpi naftu i prodaje je po relativno prihvatljivoj ceni, ima dovoljno novca da nekako preživi“, rekao je viši saradnik za međunarodnu bezbednost tog londonskog instituta.
Gledano u periodu od naredne tri do pet godina, Rusija bi mogla da nastavi ratovanje, rekla je Snegovskaja, napominjući da je pouzdane procene za duži vremenski okvir teško dati.
Grupa ruskih ekonomista u egzilu, protivnika Putina, čak smatra da bi rat iscrpljivanja mogao da traje i duže, jer je sposobnost Kremlja da vodi rat neometana bilo kakvim ekonomskim ograničenjima.
„Ne tvrdim da je slika za njih ružičasta, ali imaju dovoljno sredstava da privreda ne bude presudan faktor u Putinovim kalkulacijama kada razmišlja o ratu“, dodao je Konoli.
Istorija pokazuje da je Rusija sklonija da pristane na nepovoljan mirovni sporazum tek kada se suoči sa ekonomskim slomom, kao na kraju Prvog svetskog rata i tokom sovjetskog rata u Avganistanu, rekla je Snegovskaja. Međutim, trenutna ekonomska situacija „još je veoma daleko od toga i biće potrebni znatno jači pritisci na rusku privredu, kao i mnogo, mnogo više vremena da se do toga dođe“, istakla je ona.
To su loše vesti za Ukrajinu, ali i za administraciju Donalda Trampa, koja je održala više krugova razgovora u pokušaju da se rat privede kraju.
Poreska opterećenja i rast cena
Ono što se promenilo jeste činjenica da je početni ekonomski podsticaj, izazvan naglim rastom vojne potrošnje, očigledno završen, a sada Kremlj mora da nastavi da prebacuje teret rata na rusko društvo, tvrdi Snegovskaja.
Taj teret se ogleda u značajnom povećanju poreza na dobit i dohodak, kao i u rastu poreza na dodatu vrednost (PDV), kako bi se finansirala rekordna vojna izdvajanja. Ruski potrošači se istovremeno suočavaju sa naglim rastom cena, posebno uvozne robe.
Međutim, za razliku od zapadnih zemalja, visoka inflacija u Rusiji ne izaziva veliko društveno nezadovoljstvo, smatra Snegovskaja, ističući uticaj državne propagande i represije.
Konoli se slaže sa drugim stručnjacima da je inflacija u postsovjetskoj Rusiji oduvek bila visoka, pa su potrošači na nju navikli. Međunarodni monetarni fond procenio je da će godišnja inflacija u Rusiji ove godine u proseku iznositi 7,6 odsto, što je pad u odnosu na 9,5 odsto u 2024. godini.
Rusija trenutno izdvaja gotovo 40 odsto budžeta za specijalnu vojnu operaciju, kada se sve sabere, izjavio je ranije ovog meseca generalni sekretar NATO-a Mark Rute, prema jednoj od više različitih procena vojne potrošnje. Ta izdvajanja su prošle godine porasla za 38 odsto u odnosu na 2023, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), objavljenom u aprilu.
Povećana potrošnja stvorila je novu grupu „pobednika“ ratne ekonomije, uključujući odbrambene izvođače, poput proizvođača oružja, kao i radnike u toj industriji. Kao posledica toga, ekonomska nejednakost u Rusiji se smanjila, što znači da se Putin suočava sa još manjim pritiskom iz pojedinih delova društva, tvrde stručnjaci.
Kako je Rusija pokušavala da nadomesti deo uvoza sa Zapada, proširila je domaću proizvodnju tekstila, obuće i osnovne elektronike, navela je Ekaterina Kurbangaleva, gostujuća istraživačica na Univerzitetu Džordž Vašington, specijalizovana za politička i društvena istraživanja, uključujući podatke o ruskim poreskim obveznicima. Prema njenom istraživanju, plate nekih grupa radnika između 2021. godine, godinu dana pre početka rata, i 2024. porasle su i do tri, a u pojedinim slučajevima i pet puta. „To je bilo kao injekcija adrenalina“, rekla je Kurbangaleva o ratnom podsticaju privredi, iako je istakla da je nakon toga usledilo usporavanje rasta.
Neka od siromašnijih, ruralnih područja Rusije takođe su doživela ekonomski uzlet od početka rata, delom zahvaljujući visokim platama koje primaju ruski vojnici i njihove porodice. Reč je o strategiji kojom Kremlj podstiče dobrovoljno regrutovanje i izbegava širu mobilizaciju, nastojeći da nadoknadi gubitke na bojištu u Ukrajini.
„Ruski vojnici danas su plaćeni više nego bilo koji ruski vojnici u istoriji“, rekao je Konoli iz RUSI-ja. „Zarađuju više nego što bi ikada mogli da očekuju da su ostali u tim relativno zapostavljenim delovima zemlje i pronašli posao u civilnoj privredi.“
Ruska vlada je takođe isplatila visoke odštete porodicama poginulih i ranjenih vojnika, istakla je Kurbangaleva. Delimično upravo obilnim finansiranjem vojnog kadra i njihovih porodica, Kremlj je uspeo da ublaži nezadovoljstvo, uprkos tome što se ruski gubici u Ukrajini približavaju brojci od milion ljudi, od čega je oko 250.000 poginulih, prema proceni CSIS-a objavljenoj u junu.
Vlada je u velikoj meri izbegla proteste kakvi su obeležili ratove u Čečeniji i Avganistanu, kada su porodice mobilisanih vojnika iz siromašnijih regiona Rusije i Sovjetskog Saveza zahtevale prekid sukoba.
„Ne mislim da bi regioni mogli značajnije da utiču na nastavak rata, ali činjenica da ne vidimo izbijanje masovnih javnih protesta smanjuje pritisak na Putina dok odlučuje o sledećim potezima“, rekao je Konoli.
Ono čega je Kremlj, prema mišljenju stručnjaka, svestan jesu zabrinutosti povezane sa velikim brojem ratnih veterana koji bi se, u slučaju sklapanja mira, vratili u civilno društvo, bez posla i sa brojnim, skupim zdravstvenim potrebama. „Putinu je, sa unutrašnjepolitičkog stanovišta, u interesu da se ovaj rat nastavi“, objasnila je Kimberli Donovan, direktorka Inicijative za ekonomsku državotvornost pri Atlantskom savetu.
