Руска привреда се ове године суочава са све снажнијим притисцима – растућом инфлацијом коју је тешко обуздати, све већим буџетским дефицитом, делимично изазваним огромним војним издвајањима, као и падом прихода од нафте и природног гаса, наводе стручњаци за Си-Ен-Ен. Ипак, већина њих оцењује да економски притисак није ни близу тога да угрози способност Русије да води рат. Анализу преносимо у целости:
Привредни раст се такође нагло успорио. Ипак, надолазећа економска олуја вероватно неће ускоро натерати руског председника Владимира Путина за преговарачки сто како би окончао рат у Украјини. Аналитичари процењују да Кремљ, уз садашњи интензитет борби и постојеће западне санкције, може издржати још дуги низ година.
„Ако се гледа само привреда, она неће бити она пресудна сламка која ломи леђа камили“, рекла је Марија Снеговскаја, виша сарадница за Русију и Евроазију у Центру за стратешке и међународне студије (CSIS), истраживачком институту. „Ситуација није катастрофална. Њом се може управљати“, закључује она.
Западне санкције нису нанеле довољно штете руској привреди, снажно ослоњеној на енергенте, да би Москва променила своје ратне планове, изјавио је Ричард Коноли из британског Института Royal United Services (RUSI). „Док год Русија црпи нафту и продаје је по релативно прихватљивој цени, има довољно новца да некако преживи“, рекао је виши сарадник за међународну безбедност тог лондонског института.
Гледано у периоду од наредне три до пет година, Русија би могла да настави ратовање, рекла је Снеговскаја, напомињући да је поуздане процене за дужи временски оквир тешко дати.
Група руских економиста у егзилу, противника Путина, чак сматра да би рат исцрпљивања могао да траје и дуже, јер је способност Кремља да води рат неометана било каквим економским ограничењима.
„Не тврдим да је слика за њих ружичаста, али имају довољно средстава да привреда не буде пресудан фактор у Путиновим калкулацијама када размишља о рату“, додао је Коноли.
Историја показује да је Русија склонија да пристане на неповољан мировни споразум тек када се суочи са економским сломом, као на крају Првог светског рата и током совјетског рата у Авганистану, рекла је Снеговскаја. Међутим, тренутна економска ситуација „још је веома далеко од тога и биће потребни знатно јачи притисци на руску привреду, као и много, много више времена да се до тога дође“, истакла је она.
То су лоше вести за Украјину, али и за администрацију Доналда Трампа, која је одржала више кругова разговора у покушају да се рат приведе крају.
Пореска оптерећења и раст цена
Оно што се променило јесте чињеница да је почетни економски подстицај, изазван наглим растом војне потрошње, очигледно завршен, а сада Кремљ мора да настави да пребацује терет рата на руско друштво, тврди Снеговскаја.
Тај терет се огледа у значајном повећању пореза на добит и доходак, као и у расту пореза на додату вредност (ПДВ), како би се финансирала рекордна војна издвајања. Руски потрошачи се истовремено суочавају са наглим растом цена, посебно увозне робе.
Међутим, за разлику од западних земаља, висока инфлација у Русији не изазива велико друштвено незадовољство, сматра Снеговскаја, истичући утицај државне пропаганде и репресије.
Коноли се слаже са другим стручњацима да је инфлација у постсовјетској Русији одувек била висока, па су потрошачи на њу навикли. Међународни монетарни фонд проценио је да ће годишња инфлација у Русији ове године у просеку износити 7,6 одсто, што је пад у односу на 9,5 одсто у 2024. години.
Русија тренутно издваја готово 40 одсто буџета за специјалну војну операцију, када се све сабере, изјавио је раније овог месеца генерални секретар НАТО-а Марк Руте, према једној од више различитих процена војне потрошње. Та издвајања су прошле године порасла за 38 одсто у односу на 2023, наводи се у извештају Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI), објављеном у априлу.
Повећана потрошња створила је нову групу „победника“ ратне економије, укључујући одбрамбене извођаче, попут произвођача оружја, као и раднике у тој индустрији. Као последица тога, економска неједнакост у Русији се смањила, што значи да се Путин суочава са још мањим притиском из појединих делова друштва, тврде стручњаци.
Како је Русија покушавала да надомести део увоза са Запада, проширила је домаћу производњу текстила, обуће и основне електронике, навела је Екатерина Курбангалева, гостујућа истраживачица на Универзитету Џорџ Вашингтон, специјализована за политичка и друштвена истраживања, укључујући податке о руским пореским обвезницима. Према њеном истраживању, плате неких група радника између 2021. године, годину дана пре почетка рата, и 2024. порасле су и до три, а у појединим случајевима и пет пута. „То је било као ињекција адреналина“, рекла је Курбангалева о ратном подстицају привреди, иако је истакла да је након тога уследило успоравање раста.
Нека од сиромашнијих, руралних подручја Русије такође су доживела економски узлет од почетка рата, делом захваљујући високим платама које примају руски војници и њихове породице. Реч је о стратегији којом Кремљ подстиче добровољно регрутовање и избегава ширу мобилизацију, настојећи да надокнади губитке на бојишту у Украјини.
„Руски војници данас су плаћени више него било који руски војници у историји“, рекао је Коноли из RUSI-ја. „Зарађују више него што би икада могли да очекују да су остали у тим релативно запостављеним деловима земље и пронашли посао у цивилној привреди.“
Руска влада је такође исплатила високе одштете породицама погинулих и рањених војника, истакла је Курбангалева. Делимично управо обилним финансирањем војног кадра и њихових породица, Кремљ је успео да ублажи незадовољство, упркос томе што се руски губици у Украјини приближавају бројци од милион људи, од чега је око 250.000 погинулих, према процени CSIS-а објављеној у јуну.
Влада је у великој мери избегла протесте какви су обележили ратове у Чеченији и Авганистану, када су породице мобилисаних војника из сиромашнијих региона Русије и Совјетског Савеза захтевале прекид сукоба.
„Не мислим да би региони могли значајније да утичу на наставак рата, али чињеница да не видимо избијање масовних јавних протеста смањује притисак на Путина док одлучује о следећим потезима“, рекао је Коноли.
Оно чега је Кремљ, према мишљењу стручњака, свестан јесу забринутости повезане са великим бројем ратних ветерана који би се, у случају склапања мира, вратили у цивилно друштво, без посла и са бројним, скупим здравственим потребама. „Путину је, са унутрашњеполитичког становишта, у интересу да се овај рат настави“, објаснила је Кимберли Донован, директорка Иницијативе за економску државотворност при Атлантском савету.
