Кијев је пристао да ограничи величину своје војске на 800.000 припадника према новим условима мировног споразума између САД-а и Украјине, открили су високи званичници за Financial Times.
Извори наводе да су задовољни овим исходом јер би он Украјини омогућио да у мирнодопским условима задржи војску приближно исте величине као и садашњу, ратну. Првобитни план, у чијем су посредовању учествовали САД и Русија, предлагао је да Украјина ограничи своју војску на 600.000 војника.
Иако је Украјина наводно пристала на ревидиране услове, званичници истичу да и даље постоје спорне тачке. Питања размене територија и безбедносних гаранција остају отворена, а коначну одлуку о њима донеће украјински председник Володимир Зеленски и амерички председник Доналд Tramp.
Подсећамо, поједини аналитичари и дипломате критиковали су амерички мировни план, наводећи да предлог који од Украјине тражи да уступи територије, ограничи савезништва и драстично смањи војску задаје тежак ударац темељним начелима попут владавине права и забране мењања граница силом, пише The Kyiv Independent.
„Када говоримо о изворној верзији плана, то је нешто што јасно поткопава европску безбедност – не само безбедност Украјине, већ и целог континента“, рекао је Павел Хавлицек, истраживач у Удружењу за међународне послове.
Украјински посланик Јарослав Јурчишин упозорава да би, ако Кијев “буде присиљен да прихвати предлог непромијењен”, „последице (за Европу) биле катастрофалне“.
Према првобитном америчком мировном плану, од Украјине би се тражило да преда целу регију Донбас, укључујући подручја под руском контролом и делове које још увек контролише Кијев. Према плану, украјинске снаге повукле би се с тих подручја, која би била проглашена демилитаризованом зоном.
„За регију, за цели свет, ово ће показати да се међународно право може занемарити“, рекао је Јурчишин.
„Као резултат тога, дуготрајни или замрзнути сукоби могу се поновно распламсати у различитим деловима света”, додао је.
Друга кључна тачка плана предвиђа америчко признање руске контроле над Кримом те Луганском и Доњецком области.
Даниел Хамилтон, стручњак за спољну политику у Броокингс Институтиону, сматра да би та клаузула „значила западну капитулацију по основним принципима као што је немијењање граница силом“.
„Од почетка је то било неприхватљиво“, додао је.
Предлози такође позивају на заустављање ширења НАТО и одустајање Украјине од својих аспирација за чланством.
Хавлицек је истакао да то “поткопава темељну логику европске безбедности, која се темељи на праву суверених држава да слободно бирају своје савезе”.
Ограничења би се проширила и на сам НАТО, који се не би смео стационирати трупе у Украјини, док би европски борбени авиони били базирани у Пољској.
„Ако намећете ограничења на војну спремност Украјине, али и на суседе ЕУ и НАТО, укључујући импликације за одбрану Пољске, онда то већ иде предалеко“, рекао је Хавлицек.
Естонски министар спољних послова Маргус Тахна упозорио је да би план „отворио врата“ ширим руским захтевима за европску безбедност.
