Влада Бугарске је у децембру прошле године поднела оставку након масовних протеста у овој земљи. Председник Румен Радев се такође, током демонстрација, придружио позивима за оставку. Међутим, неки аналитичари верују да протести нису били једини разлог за оставку; у игри су били и други мотиви: да се избори временски поклопе са прогнозираним проблемима, везаним за улазак у еврозону.
ДРАМА У ВЕЗИ ИЗБОРА ПРЕМИЈЕРА
Председник Румен Радев је у понедељак у свом обраћању бугарском народу рекао да званично подноси оставку 20. јануара. Овај корак Радева потврђује гласине да ће основати сопствену партију која би могла учествовати на првим наредним изборима. Подршка коју Радев ужива у јавности далеко је изнад оне којом се могу похвалити његови политички опоненти па би политички пејзаж у земљи ускоро могао бити значајно промењен. Дужност председника преузеће досадашња потпредседница Илијана Јотова која ће именовати техничку владу. Подршка Радева протестима након којих је Влада поднела оставку, као и његови досадашњи потези, сада добијају нову димензију. Неретки су и гласови који тврде да Радев ужива подршку нове америчке администрације. Таква нагађања би ускоро могла бити потврђена или демантована. Оно што се са сигурношћу може рећи је да предстоје озбиљне промене у расподели и утицају политичких снага у земљи.
На помолу је и драма у вези са тим ко ће бити изабран за вршиоца дужности председника Владе, јер је Народно собрање пре извесног времена ограничило број лица које председник може изабрати за вршиоца дужности премијера, лишивши га тако слободе избора. Измене Устава Републике Бугарске, којима је ограничено право председника да слободно именује вршиоца дужности премијера, усвојене су у децембру 2023. године. Усвојило их је тадашња владајућа већина – ГЕРБ, ПП–ДБ, ДПС. Председник више не може по сопственом нахођењу именовати било коју особу на дужност вршиоца дужности премијера, већ је дужан да бира из ограниченог круга највиших државних функционера, такозваног „домаћег регистра“: председника Народног собрања, гувернера или заменика гувернера Бугарске народне банке, председника или заменика председника Државне ревизорске институције, омбудсмана или заменика омбудсмана.
Истовремено су унете и друге измене – уведен је нови принцип континуитета парламентарног мандата: Народно собрање наставља да функционише и ради док следећи парламент не преузме дужност након избора. То важи и за време мандата техничке владе: парламент се, за разлику од раније, не распушта, већ наставља да заседа, врши надзор над владом, доноси законе и саслушава министре. Против ових измена поднете су жалбе Уставном суду. Резултат гласања у делу који се односи на вршиоца дужности владе и континуитет парламента био је 6 : 6, односно једнак број гласова, услед чега Уставни суд није прогласио те одредбе неуставним и оне су остале на снази.
Како се приближавају нови превремени парламентарни избори, поново постају актуелна питања такозваног затвореног списка државних функционера из којег председник именује вршиоца дужности премијера, начина спровођења избора и Изборног закона, као и питање легитимитета владе која је већ у оставци, будући да су и по том основу Уставном суду поднете жалбе. О овом питању ће такође бити речи у наставку.
КОЛОСАЛНЕ РАЗМЕРЕ БЕЗАКОЊА
У децембру је у Софији одржан форум на тему: „Избори и народни суверенитет. Измена изборног законодавства“. Организатори су били бугарска Национална асоцијација „Безбедност“, Покрет „Дојран – 2025“ и Национални покрет „Народни суверенитет“. Учесници су се заложили за измену изборног законодавства и одржавање Националног округлог стола у фебруару 2026. године.
Модератор скупа била је др Марија Мусорлијева – адвокат и стручњак за изборно право, бивша потпредседница и чланица Централне изборне комисије, са више од 20 година праксе и јасно изграђеним ставовима по питањима изборног процеса и законитости.
У разговору за наш портал она говори о основној идеји форума и истиче да идеја Округлог стола, повезана са преписивањем друштвеног уговора у држави, постоји још од 2013. године, а у овом конкретном случају потиче од дипломате Владимира Шејтанова. Мусорлијева наглашава да је „незаконитост у свим сферама живота попримила колосалне размере и да се све јасније кристалише идеја да се понови да се обнови правно-институционални модел првог Округлог стола.“
Такође је навела да су већ одржани округли столови о енергетици, да се припрема исти такав о прехрамбеном суверенитету и другим темама.
НАЦИОНАЛНИ СУВЕРЕНИТЕТ ЈЕ ПОГАЖЕН
Доктор Мусорлијева је издвојила наступ адвокатице Анели Чобанове током дискусије.
Последње обраћање Уставном суду односило се на нелегитимност избора премијера, структуре Министарског савета и самог Министарског савета као тела, истакла је адвокат Анели Чобанова током скупа и подсетила:
„Након што је Уставни суд донео одлуку и прогласио 16 народних посланика незаконито изабраним, израчунали смо да је осморо од њих гласало за структуру Министарског савета, што значи да су од 125 лица која су гласала за те одлуке, оне усвојене са 117 гласова, што је испод законом прописаног минимума.“
Адвокат Чобанова је појаснила:
„То значи да је Народно собрање нелегитимно, али да је и сама влада током целог периода била нелегитимна, иако је доносила стратешки важне и изузетно погубне одлуке за бугарски народ.“
Она је поступке Народног собрања у одбацивању захтева за расписивање референдума, који су били поднети у законски предвиђеном року и морали бити допуштени и благовремено разматрани, оценила као грубо кршење чланова 2 и 3 Устава. Такође је коментарисала разматрање у парламенту предлога за референдум о леву и евру и нагласила да је он унет у скупштинску салу „у тренутку када је већ све било предодређено, односно када више није постојала могућност да се врате сви процеси који су били покренути ради преласка са наше националне валуте на заједничку европску. Као резултат, национални суверенитет је погажен, а народ, воља народа, бачена је на колена.“
МАНИПУЛАЦИЈЕ У ТУРСКОЈ
Враћајући се на разговор са др Маријом Мусорлијевом и њен коментар у вези са одлуком Уставног суда да поништи избор дела посланика, истакла је да је заправо поднета тужба за поништавање избора, а алтернативно – за делимичну касацију, што се касније и догодило. Још је занимљивије то што Уставни суд сам одређује у којим бирачким местима ће поништити изборе. Како наводи:
„Да су изабрана друга бирачка места, на пример, Киселова не би била изабрана, као ни Теменужка Петкова. Они не бирају та бирачка места. Бирају она из којих треба да изађу управо одређени посланици. Али на овај или онај начин, ови посланици, пре него што је њихов избор проглашен неважећим, гласали су са укупно 125 гласова за Желјазковљев кабинет, а када је њихов избор проглашен неважећим, Желјазковљев кабинет је, у суштини, изабран нелегитимно.“
Током дискусије, коју је водила Мусорлијева, разматрана је и потреба за свеобухватном ревизијом друштвеног уговора.
Она се осврнула и на проблеме гласања у Турској и у иностранству уопште, где, према њеним речима, постоје изузетно тешка кршења закона.
Додала је: „Због тога су ме и уклонили из Централне изборне комисије – телефонским позивима и договором политичких снага.“
Испричала је да је 2018. године покушала да уведе ред у гласање бугарских грађана у Турској. Обучено је 100 младих људи и, као чланица ЦИК-а и руководилац избора у иностранству, имала је могућност да распореди по две особе у сваку бирачку секцију, како би се спречиле злоупотребе, јер ако остане само једна особа и она накратко изађе, на пример у тоалет, такви тренуци се користе за „пуњење“ гласачких кутија листићима. Нагласила је да све њени колеге које се непосредно баве изборним процесом знају да је број људи који наводно гласају у Турској физички немогуће обрадити у предвиђеном времену.
О проблемима избора у Турској говорио је током дискусије и пензионисани пуковник Чавдар Петров, председник бугарске Националне асоцијације „Безбедност“.
НАРОД СЕ НЕ ПИТА
Пуковник Петров је коментарисао и друго суштинско питање, које се не односи само на изборе, већ и на друштвени уговор у целини:
„Постојећи изборни закон у много чему подсећа на модел такозваног демократског социјализма. Савремена неолиберална евроатлантска демократија такође се спроводи одозго надоле, без обраћања суверену, чиме се крши први члан Устава Републике Бугарске. Ниједан значајан догађај после 1989. године није усвојен након обраћања суверену. Наш улазак у Европску унију, у НАТО, затварање четвртог и петог блока атомске електране АЕС „Козлодуј“, АЕС „Белене“. Сада – убрзани улазак у еврозону и уништавање бугарског лева. Одлуке је доносила шака политичара, самопроглашених месија, а у стварности — поткупљивих извршилаца туђих интереса, као да народ, бугарски народ, не постоји.
Очигледно је да нас очекују избори. Са оваквим законом статус кво се неће променити, и уз мање нијансе, проценат горе или доле, све ће остати исто.
Нисам стручњак, нисам правник, али као обичан човек, читајући закон, видим да је он направљен тако да подржава оне на власти и странке које они представљају, а да занемарује вољу народа. У последње време све странке говоре о изменама Изборног законика, али су оне козметичке, служе да се замажу очи људима, посебно онима који данас протестују, и усмерене су на очување постојећег модела управљања. Зато су укључене социјалне агенције, велики медији, плаћени новинари, који су успоставили цензуру над другачијим мишљењем.
Можемо ли да преврнемо пирамиду – да суверен буде на врху, а странке и политичари да извршавају захтеве народа, односно да буду на дну? Неопходно је хитно захтевати измену изборног закона. У члан други закона треба унети одредбу да се и Централна изборна комисија бира од стране суверена, народа, како би се прекинула или умањила њена зависност од политичких странака које су је именовале. Чланови ЦИК-а тада ће моћи да доносе слободне и законите одлуке, независно од странака; управо они треба да израде нормативни оквир за формирање окружних и секцијских изборних комисија и за грађански надзор над њиховим радом.
Према различитим медијским подацима, бирачки спискови у Централној изборној комисији и у ГРАО-у („Грађанска регистрација и административна служба“) разликују се за 500.000 до 1.000.000 људи. Та разлика даје озбиљан основ за сумњу да се спроводе масовне манипулације у корист појединих странака. Време је да надлежни државни органи уједначе те спискове“, позвао је пуковник Петров.
ГЛАСАЊЕ НА ДВА МЕСТА
Петров је такође скренуо пажњу на закон о двојном држављанству и предложио мере ради спречавања да исти грађани гласају на два места. Петров је навео пример проблематичних избора у Турској:
Два пута сам био председник СИК-а (председник изборне комисије бирачког места) у Турској. Министарство спољних послова нам је достављало списак од 500 лица са именима и бугарским личним документима, по коме је требало да се спроведе гласање. У пракси се од тих 500 појављивало само 10–15 одсто, а удружења исељеника су довозила 700–800 људи у једну бирачку секцију. По налогу ЦИК-а морали смо да уписујемо та лица у спискове, без могућности да проверимо да ли су им документа аутентична и да ли су већ гласали на другом месту. На пријављене неправилности ЦИК тада није реаговао.
Три, четири месеца касније извршио сам проверу у Министарству спољних послова. Протоколи су се налазили у подруму и нико их није прегледао. Зато остаје питање – може ли се фалсификовати све.“
По мишљењу пуковника Петрова, требало би увести правило да народни посланик може бити биран највише на два пуна мандата, односно на осам година.
ПОСТОЈИ ЛИ ПОУЗДАН СОФТВЕР?
Вратимо се интервјуу са др Маријом Мусорлијевом.
Још једна актуелна тема у вези са предстојећим изборима јесу машине и папирни листићи. По њеном мишљењу, са важећим Изборним закоником није пресудно да ли се гласа на папиру или путем машина – у оба случаја јављају се озбиљна питања у вези са изборима.
Она је истакла:
„Машине које су купљене данас су изузетно актуелно питање, а пре два дана је на страници Илона Маска објављено веома обимно излагање… Дуго смо говорили да постоји компанија ‘Смартматик’ (Smartmatic)… Они су постепено ушли у сарадњу са Ciela Norma…“
Додала је да постоји извештај који је наручио ЦИК, а који покушавају да сакрију, и у коме се наводи да не постоје поуздане машине, нити поуздан софтвер за њих, као и да је Илон Маск посебно писао о софтверу машина Smartmatic, које су идентичне онима које се користе у Венецуели и о којима је много било речи. Други проблем представља одсуство ИТ стручњака у ЦИК-у и чињеница да они у пракси нису у стању да контролишу софтвер.
Др Марија Мусорлијева је навела да је први део децембарске расправе био усмерен на утврђивање оквира незаконитости. Међутим, следи други део, у којем ће учествовати искључиво стручњаци. Циљ ће бити проналажење решења, јер постојећи Изборни законик компромитује изборе. Стручњаци траже контакт и подршку политичких странака у тим напорима.
„ПРЕПОРОД“ ЗА ИЗМЕНУ ИЗБОРНОГ ЗАКОНИКА
Странка „Препород“ је у међувремену поднела своје предлоге за измену Изборног законика, који већ дуже време чекају друго читање у парламенту.
Међу предложеним изменама, између осталог, налазе се: ограничење на највише 20 бирачких места у свакој земљи ван ЕУ; ограничење броја електронских пријава по једној IP-адреси ради спречавања злоупотреба; укидање посредничке улоге „Информационог сервиса“ у изборном процесу, тако да све радње обављају искључиво државни органи; искључиво машинско гласање уз обавезно бројање машинских одштампаних листића; проширење састава ЦИК-а на 25 чланова у складу са актуелним односом парламентарних група након последњих избора; пооштрени услови за чланове ЦИК-а – десет година искуства у области права, јавне управе или изборног процеса, политичка неопредељеност и одсуство такве у последње три године и до две године након истека мандата; забрана да пратиоци помажу при гласању на машини и друго.
Избори у земљи последњих година у целини изазивају сумњу код Бугара. Често се помиње пад излазности и низак ниво поверења у политичке странке.
CHATGPT: КУПОВИНА ГЛАСОВА- ЈАВНА ТАЈНА
У последње време постало је популарно питати платформе вештачке интелигенције за мишљење. Зато смо поставили питање – зашто Бугари не верују изборима?
ChatGPT наводи следеће разлоге: учестали избори и политичка нестабилност; одсуство стварних промена након гласања; скандали у вези са изборним процесом; сумње у куповину и контролисано гласање; проблеми са машинским гласањем и софтвером; противречне одлуке ЦИК-а; утисак да се правила прилагођавају интересима тренутно моћних; благе санкције и изостанак последица; опште неповерење у институције; поларизација и међусобне оптужбе за фалсификовање и спољни утицај; куповина гласова као „јавна тајна“; одсуство странака и кандидата који заиста заступају интересе грађана.
Grok наводи сличне разлоге: куповина гласова и корпоративно гласање; након 2021. године скоро сваки парламент је значајан део друштва сматрао нелегитимним; последњи парламенти изабрани су уз изузетно ниску излазност (испод 35–40 одсто); Уставни суд је 2024–2025. године поништио изборе десетина посланика због неправилности у бирачким местима; већина грађана сматра да парламент не одражава стварну вољу народа, већ је резултат машинских манипулација, замењених записника и фалсификованих спискова; одсуство стварне алтернативе и „увек иста лица“.
Очигледно је да Бугарску очекују још једни ванредни избори. По мишљењу бројних стручњака, они ће бити први, али не и једини ванредни парламентарни избори ове године. Питање под којим условима ће бити одржани остаје отворено.
Занимљиво је истаћи да од 2009. године у Бугарској ниједна редовна влада није издржала цео мандат. Владе су падале пре истека мандата током првог и другог кабинета Бојка Борисова, владе Пламена Орешарског, Кирила Петкова и садашње владе у оставци на челу са Росеном Жељазковим.
Теди Ангелова
