Трампове претње у вези са Гренландом наводе европске лидере да преиспитају савез са САД: формира се „коалиција вољних“ која би могла да редефинише безбедност Европе. Дипломате упозоравају да је Америка све мање поуздан партнер, док ЕУ разматра нову стратегију одбране и сарадњу са земљама попут Украјине без ослањања на НАТО.
Као и у многим неуспелим односима, прича у вези са Гренландом пуна је расправа, неизречених тензија и покушаја да се јавно одржи привид нормалности откако је Доналд Трамп поново ушао у Белу кућу пре годину дана. Али за многе европске владе, укључујући најдугорочније и најверније америчке савезнике, Трампова претња казненим тарифама против свакога ко покуша да му препречи пут ка Гренланду била је последња кап. Развод, верују они, сада је неизбежан, пише Политико.
Европа се пита: Да ли Трамп ушао у „ратнички режим“?
У приватним разговорима, забринути европски званичници описују Трампову журбу да анектира суверену данску територију као „луду“ и „помахниталу“, питајући се да ли је ушао у свој „ратнички режим“ након авантуре у Венецуели и наводе да заслужује најтврђу европску реакцију за оно што многи виде као јасан и неоправдан „напад“ на савезнике с друге стране Атлантика.
„Мислим да се ово доживљава као један корак предалеко“, рекао је један европски дипломата, који је, попут других, затражио анонимност како би говорио отворено.
„Европа је критикована због слабости према Трампу. У томе има истине, али постоје црвене линије“, навео је он.
Високи европски званичници све више верују да је време да се суоче са чињеницом да Трампова Америка више није поуздан трговински партнер, а још мање сигуран савезник, и хитно гледају у будућност.
„Дошло је до промене у политици САД и у многим аспектима она је трајна“, рекао је један високи званичник европске владе који је такође желео да остане анониман.
„Чекање није решење. Потребно је организовано и координисано кретање ка новој реалности“, додао је.
Та координација је већ почела, као и велика расправа о томе шта следи.
Ако не дође до радикалне промене у приступу Сједињених Држава, овај процес вероватно ће довести до радикалног преобликовања Запада које би пореметило глобалну равнотежу моћи. Последице се протежу од трансатлантске економске штете услед растућих трговинских тензија, до безбедносних ризика док Европа покушава да се брани без америчке помоћи пре него што буде потпуно спремна.
Вероватно би било трошкова и за САД, на пример у способности да користе војну моћ у Африци и на Блиском истоку без приступа мрежи база, аеродрома и логистичке подршке коју тренутно пружа Европа.
Будућност без САД
Поред свих прича о одмазди усмерене према америчкој трговини, дипломате и званичници у националним престоницама такође разматрају шта би дугорочни раскид са Вашингтоном могао донети.
За већину, перспектива је болна, завршавајући 80 година мирне сарадње, међусобне подршке и профитабилне трговине, и наносећи смртоносан ударац НАТО-у у садашњем облику. Многе владе желе да спасу шта могу, док италијанска лидерка деснице, Ђорђа Мелони, покушава да обнови односе. Али за неке званичнике, будућност западних савезника без САД није тешко замислити.
За почетак, европске државе, укључујући и оне које нису чланице ЕУ попут Британије и Норвешке, спровеле су велики део Трамповог другог мандата радећи у све ефикаснијој групи која већ функционише без Америке: такозваној коалицији вољних за подршку Украјини.
Саветници за националну безбедност из 35 влада редовно су у контакту, састају се често уживо или путем интернета, као и неформално путем порука. Навикли су да траже мултилатерална решења у свету у којем је Трамп велики део проблема, преноси Политико.
Ниво поверења у овим круговима је углавном висок, према људима који познају начин функционисања групе. Није то само на нивоу званичника: национални лидери сами укључују руке у рад у интимнијим групама.
Лидери, укључујући британског Кира Стармера, француског Емануела Макрона, немачког Фридриха Мерца, као и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, Александра Стуба из Финске и Ђорђу Мелони из Италије, редовно размењују поруке – често у истом групном чету.
Лидери у „четовима“
Током протекле године развили су добро усклађену рутину размене порука кад год Трамп учини нешто непредвидиво и потенцијално штетно.
„Када ствари крену брзо, тешко је координисати се, а ова група (чет) је стварно ефикасна“, рекао је један упућен извор и додао да то „много говори о личним односима и колико су они важни“.
Ова „неформална, али активна“ организација позната је као „вашингтонска група“, по колекцији европских лидера који су посетили Белу кућу са председником Украјине Володимиром Зеленским прошлог августа.
Њихов приступ у протеклој години углавном је био да остану смирени и реагују на његове политичке потезе, уместо да падну на провокативне речи. Тај етос је подмазао точкове мировног процеса у Украјини, док коалиција вољних приближава оквир за мировни план којем се придружила и Америка – укључујући америчка безбедносна обећања за Украјину. Ово је значајан успех имајући у виду да је Трамп раније искључио улогу америчке војске.
Али Трампова ескалација око Гренланда сада је променила равнотежу.
Нестао је меки приступ према америчком председнику. Чак је и Стармер, иначе најопрезнији лидер, осудио председникову претњу тарифама као „погрешну“, наводно и у директном позиву Трампу у недељу.
Криза око Гренланда фокусирала је умове на питање како даље без Америке поред себе.
„Коалиција вољних је почела због Украјине. Али створила је веома блиске везе између кључних људи у престоницама. Градили су поверење и способност да раде заједно. Знају се по имену и лако је послати поруку или чет“, рекао је још један дипломата.
Коме треба НАТО?
Овај формат потенцијално може постати основа за нову безбедносну алијансу у ери када САД више не подржавају НАТО и европску безбедност. Нови аранжман не би искључивао сарадњу са Америком, али је не би ни узимао здраво за готово.
У текстуалним четовима са лидерима „вашингтонске групе“ је и сам Зеленски, што доноси додатну интригантну димензију, наводи Политико. Украјина је далеко најмилитаризованија земља међу представљенима, са огромном војском, високо софистицираном индустријом дронова и великим искуством у рату. Док Украјина дуго тежи чланству у НАТО-у, сада то више не делује као велика награда, јер обећања Америке о безбедносним гаранцијама постају све мање убедљива.
Ако би се украјинска војна моћ укључила, у комбинацији са снагом Француске, Немачке, Пољске и Велике Британије, између осталих, потенцијална војна моћ коалиције вољних била би огромна и обухватала би и нуклеарне и ненуклеарне државе.
Иако је потреба Европе да се брани уз мању подршку Америке стара тема, последњих дана забележен је низ иницијатива и наслова из Брисела. Званично, ЕУ је одлучила да буде способна за самоодбрану до 2030. године.
Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус недавно је предложио сталну војску ЕУ од 100.000 припадника и обновио идеју Европског безбедносног савета од око 12 чланова, укључујући Велику Британију. Фон дер Лајен је представила нову Европску стратегију безбедности, иако је мало детаља објављено.
Широк је консензус да разговори о новој европској безбедносној архитектури морају да се одрже брзо. Лидери ЕУ ће се ускоро састати на ванредном самиту како би ускладили одговор на Трампове претње Гренланду, иако би дискусија могла обухватити и шири спектар тема. Како је најављено да ће Трамп присуствовати Светском економском форуму у Давосу, постоји и могућност личних разговора између европских и америчких представника.
Након разговора са Мерцом, Макроном, Стармером и генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, фон дер Лајен је у недељу изјавила да ће Европљани „остати чврсти“ у опредељењу да заштите Гренланд.
„Суочићемо се са овим изазовима европске солидарности смирено и одлучно“, рекла је.
ЕУ лидери о Трампу и Гренланду
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони назвала је америчке претње тарифама због Гренланда „грешком“ и рекла да је разговарала са председником САД Доналдом Трампом, преноси Јуроњуз.
Велика Британија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Холандија, Норвешка и Шведска упозориле су да Трампове претње угрожавају трансатлантске односе и истакле да стоје у пуној солидарности са Данском и народом Гренланда.
Француски председник Емануел Макрон навео је да „ни застрашивање ни претње неће утицати на нас“, док шпански премијер Педро Санчез упозорава да би америчка акција против Данске користила Русији и нарушила НАТО.
ЕУ шефица дипломатије Каја Калас истиче да би тарифе Европу и САД осиромашиле, а британски премијер Кир Стармер оцењује да је најава тарифа „потпуно погрешна“.
У САД, републикански законодавци покушавају да обуздају Трампову претњу, предлажу законе који би спречили напад на Данску и путују у Копенхаген ради консултација. Сенатор Крис Кун поручује: „Кад најмоћнија војска света стално прети вашој територији, то морате озбиљно схватити“.
Шта је антипринудни инструмент ЕУ и како функционише?
Притисак на ЕУ да употреби своју „трговинску базуку“ расте након што је председник Доналд Трамп запретио новим тарифама ако Данска не прода Гренланд. Инструмент против принуде (АЦИ) омогућава ЕУ да затвори приступ јединственом тржишту, кажњавајући америчке компаније, али још никада није коришћен, преноси Јуроњуз.
Овај механизам уведен је 2023. и намењен је реаговању на економски притисак великих сила попут САД и Кине. Економску принуду чини примена или претња мерама које утичу на трговину како би се постигао или спречио одређени акт ЕУ или државе чланице. Трамп прети тарифама од 10 до 25 одсто ако Данска до јуна не пристане на продају Гренланда – што по дефиницији делује као принуда.
Овај алат се зове „базука“ јер омогућава блокирање приступа тржишту од 500 милиона потрошача, ограничава лиценце и јавне набавке и утиче на америчке услуге у ЕУ. Активација, објашњава портал, није аутоматска. Наиме, Комисија има четири месеца за процену случаја, а државе чланице одлучују квалификованом већином. Ако преговори пропадну, ЕУ може применити широк спектар противмера, укључујући ограничења приступа тендерима и права интелектуалне својине.
Овај механизам никада није коришћен, а последице по политичке и геоекономске односе нису потпуно познате. Државе попут Немачке и Италије позивају на опрез како не би нарушиле трансатлантске односе. ЕУ и даље жели да САД остану ангажоване кроз НАТО и разговоре о Украјини.
Европски лидери су изразили пуну солидарност према Данској и Гренланду и рекли да неће бити „уцењивани“. Ако тарифе ступе на снагу 1. фебруара, ЕУ и САД улазе у нови трговински рат, али то може бити цена коју ЕУ плаћа да одбрани суверенитет чланице.
