Енергетска криза у Европи поново је у центру пажње након што је рат између Ирана и Израела, уз укључивање САД, покренуо ланчану реакцију на глобалним тржиштима енергије.
Анализа ББЦ-ја упозорава да се Европска унија суочава са сличним изазовима као на почетку рата у Украјини, када су цене енергената нагло расле и изазвале озбиљне економске последице.
Слична ситуација као током рата у Украјини
Пре четири године председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оптужила је Русију за манипулацију енергетским тржиштем ЕУ.
„Радије спаљују гас него да га испоруче“, рекла је тада, додајући:
„То је рат против наше енергије, наше економије и наше будућности.“
Европа је потом убрзано почела да смањује зависност од руских енергената и да тражи алтернативне партнере попут САД и Норвешке.
Међутим, према анализи ББЦ-ја, ситуација се данас поново понавља.
„Након свега заклели смо се да ћемо научити лекцију. Обећали смо промене, а опет смо овде“, рекао је анонимни европски дипломата.
Енергетска зависност само је променила облик
Након 2022. године Европска унија је значајно смањила увоз руских енергената. Данас само око два одсто нафте долази из Русије, док је план да се увоз руског гаса потпуно укине.
Ипак, проблем није нестао – само је променио облик.
Европа се сада ослања на више извора, пре свега на Норвешку и Сједињене Америчке Државе. Диверзификација је постала кључна стратегија, али зависност од увоза и даље постоји.
САД као кључни енергетски партнер Европе
Према анализи ББЦ-ја, САД је постао главни стуб енергетске безбедности ЕУ.
Европа је прешла на течни природни гас (ЛНГ), а данас је највећи светски увозник тог енергента. Амерички ЛНГ чини око 57 одсто укупног увоза у ЕУ, док Немачка чак 96 одсто тог гаса набавља из САД.
Ова зависност има и политичку димензију, јер енергетска сарадња постаје важан фактор у међународним односима.
У јулу је договорен пакет вредан око 690 милијарди евра за америчку нафту, ЛНГ и нуклеарне технологије, док је ЕУ заузврат пристала на укидање царина на амерички увоз.
Нова рањивост: Глобално тржиште енергије
За разлику од ранијег ослањања на гасоводе, Европа данас зависи од глобалног ЛНГ тржишта, што је чини осетљивијом на међународне кризе.
Затварање Ормушког мореуза одмах је изазвало раст цена енергената.
Почетком марта цене нафте порасле су око осам одсто, док је цена гаса у Европи скочила за око 20 одсто.
„Избор између руских енергената и нестабилног глобалног тржишта веома је лош избор за Европу“, упозорио је Ден Маркс.
Скупи компромиси и ограничене алтернативе
Норвешка је тренутно највећи добављач гаса Европској унији и покрива око трећину потреба, али већ ради близу максималног капацитета.
Даље повећање производње захтевало би нова улагања, што долази у сукоб са климатским циљевима ЕУ.
Истовремено, зависност од САД носи додатне ризике.
„Реч је о слојевима ризика. Нема једноставних решења.“
Краткорочне мере и политичке поделе
Европски лидери разматрају хитне мере како би ублажили раст цена енергије.
„Кључно је смањити утицај рата на цене енергије“, поручила је Урсула фон дер Лајен.
Закључак
Енергетска криза у Европи поново поставља кључно питање: да ли ће ЕУ коначно пронаћи дугорочно решење или ће наставити да реагује на кризе краткорочним мерама.
