Energetska kriza u Evropi ponovo je u centru pažnje nakon što je rat između Irana i Izraela, uz uključivanje SAD, pokrenuo lančanu reakciju na globalnim tržištima energije.
Analiza BBC-ja upozorava da se Evropska unija suočava sa sličnim izazovima kao na početku rata u Ukrajini, kada su cene energenata naglo rasle i izazvale ozbiljne ekonomske posledice.
Slična situacija kao tokom rata u Ukrajini
Pre četiri godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Rusiju za manipulaciju energetskim tržištem EU.
„Radije spaljuju gas nego da ga isporuče“, rekla je tada, dodajući:
„To je rat protiv naše energije, naše ekonomije i naše budućnosti.“
Evropa je potom ubrzano počela da smanjuje zavisnost od ruskih energenata i da traži alternativne partnere poput SAD i Norveške.
Međutim, prema analizi BBC-ja, situacija se danas ponovo ponavlja.
„Nakon svega zakleli smo se da ćemo naučiti lekciju. Obećali smo promene, a opet smo ovde“, rekao je anonimni evropski diplomata.
Energetska zavisnost samo je promenila oblik
Nakon 2022. godine Evropska unija je značajno smanjila uvoz ruskih energenata. Danas samo oko dva odsto nafte dolazi iz Rusije, dok je plan da se uvoz ruskog gasa potpuno ukine.
Ipak, problem nije nestao – samo je promenio oblik.
Evropa se sada oslanja na više izvora, pre svega na Norvešku i Sjedinjene Američke Države. Diverzifikacija je postala ključna strategija, ali zavisnost od uvoza i dalje postoji.
SAD kao ključni energetski partner Evrope
Prema analizi BBC-ja, SAD je postao glavni stub energetske bezbednosti EU.
Evropa je prešla na tečni prirodni gas (LNG), a danas je najveći svetski uvoznik tog energenta. Američki LNG čini oko 57 odsto ukupnog uvoza u EU, dok Nemačka čak 96 odsto tog gasa nabavlja iz SAD.
Ova zavisnost ima i političku dimenziju, jer energetska saradnja postaje važan faktor u međunarodnim odnosima.
U julu je dogovoren paket vredan oko 690 milijardi evra za američku naftu, LNG i nuklearne tehnologije, dok je EU zauzvrat pristala na ukidanje carina na američki uvoz.
Nova ranjivost: Globalno tržište energije
Za razliku od ranijeg oslanjanja na gasovode, Evropa danas zavisi od globalnog LNG tržišta, što je čini osetljivijom na međunarodne krize.
Zatvaranje Ormuškog moreuza odmah je izazvalo rast cena energenata.
Početkom marta cene nafte porasle su oko osam odsto, dok je cena gasa u Evropi skočila za oko 20 odsto.
„Izbor između ruskih energenata i nestabilnog globalnog tržišta veoma je loš izbor za Evropu“, upozorio je Den Marks.
Skupi kompromisi i ograničene alternative
Norveška je trenutno najveći dobavljač gasa Evropskoj uniji i pokriva oko trećinu potreba, ali već radi blizu maksimalnog kapaciteta.
Dalje povećanje proizvodnje zahtevalo bi nova ulaganja, što dolazi u sukob sa klimatskim ciljevima EU.
Istovremeno, zavisnost od SAD nosi dodatne rizike.
„Reč je o slojevima rizika. Nema jednostavnih rešenja.“
Kratkoročne mere i političke podele
Evropski lideri razmatraju hitne mere kako bi ublažili rast cena energije.
„Ključno je smanjiti uticaj rata na cene energije“, poručila je Ursula fon der Lajen.
Zaključak
Energetska kriza u Evropi ponovo postavlja ključno pitanje: da li će EU konačno pronaći dugoročno rešenje ili će nastaviti da reaguje na krize kratkoročnim merama.
