Severna Makedonija neće otvoriti prvi klaster pregovora sa EU, sve dok Sofija ne pokaže neki znak volje da se sa Skopljem nađe na sredini ili dok bugarska manjina ne bude uključena u makedonski Ustav.
„Republika Severna Makedonija mora da odluči da li želi da prihvati Bugare u svom Ustavu ili joj je put ka Evropi zatvoren“, više je nego jasna poruka Kirila Petkova, ko-lidera proevropske koalicije PP-DB, druge po veličini snage u bugarskom parlamentu.
Na drugoj strani, Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije mišljenja je da više ne treba prihvatati uslove na račun nacionalnih ustupaka. Zbog toga je predložio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe kad Severna Makedonija zatvori pregovore sa EU. Ali tako nešto zasad nije naišlo na razumevanje. Najavu razdvajanja pretpristupnih pregovora njegove države i Albanije sa EU nazvao je novom lošom porukom Brisela makedonskim građanima.
Bugarska i Severna Makedonija dogovorile su se 2022. da Severna Makedonija izmeni Ustav. Prema tim izmenama, u Ustav treba da uključe bugarsku manjinu. Pre toga, 2017. godine potpisale su Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji.
Turbulencije
Poslednje turbulencije na relaciji Sofija-Skoplje nastale su nakon što zastava Severne Makedonije nije bila istaknuta u Sofiji tokom neformalnog sastanka dvoje šefova država, Rumena Radeva i Gordane Siljanovske Davkove. Zamenik premijera Severne Makedonije Aleksandar Nikoloski je zbog tog čina, bugarskog predsednika Radeva opisao kao „necivilizovanog“. To je u Sofiji doživljeno kao provokacija, na koju je uzvraćeno podsećanjem Skoplja da za evropsku budućnost Severne Makedonije ključni značaj ima razvoj dobrosusedskih odnosa.
Usledilo je usvajanje deklaracije u bugarskom parlamentu, 26. septembra. Njom se, između ostalog, insistira na “zaustavljanju antibugarske kampanje i provokativnih izjava prema Bugarskoj u Severnoj Makedoniji”.
“Narodna skupština se takođe oštro ne slaže sa negiranjem zajedničke istorije Severne Makedonije i Bugarske od strane članova Vlade Republike Severne Makedonije, što predstavlja direktno kršenje Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Bugarske i Severne Makedonije”, navodi se u ovoj deklaraciji.
Bivši ambasador Severne Makedonije u Bugarskoj Marjan Đorčev izjavio je za Kosovo onlajn da je Bugarska usvajanjem deklaracije o zaustavljanju antibugarske retorike u Severnoj Makedoniji potvrdila svoju čvrstu rešenost da ne odustaje od svojih crvenih linija.
„Ova deklaracija samo potvrđuje da je Bugarska čvrsto rešena da ne čini nikakve ustupke i da do kraja, do poslednje zapete, poštuje odredbe Ugovora o prijateljstvu i saradnji. Ali se zaboravlja da u tom sporazumu postoji član 13. U njemu se svaka od ugovornih strana ima pravo da predlaže izmene kroz proces pomirenja i diplomatskim putem da dođe do zajedničkog rešenja. Ili, ako ne dođe do zajedničkog rešenja, stav 3 člana 13 navodi da jedna od ugovorenih strana može raskinuti ugovor. A raskid ugovora nastupa godinu dana od kada je taj zahtev podnet“, kazao je Đorčev.
Stopiranje pregovora
On dodaje da Severna Makedonija administrativno i tehnički prema kriterijumima iz Kopenhagena i Mastrihta i Ugovoru iz Nice ispunjava sve kriterijume za početak pregovora.
“To što sada politički lideri iz drugih razloga ne dozvoljavaju Makedoniji da započne pregovore, pitanje je koliko Evropa primenjuje dvostruke standarde na pojedine zemlje. Ili, tačnije, evropske standarde ne primenjuje baš na našu zemlju. Veoma je jednostavno. Mi smo zemlja koja je mnogo ispred Srbije, Crne Gore, Albanije u svih 35 poglavlja, ali imamo prepreku. Imamo komšije Grčku i Bugarsku koji nas blokiraju, neopravdano“, ocenjuje Đorčev.
Prema viđenju analitičara Rista Nikovskog, usvajanje Deklaracije o zaustavljanju antibugarske retorike u Severnoj Makedoniji u bugarskom parlamentu pokazuje da je Sofija u panici.
“Videli su da više ne mogu da se šale sa nama i da rade šta hoće i da Makedonija zauzima čvrst stav sa kojim moraju da se suoče. To je samo znak panike. Ako pročitate Deklaraciju, vidite da ni oni sami ne znaju šta traže i poručuju. Jer ako postoji mržnja sa bilo koje strane, to je samo sa njihove. Ne priznaju da postojimo. Ignorišu nas i kažu da smo mi širili govor mržnje. U najmanju ruku je smešno. Naši će morati da preduzmu odgovarajuće korake, jer sa druge strane, možemo biti sigurni da nema promena, čak ni u Briselu, i lopta je na našem terenu”, istakao je Nikovski.
Katastrofalan sporazum S. Makedonije sa Bugarskom
On kritikuje protokol potpisan između Bugarske i Severne Makedonije 2022. godine. Smatra ga katastrofalnim jer, kaže, postavlja neprihvatljive uslove.
„Između ostalog, izmišlja ustavne promene. Tu se ističe da imamo zajedničku istoriju deset puta, što je van granica uma. A postoji i klauzula da zapravo u međusobnim odnosima glavnu ulogu ima Istorijska komisija i da ona treba da vodi naš proces ka Evropskoj uniji i sve to je ušlo u pregovarački okvir. Ako mi povučemo svoj potez jednostavnom napomenom da ih obaveštavamo da se drugi protokol pokazao kontraproduktivnim po interese Republike Makedonije i da smo tim sporazumom preuzeli obaveze koje ne možemo da ispunimo iz istorijskih i objektivnih razloga, sa takvom jednom notom istupamo iz tog sporazuma, a pada u vodu i Pregovarački okvir i ultimatum da se promeni Ustav“, navodi Nikovski.
Time će, kako ističe, Severna Makedonija moći da pregovara o pristupu EU kao i sve ostale članice.
„Dakle, izlaz postoji. To nije nešto preteško ili rizično. Svi će ponovo skočiti. Ali niko ne može da nam ospori pravo da odustanemo od protokola, a sa tim sve počinje iznova”, zaključio je on.
Da li je građanski koncept spas?
Donošenjem novog, građanskog, ustava Severne Makedonije prema mišljenju Petra Bogojeskog, predsednika partije Makedonski concept, koja je deo vladajuće koalicije u Severnoj Makedoniji sa VMRO-DPMNE, rešili bi se svi problemi.
Kako je Bogojeski kaže, u Severnoj Makedoniji, treba odmah da se otvori široka rasprava. Ne samo na političkoj sceni, već i u stručnoj javnosti o donošenju građanskog, novog ustava. On bi izbrisao sve potrebe za izmenama, dopunama i ucenama.
„Ta zavisnost građanskih prava od procenta ili kojoj etničkoj zajednici pripadaš – sve će to otići u istoriju. Svi imamo ista građanska prava, kao građani zemlje i to je to. I nema procenta, nema etničke pripadnosti, nema balansera. Tim ustavom, slično bugarskom, grčkom i francuskom, ispunićemo većinu tih opštih kriterijuma za članstvo u EU i mnogo brže ćemo završiti prvo poglavlje koje je sada najavljeno da otvara Albanija. A mi ćemo značajno olakšati našu integraciju. Ne vidim razloga za čekanje“, zaklučuje Bogojeski.
