Japanske automobilske kompanije se povlače iz Kine i stvaraju savez radi opstanka

Nakon „Micubišija“, u Kini jednu od svojih fabrika zatvara i japanski „Nisan“, a iz te mnogoljudne zemlje se povlače i druge japanske fabrike, koje su funkcionisale kao snabdevači proizvođača automobila.

Kako navodi RTS, kineski proizvođači električnih automobila toliko su brojni i konkurentni da se tradicionalni strani proizvođači vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, uprkos ulaganjima u hibridizaciju i elektrifikaciju, sve teže snalaze na kineskom tržištu.

Čuveni japanski giganti automobilske industrije dobar su pokazatelj tog trenda

Naime, krajem leta prošle godine japanska kompanija „Micubiši“ objavila je povlačenje iz svoje jedine fabrike u Kini u Hunanu, dok je krajem prošlog meseca i „Nisan“ najavio zatvaranje jednog od svojih postrojenja u Kini u Čangdžou.

Pošto je u Kini dolazak stranih automobilskih kompanija na domaće tržište dugo bio uslovljen ulaganjem u formiranje zajedničkog preduzeća sa nekom od domaćih fabrika, povlačenje stranih auto proizvođača obično u praksi znači ustupanje sopstvenog vlasničkog udela u zajedničkom preduzeću domaćoj kineskoj kompaniji: kada je „Micubiši“ u pitanju to je kineski „GAC“, a u slučaju „Nisana“ to je „Dongfeng“.

Inače, od januara do juna, prenose mediji u Zemlji izlazećeg sunca, vodeća japanska trojka „Tojota“, „Nisan“ i „Honda“ prodala je u Kini 1,54 miliona vozila, što je za 13 posto manje nego u istom periodu prošle godine.

Novi udarac

Novi veliki udarac za poslovanje japanskih proizvođača automobila u Kini je vest da se iz te zemlje dobrim delom povlači japanska čeličana „Nipon stil“, koja je, iako je i dalje u plusu, ocenila da više nema prostora za rast i napredak u najmonogoljudnijoj zemlji sveta.

„Nipon stil“ posluje na kineskom tršištu već dve decenije i njene glavne mušterije su upravo bile fabrike japanskih auto proizvođača u Kini.

Ta velika japanska kompanija, koja je u Kini proizvodila 3,6 miliona tona čelika godišnje, objavila je ove nedelje da se povlači iz zajedničkog preduzeća sa domaćom fabrikom „Baostil“, što praktično znači da će njena proizvodnja u Kini opasti za čitavih 70 posto.

Naime, zajedničko preduzeće „Baostil-Nipon stil“ produkovalo je 2,6 miliona tona, dok je za preostalih milion tona čelika odgovorna fabrika „Nipon stil“ u Vuhanu, koja do daljnjeg nastavlja da radi u nepromenjenom režimu.

Izrada najkvalitetnijeg čelika

Osnovni razlozi za povlačenje te japanske čeličane iz Kine su, dakle, pad prodaje i povlačenje japanskih proizvođača automobila, ali i činjenica da su kineske kompanije u međuvremenu osvojile tehnologije za izradu najkvalitetnijeg čelika koju je „Nipon stil“ svojevremeno doneo u Kinu i zahvaljujući kojoj je izvesno vreme imao i poseban status na kineskom tržištu.

Sigurno je da poslovanje otežavaju i društvena situacija u kojoj se kinesko stanovništvo sve više usteže da troši i odlučuje za štednju i geopolitičke trzavice između SAD i njenih vojnopolitičkih saveznika (među kojima je i Japan) i Kine, koje generišu atmosferu neizvesnosti i straha.

Japanska kompanija će svoje deonice u zajedničkom preduzeću prodati svom kineskim partneru „Baostilu“ za oko 240 miliona dolara i bolju, profitabilniju budućnost probati da nađe na indijskom i američkom tržištu.

Japanski giganti su se udružili radi opstanka

Japanski mediji izveštavaju da su istaknuti domaći proizvođači automobila „Honda“, „Nisan „i „Micubiši“ potpisali sporazum o udruživanju, kako bi u svrhu održanja konkurentnosti na svetskom tržištu, deljenjem znanja i tehnologija, ostvarili uštede.

Novi savez, zasnovano na rezultata iz prošle godine, ima potencijal da godišnje proizvede oko 8,35 miliona vozila.

Povezivanjem tri kompanije nameravaju najpre da ostvare racionalizaciju u oblasti razvoja softvera za upravljanje vozilima i u elektrifikaciji klasičnih modela sa motorima na unutrašnje sagorevanje, ali i da jedna drugoj pomognu da dopune svoju ponudu u tipovima vozila koja su im do sada nedostajala.

„Honda“ i „Nisan“, drugi i treći najveći proizvođač vozila u Japanu, su već u martu najavili da nameravaju da se zajedničkim snagama suoče sa sve većim izazovima na tržištu automobila.

Prirdužuje im se i „Micubiši“

Sada je jasno da će im se u tome pridržiti i „Micubiši“, kompanija u kojoj „Nisan“ ima krupni vlasnički udeo od 34 posto i nekada čuvena kompanija koju je serija skandala u prošlosti omela u razvoju i koja zbog toga sada proizvodi samo oko 810.000 vozila godišnje (u poređenju sa, recimo, 4,1 miliona koliko produkuje „Honda“).

Micubiši Evolušn koncept — Foto: autogaraza.hr

Osnovni razlog za udruživanje ovih kompanija su snažni potresi u atomobilskoj industriji, koji se pre svega očituju u prelasku sa motora na unutrašnje sagorevanje i fosilna goriva na električna vozila.

Kašnjenje u prelasku na čisto električni pogon

Ta pogonska revolucija zatekla je japanske proizvođače automobila – kasno su se uključili u trku za razvoj čisto električnih vozila jer su uživali povlašćeni položaj na svetskom tržištu zahvaljujući decenijama ulaganja u efikasne, pouzdane motore na unutrašnje sagorevanje koji malo troše i u hibride.

Neki od japanskih menadžera čak su verovali da bi u budućnosti motori sa gorivnom ćelijom i vodonik kao gorivo mogli da odnesu prevagu nad električnim vozilima.

To kašnjenje u prelasku na čisto električni pogon sada skupo košta japanske proizvođače jer brzo gube uporište na primamljivom tržištu susedne mnogoljudne Kine, a sve više i uopšte udeo na svetskom tržištu, što ih prisiljava na racionalizaciju, od kojih je najveća ona koja se može ostvariti povezivanjem sa drugim kompanijama.

Propuštene prilike

Ironično je da su upravo neke od ovih japanskih kompanija imale potencijal da postanu svetski lideri u proizvodnji električnih vozila. „Nisan“ je prva kompanija u Zemlji izlazećeg sunca koja je pustila u masovnu proizvodnju i prodaju jedan automobil na čisto električni pogon – bio je to porodični model za gradske uslove „leaf“.

Da je imao više novca, vizije i hrabrosti, upravo je „Micubiši“ mogao da bude lider japanskog i svetskog tržišta električnih automobila.

Naime, njemu je još u prvim godinama ovog veka japanski univerzitet „Keijo“ ponudio transfer tehnologije za proizvodnju električnog vozila, ali je kompanija, ocenivši da bi tranzicija na proizvodnju električnih automobila zahtevala prevelika ulaganja i bila ometena problemima kao što je nepostojanje mreže punjača, odbila da u celosti otkupi „Eliku“, revolucionarni eksperimentalni automobil koji je krajem devedesetih konstruisao taj univerzitet.

Reč je o vozilu koje imalo osam električnih motora postavljenih uz svaki od točkova i ubrzavalo do 100 kilometara na čas brže od „Poršea 911 turbo“.

Blokovska podela

Sada, međutim, japanski proizvođači automobila gledaju u leđa kineskim i američkim.

Primera radi, prošle godine „Nisan“, koji u Japanu prednjači u konstrukciji električnih vozila, je prodao samo 144.000 automobila na električni pogon u svetu, dok je „Honda“ je uspela da nađe kupce za svega 19,000 svojih električnih vozila.

„Micubišijev“ opstanak i budućnost vezani su za savez sa „Hondom“ i „Nisanom“
S druge strane američki „Tesla“ je prodao 1,8 miliona, a najveći kineski proizvođač automobile „BYD“ 1,54 miliona električnih vozila.

Povezivanje „Nisana“, „Honde“ i „Micubišija“ znači da će na bogatom japanskom tržištu automobila, koje je u prošlosti karakterisala fascinantna raznolikost i na kojem je samostalno egzistiralo tuce svetski poznatih kompanija, postojati samo dva međusobno nezavisna bloka: jedan okupljen oko „Tojote“, u čijem sastavu su i fabrike kao što su „Mazda“, „Suzuki“, „Daihacu“ ili „Subaru“, i pomenuta novoformirana grupa na čelu sa „Hondom“ i „Nisanom“.