Politička stabilnost Iraka, kojom su se tamošnji lideri hvalili prethodnih meseci, raspala se u paramparčad čim su prve američke i izraelske rakete počele da padaju po susednom Iranu. Odmah, proiranske milicije zasule su američke baze dronovima i projektilima, Amerikanci su im uzvratili jednakom merom, dok su se Kurdi, za svaki slučaj, mobilisali uz granicu sa Iranom.
Iračka vlada uložila je žestok protest vlastima Izraela, posle još uvek nedovoljno rasvetljenog incidenta u kojem su izraelski specijalci, navodno, greškom ubili nekoliko vojnika misleći da napadaju pripadnike lokalne proiranske milicije.
Izrael je, odmah, odbacio odgovornost za ovaj incident, tvrdeći da na teritoriji Iraka nema njihovih specijalaca, ali je od početka rata 28. februara, u različitim akcijama ubijeno bar tridesetak pripadnika proiranskih milicija, uključujući i jednog od komandanata organizacije Kataib Hezbolah, Ali Hasana el Furadžija.
Pre svega 24 časa, još četvorica pripadnika te organizacije stradala su u naletu neidentifikovanih aviona na severu Iraka. Ni Amerika, ni Izrael, od početka sukoba, nisu objavili nijedan napad na ciljeve u Iraku.
Kurdi se spremaju za rat
Ovim udarima prethodili su raketni napadi pripadnika milicija na vazduhoplovnu bazu Erbil u Kurdistanu i položaje uz granicu sa Iranom, na kojima se nalazi nekoliko hiljada kurdskih boraca, namernih da, ukoliko se ukaže prilika, upadnu u Iran i sukobe sa se Revolucionarnom gardom.
Kurdski izvori tvrde da je novoformirana koalicija pet manjih opozicionih stranaka uspela da prikupi između 3.000 i 4.000 boraca u nekoliko sela uz granicu sa Iranom, uprkos ozbiljnim rezervama ključnih lidera Kurda.
„Naoružani i spremni“, kako su ih prethodnih dana opisivali američki mediji, Kurdi se nalaze pod velikim pritiskom administracije Donalda Trampa da iz okolnih država upadnu u Iran i podstaknu pobunu protiv vlasti u Teheranu.
Tim obećanjima priklonila se novostvorena koalicija pet manjih kurdskih političkih stranaka, koja je stotine svojih boraca poslala u sela na granici s Iranom, očekujući zeleno svetlo Vašingtona za upad u Iran.
Svi protiv svih, etnički rat na pomolu
Ključne kurdske političke stranke i lokalni lideri pak pozive Vašingtona i Tel Aviva, kao i oduševljenje manjih partija, gledaju sa ozbiljnom dozom rezerve, strahujući da bi mešanje Kurda u ovaj sukob, gotovo sigurno, gurnulo Iran, ali i nekoliko okolnih država u siguran etnički rat.
Nedaleko od kurdskih položaja nalaze se baze proiranskih šiitskih milicija, koje se već više od dve decenije borbe protiv Amerikanaca i svih njihovih saveznika, pretvarajući Irak u bojno polje na kojem su rat vodili i odavno pre početka novog obračuna Vašingtona i Teherana.
Krhotine najmanje dva drona pronađene su u pesku nedaleko od bagdadskog aerodroma, koji je, zbog američkih kasarni i ispostave ambasade, već punih 12 dana na meti stalnih napada.
Lideri ovih milicija su objavili da su od početka rata izveli 291 napad na američke baze i položaje na dvadesetak lokacija u Iraku, ali bez preteranog efekta, mahom zbog činjenica da su većinu projektila ispalili iz improvizovanih lansera montiranih na kamionete.
Napadi, tvrdnje, demanti…
„Ukupno, u poslednjih 12 dana izveli smo 291 operaciju u kojoj je ubijeno 13, a ranjeno nekoliko desetina Amerikanaca“, navela je organizacija Kataib Hezbolah.
Pentagon je pak saopštio da je u ratu sa Iranom, do sada, stradalo sedam Amerikanaca.
Iračke vlasti smatraju da ovaj broj predstavlja ozbiljno preterivanje, jer se proiranske milicije ne usuđuju da žešće napadnu Amerikance, strahujući ubitačnih osvetničkih akcija njihove avijacije.
Suštinski, teritorija Iraka je, uz manje ili veće oscilacije, poprište proksi rata Amerikanaca i Iranaca još od invazije 2003. godine, kada je Revolucionarna garda, kojom je tada komandovao general Kasem Solejmani, organizovala čitav niz šiitskih milicija.
Solejmani je ubijen u napadu američkih dronova poslednjih dana prvog mandata Donalda Trampa, ali su iza ovog iranskog lidera ostale dve prilično uticajne milicije – Katab ali Imam i Kataib Hezbolah.
Iračke nevladine organizacije tvrde da je u američkim napadima ubijeno tridesetak pripadnika ovih milicija, ali i da je u napadima Iranaca stradao jednak broj kurdskih boraca i civila.
Osim Kurda i šiita, u seriji nerazjašnjenih incidenata stradalo je i nekoliko iračkih vojnika, većina u misterioznom napadu specijalaca i helikoptera na kolonu od 30 iračkih džipova u provinciji Anbar.
Komanda iračke vojske odmah je uputila protestno pismo Koalicionim snagama, tvrdeći da su napadači u stvari bili američki specijalci, ali se posle tri dana istrage ispostavilo da je na Iračane pucano iz „kalašnjikova“, te da nisu pronađeni tragovi bilo kakve akcije iz vazduha.
Najverovatnije objašnjenje, smatraju istražitelji, jeste da su pripadnici neke od milicija greškom napali iračke vojnike, te da je verzija o helikopterskom desantu puštena u javnost bez prethodne provere.
Iako je većina sukoba koji su se poslednjih dana odigrali u Iraku ostala nerasvetljena, nijedna od strana ne krije da su većinu šiitskih milicija u ovom regionu obučavali instruktori libanskog Hezbolaha i iranske Revolucionarne garde, koji su istovremeno uspostavili švercerske kanale za doturanje oružja.
