„Smatrala sam da činim jednu svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem samo kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijateljskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla“ – pisala je Jelena Šaulić u svom dnevniku.
Uspomena na hrabrost ove žene u njenom zavičaju živi do današnjih dana, ali dalje od njenog zavičaja retko ko zna za ime ove žene.
Ova srpska heroina je rođena u mestu Junča Do, podno Durmitora
Na dugom spisku srpskih žena koje su učestvovale u ratovima od 1912. do 1918. godine, svakako treba istaći i ime Jelene Šaulić Bojović. Ova srpska heroina rođena je 1896. godine, u selu Junča Do, podno Durmitora, kao najmlađa od petoro dece sveštenika Perka Šaulića, a odrasla u Medveđi, gde se njen otac preselio s porodicom, zbog – kako je ostalo zabeleženo – nesuglasica sa crnogorskim knjaževskim dvorom.
Jelena se odlikovala neobičnom bistrinom uma i najlepšim vrlinama, pa je u rekordno kratkom roku završila učiteljsku školu.
Umesto podučavanja đaka, prihvatila se puške
Međutim, umesto podučavanja đaka, prihvatila se puške i sa ocem Perkom pridružila ustaničkim četama Koste Vojinovića na Radan planini, da brani srpsku nejač Toplice i Jablanice od terora bugarskog okupatora.
Kao borac Gajtanskog odreda bila je neustrašiva i nadasve vešta u rukovanju oružjem, a posebno je kao bombaš bila strah i trepet za neprijatelje. Njeno junaštvo i podvizi sokolili su dobrovoljce da izdrže, a narodu tog dela Srbije ulivali su veru da je moguć otpor bugarskom okupatoru.
Pridružila se komitskoj četi vojvode Boška Bojovića u CG
Kada je krajem marta 1917. godine, ipak, ugušen Toplički ustanak, Jelena je sa ocem Perkom i grupom četnika otišla u Crnu Goru, da bi se u durmitorskim vrletima pridružila komitskoj četi vojvode Boška Bojovića, koja je vojevala protiv austrougarske vojske. Brojni primeri njenih podviga ostali su u sećanju naroda tog dela Crne Gore, a zabeleženi su i u istorijskim spisima.
Ova odvažna Durmitorka posebno se istakla u sukobu komita i žandarma na Vrelima, u januaru 1918. godine. U tom obračunu poginulo je i ranjeno 97 neprijateljskih vojnika, 23 su zarobljena, a među njima i zloglasni Osman Jogunica, austrougarski vakmajstor iz Bosne, koji je osuđen na smrt, a streljala ga je lično Jelena Šaulić.
Bila je u braku sa vojvodom Boškom Bojovićem i radila kao učiteljica
Jelena je bila krupna crnokosa devojka prodornog pogleda, oštrog i britkog jezika. U Toplici se i danas priča o lepoti ove Durmitorke, pa je ostala i uzrečica – lepa kao Jelena Šaulić.
Po završetku Prvog svetskog rata, udala se za vojvodu Boška Bojovića, zasnovala s njim porodicu u Pljevljima i kao učiteljica radila u obližnjem selu Otilovići. Međutim, ubrzo se, usled posledica vojevanja i iscrpljujućeg komitskog života teško razbolela, i preminula je 21. marta 1921. godine. Tek je bila zakoračila u 26. godinu života.
Ostala je priča da više od godinu dana posle njene smrti, u znak žalosti, u plemenu Drobnjaka, iz kojeg potiče, nije bilo veselja niti su se čule gusle i pesma. Posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
Nažalost i Jelena Šaulić Bojović danas deli sudbinu svojih hrabrih saboraca koje je nadjačao zaborav. Nema danas nijedne ulice, javne ustanove ili udruženja koje nosi ime ove „srpske Jovanke Orleanke“.
