Sada već istorijska scena odigrala se pre tačno 21 godinu, 12. juna 1999, na prilazu aerodromu „Slatina” kod Prištine. Avijacija NATO-a obustavila je vazdušne napade dva dana ranije, snage Kfora predvođene trupama vodećih zemalja alijanse, u skladu s Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, ulaze na prostor Kosova i Metohije, dok se Vojska Jugoslavije i MUP Srbije povlače iz južne pokrajine.
Planove Zapada je pomrsila Rusija
Ali, planove Zapada pomrsila je Rusija, čiju je vojnu ulogu u održavanju mira na Kosmetu NATO hteo da izbegne ili da je, u najboljem slučaju, marginalizuje. Dok su snage iz pravca Makedonije napredovale prema severu pokrajine, ruska vojska je stigla na prištinski aerodrom, i to iz BiH, gde je bila u sastavu mirovnih snaga Sfor.
Za ovu priliku na vozilima su na brzinu izmenili prvo slovo natpisa Sfor, pa je na njima već stajao natpis Kfor.
Scena pred aerodromom „Slatina“
Ovako je tadašnju scenu pred aerodromom „Slatina” opisao general-pukovnik Georgij Špak, u to vreme komandant Vazdušnodesantne vojske (VDV) Rusije:
– Britanski tenk „čiften” došao je tik do našeg mlađeg vodnika. On nije mrdnuo. Izašao je je engleski oficir: „Gospodine vodniče, to je naša zona odgovornosti, sklanjajte se!” Naš vodnik mu je odgovorio da ništa ne zna o tome, da čuva stražu i ima naredbu da nikoga ne pušta. Britanski tenkista zahtevao je da se pozove ruski komandant.
Dolazi natporučnik Nikolaj Jacikov. On takođe saopštava da ne zna ništa ni o kakvim međunarodnim sporazumima i da izvršava naređenje svoje komande. Englez odgovara da će tenkovima pregaziti kontrolni punkt. Ruski oficir izdaje komandu: „Nišan 7. Puni!” Britanski oficir nastavlja da preti, a mehaničar-vozač tenka već ubacuje u rikverc…
(Foto EPA/Saša Stanković)
Preopterećeni poslom i administracijom
Britanski general Majkl Džekson, komandant Kfora, tada od američkog generala Veslija Klarka, komandanta snaga NATO-a u Evropi, dobija naređenje da na silu savlada Ruse. Džekson na to izgovara istorijsku rečenicu: „Neću da budem krivac za početak trećeg svetskog rata.”
Na globalnom nivou, baš taj trenutak mogao bi da označi prekretnicu posle koje NATO i Rusija više nisu partneri, nego, prvi put po okončanju hladnog rata – rivali. Na lokalnom nivou, Srbima je dolazak Rusa ulio nadu da je konačno stigla bratska pomoć, očekivana tokom celog rata.
Marš ruskih padobranaca iz BiH u Prištinu
O maršu ruskih padobranaca iz BiH u Prištinu pisalo se i do sada, ali uopšteno. Tek dve decenije kasnije javnosti su na raspolaganju autentična svedočenja. Medija centar „Odbrana” objavio je knjigu „Skok na Slatinu – ruski bataljon na Kosovu i Metohiji”, koju je priredio Miroslav Toholj, načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost „Vojna knjiga” u MC „Odbrana”.
– Razgovarao sam sa Rusima, akterima tog događaja, i u Srbiji i u Rusiji, a s nekima sam komunicirao mejlom – kaže Toholj.
Kako su ruske snage stavile pod kontrolu aerodrom „Slatina“?
Knjiga obiluje mnogim detaljima, a prvi put se objavljuje činjenica da su ruske snage aerodrom „Slatina” stavile „pod kontrolu” i pre dolaska padobranaca iz BiH. Taj poduhvat je u tajnosti izveo Junus-bek Jevkurov, tada major specijalnih jedinica ruske vojne tajne službe GRU, a danas general-potpukovnik, prvi zamenik Sergeja Šojgua, ruskog ministra odbrane. Naređenje da izvrši ovaj zadatak dobio je krajem maja 1999. godine.
(Foto Ministarstvo odbrane / Junus-bek Jevkurov)
Bilo nas je osamnaestorica. I to je bilo sasvim dovoljno. Zauzeli smo pozicije, sve zaposeli, ali tako da to niko nije primetio. U tome i jeste stvar. Znači, sve je stavljeno pod kontrolu.
Da je bilo neophodno, mogli bismo da prihvatimo borbu i u njoj bismo sigurno pobedili. Bili smo gospodari situacije i potpuno smo je kontrolisali – sve je što je Jevkurov rekao o toj akciji sprovedenoj dok je agresija NATO-a bila u punom jeku.
Njegovo učešće u vojnim operacijama je i dalje vojna tajna
O njegovom učešću u vojnim operacijama malo se zna, jer podaci o tome još nose oznaku vojne tajne, naveo je u knjizi Toholj, koji se sretao s Jevkurovom.
Sadašnji visoki funkcioner ruskog sistema odbrane još 2000. godine je odlikovan Ordenom Zlatna zvezda i zvanjem heroja Ruske Federacije „za hrabrost i heroizam pri ispunjavanju specijalnih zadataka u vojnim operacijama na Kosovu i Metohiji”.
Dok je Jevkurov sa svojim ljudima izvršavao naređenja vrha GRU, ruski vojnici u sastavu mirovnih snaga u BiH, po instrukcijama iz Moskve, u tajnosti su se spremali za „skok” na Slatinu, koji je trebalo da izvedu drumskim putem.
Oni su se nalazili u bazi Sfora u Ugljeviku, a tik uz njih bili su američki vojnici angažovani u istoj misiji. Dogovoreno je da se pokret ruskih padobranaca najavi kao „vežba”. Ovim vojnicima uzbuna je data 10. juna 1999. godine, poslednjeg dana agresije NATO-a.
(Foto EPA/Srđan Suki)
Koristeći tu masku, naši oklopni transporteri BTR-80 tiho su izvezeni na mesto dislokacije, na napušteni aerodrom izvan grada. U njih su utovareni kompleti municije, po dva za svakog vojnika, i sledovanje za deset dana. Kolona se pokrenula u pravcu jugoslovenske granice 11. juna u četiri časa – seća se general Špak.
Ušli su na teritoriju SRJ, odnosno Srbije. Još od polaska, zbog tajnosti, sprovodila se mera radio-ćutanja, ali je postojala zaštićena satelitska komunikacija.
Prva je išla preko moćne stanice kosmičke veze, koja se nalazila na raspolaganju u brigadi u BiH, tokom svih devetnaest časova kretanja kolone „desantnika” teritorijom SRJ na vezi je stalno bio komandant brigade pukovnik Nikolaj Ivanovič Ignatov. Druga linija veze s vođom operacije, zapovednikom Operativne grupe VDV generalom Ribikinom, obezbeđena je preko radio-veze s rezidentom GRU na Balkanu, ruskog vojnog atašea u Srbiji – naveo je general-pukovnik Nikolaj Staskov, u to vreme načelnik štaba VDV.
Vojnik Aleksandar Lobancev, koji je kasnije poginuo u Donbasu, zapisao je i objavio svoja sećanja o ovoj akciji.
Sećanja vojnika Aleksandra Lobanceva o ovoj akciji
Razaranje izazvano natovskim bombardovanjem počelo je da nam pada u oči odmah po prelasku granice… Ispred kolone je išao automobil srpske policije, a iza običan civilni automobil u kojem su se, mislim, nalazili predstavnici naših obaveštajnih službi koji su obezbeđivali vezu s ruskom stranom – naveo je Lobancev.
Nekoliko puta su se zaustavljali da bi sipali gorivo, proverili vozila i jeli.
Bez obzira na kasne noćne sate, more ljudi dočekalo nas je na ulicama Prištine. Bacali su nam cveće, rukovali se s nama, bratimili se, zahvaljivali. Ljudi su sa svih strana opkoljavali naše BTR-ove koji su se sporo kretali i uzbuđeno nešto vičući bacali na oklop cveće, doturali flaše s kiselom vodom, pivom, votkom. More ljudi se uzbuđeno i radosno talasalo, neki policajci su pucali u vazduh… Srbi su likovali, najzad je stigla pomoć bratske Rusije – zapisao je Lobancev.
(Foto EPA/Mladen Antonov)
Prethodnica ruskog odreda stigla je na aerodrom „Slatina” u rano jutro 12. juna 1999. godine. Rusi nisu dobili zonu odgovornosti, ali su zato odvažnim potezom uspostavili kontrolu nad najvažnijim objektom u pokrajini.
Bili su u sastavu Kfora sve do proleća 2003. godine, kad je u Moskvi doneta odluka o povlačenju vojnika iz misija na prostorima bivše Jugoslavije.
Medalje, film i Putinova uloga
Vladimir Putin je u vreme NATO agresije bio šef Federalne službe bezbednosti (FSB). Kao što je „Politika” već pisala, akcijom na Kosmetu upravljano je iz kabineta Borisa Jeljcina i Putina pa su tadašnji predsednik Rusije i njegov naslednik u znak sećanja na tu akciju dobili dve specijalne medalje od srebra.
Treća se čuva u Muzeju oružanih snaga Rusije. Posebno izrađene medalje „Učesnik marša 12. juna 1999. Bosna–Kosovo” dobilo je 250 neposrednih učesnika, kao i 93 planera i logističara ove operacije.
(Foto EPA/Anja Nirdringhaus)
O ovoj akciji je snimljen film „Balkanska međa“
O toj akciji je snimljen i film „Balkanska međa”, koji je umetničko viđenje tog događaja, a u njemu je jednu od glavnih uloga igrao Miloš Biković. On je imao priliku da razgovara s predsednikom Putinom, koji mu je nagovestio svoje učešće u događajima na „Slatini” u junu 1999. godine.
„Rekao sam Putinu da nas u toku 2019. čeka veliki film u srpsko-ruskoj koprodukciji, na šta mi je odgovorio da je on, takođe, u tome učestvovao. ’Znam’, odgovorio sam. Čudno me je pogledao. Posle sam tek shvatio da je imao na umu samu akciju na aerodromu ’Slatina’, a ja sam mislio da se njegove reči odnose na to da je podržao film”, ispričao je Biković za „Nedeljnik”.
