Osvetnik koji je nemilosrdno kaznio šiptarske teroriste za zverske pokolje nad kosovskim Srbima zvao se Savo Lazarević Batara (1849-1943 ). Bio je crnogorski pukovnik, proslavljeni srpski osvetnik koji je nemilosrdno kaznio šiptarske teroriste za zverske pokolje nad kosovskim Srbima i u krvi ugušio šiptarsku pobunu 1913 godine.
Arnauti su dugo pamtili njegovu gvozdenu ruku
Savo Lazarević Batara — proslavljeni osvetnik kosovskih Srba
Arnauti su dugo pamtili njegovu gvozdenu ruku zbog koje je ušao i u njihove narodne pesme kao pojam sile i straha Savo Lazarević Batara učestvovao je kao oficir u ratovima od 1876. do 1878. godine, kao i u ratovima od 1912. do 1918.
Krajem 1915. bio je sa svojim „krilašima“ u zaštitnici srpske vojske koja se povlačila kroz Rugovsku klisuru, a početkom 1916. njegovi „krilaši’ su likvidirali u Podgorici čuvenog vođu Arnauta Isu Boljetinca.
Sa svojom četom oslobodio je Kolašin
Kada je probijen Solunski front, Savo Lazarević i njegova četa četnika oslobodili
su od neprijatelja Kolašin, manastir Moraču, Šavnik i oblast od Bijelog polja do Berana. Savo je pregovarao u Andrijevici sa četnicima pridošlim iz Srbije kojima je komandovao vojvoda Jovan Radović, o strategiji za oslobođenje Nikšića.
Njih oko 40 četnika i oko 300 naoružanih ustanika krenulo je protiv 3.500 austrougarskih vojnika koji su okupirali Nikšić. Nekim čudom, kako se prepričavalo decenijama kasnije, oslobodilačka vojska četnika i ustanika je prinudila deset puta jači neprijateljski garnizon na predaju.
Kao izraziti srpski rodoljub-integralista Savo Batara se zalagao za ujedinjenje svih
srpskih zemalja pod jednom krunom, zbog čega nije bio omiljen kod kralja Nikole Petrovića.
Komunistički dželati u Crnoj Gori, prijatelji svih srpskih neprijatelja, odlučili su da ga ubiju u avgustu 1943., iako je on tada bio starac od 93 godine. I takav im je smetao. Međutim, Batara njih je dočekao spreman u svojoj kući, u Lipovu kod Kolašina. Kada su komunisti došli pred njegovu kuću, on je zajedno sa bratom Vučetom otvorio vatru na njih i u
toj neravnopravnoj borbi stari srpski ratnik ubio ih je osmoricu, a dvojicu ranio.
Kada im je nestalo municije, razneli su se ručnim bombama da komunistima ne bi živi pali u šake. Vučeta Lazarević, Savin brat, u trenutku pogibije imao je 97 godina. Smrt ovog velikog heroja opevali su guslari.
Batara je bio sušto ovaploćenje iskonskog ratništva, čovek-div koji kao da je direktno iskočio iz Homerove „Ilijade’.
O Savi Batari su pisali Grigorije Božović i Momčilo Selić (roman „Tarin lug’), a pod izmenjenim imenom se pojavljuje i u romanu „Lelejska gora“ Mihajla Lalića.
Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci: