Осветник који је немилосрдно казнио шиптарске терористе за зверске покоље над косовским Србима звао се Саво Лазаревић Батара (1849-1943 ). Био је црногорски пуковник, прослављени српски осветник који је немилосрдно казнио шиптарске терористе за зверске покоље над косовским Србима и у крви угушио шиптарску побуну 1913 године.
Арнаути су дуго памтили његову гвоздену руку
Саво Лазаревић Батара — прослављени осветник косовских Срба
Арнаути су дуго памтили његову гвоздену руку због које је ушао и у њихове народне песме као појам силе и страха Саво Лазаревић Батара учествовао је као официр у ратовима од 1876. до 1878. године, као и у ратовима од 1912. до 1918.
Крајем 1915. био је са својим „крилашима“ у заштитници српске војске која се повлачила кроз Руговску клисуру, а почетком 1916. његови „крилаши’ су ликвидирали у Подгорици чувеног вођу Арнаута Ису Бољетинца.
Са својом четом ослободио је Колашин
Када је пробијен Солунски фронт, Саво Лазаревић и његова чета четника ослободили
су од непријатеља Колашин, манастир Морачу, Шавник и област од Бијелог поља до Берана. Саво је преговарао у Андријевици са четницима придошлим из Србије којима је командовао војвода Јован Радовић, о стратегији за ослобођење Никшића.
Њих око 40 четника и око 300 наоружаних устаника кренуло је против 3.500 аустроугарских војника који су окупирали Никшић. Неким чудом, како се препричавало деценијама касније, ослободилачка војска четника и устаника је принудила десет пута јачи непријатељски гарнизон на предају.
Као изразити српски родољуб-интегралиста Саво Батара се залагао за уједињење свих
српских земаља под једном круном, због чега није био омиљен код краља Николе Петровића.
Комунистички џелати у Црној Гори, пријатељи свих српских непријатеља, одлучили су да га убију у августу 1943., иако је он тада био старац од 93 године. И такав им је сметао. Међутим, Батара њих jе дочекао спреман у својој кући, у Липову код Колашина. Када су комунисти дошли пред његову кућу, он је заједно са братом Вучетом отворио ватру на њих и у
тој неравноправној борби стари српски ратник убио их је осморицу, а двојицу ранио.
Када им је нестало муниције, разнели су се ручним бомбама да комунистима не би живи пали у шаке. Вучета Лазаревић, Савин брат, у тренутку погибије имао је 97 година. Смрт овог великог хероја опевали су гуслари.
Батара је био сушто оваплоћење исконског ратништва, човек-див који као да је директно искочио из Хомерове „Илијаде’.
О Сави Батари су писали Григорије Божовић и Момчило Селић (роман „Тарин луг’), а под измењеним именом се појављује и у роману „Лелејска гора“ Михајла Лалића.
Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци: