Potpredsednik Narone skupštine Srbije Jovan Janjić na zasedanju parlamenta postavio je poslaničko pitanje o zatiranju grobova i tragova postojanja Dragoljuba Draže Mihailovića i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Lipovca, koje us komunističke vlasti posle Drugogo svetskog rata ubile i na tajna mesta zakopali.
On je zapitao Bezbednosno-informativnu agenciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije šta čini da se otkriju grobovi ovih umnih Srba. Njegovo poslaničko šitanje donosimo u celini.
„Naš narod svih vera grob smatra za svetinju. Tako je i u mnogim drugim kulturama i religijama. Ali, za srpske komuniste nije tako. Oni svoje političke protivnike ne samo da su surovo, bez suda i suđenja, ubijali, nego su išli i na to da im zatru svaki trag o postojanju. Krišom su punili, zatrpavali i maskirali masovne grobnice. A tela istaknutih narodnih vođa, koje su pobili, na tajna mesta zakopavali, da se nikad ne bi otkrilo gde počivaju njihovi posmrtni ostaci.
Tako je postupljeno sa telom Dragoljuba Draže Mihailovića; a tako je postupljeno i sa telom mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Lipovca). Duhovni poglavar Crne Gore, sa, kako se računa, sedamdesetak sveštenika i sa hiljadama slobodoljubivih ljudi iz Crne Gore koji nisu želeli da sačekaju dolazak komunističke vlasti u zemlju, jer su slutili do čega će komunistički režim dovesti, krenuli su u emigraciju.
Partizani su ih presreli u Sloveniji. Došlo je do masovnog ubijanja. Mitropolita Joanikija su zarobili i sa nekoliko sveštenika stražarno sproveli u Beograd. Kasnije su odvedeni u Aranđelovac i negde podno Bukulje ubijeni.
Nekada bivši visoki komunistički funkcioner, jedan od retkih koji je imao časti i hrabrosti da se bar u nekim situacijama distancira od nečasnih dela režima kojem je pripadao, Dušan Čkrebić u svojoj knjizi Ljudi i događaji piše da je mitropolit Joanikije „streljan 1945. godine u Aranđelovcu i da mu se za grob ni do danas ne zna“. A potom dodaje:
„Još jedna besmislena odluka euforičnog pobednika, koji ne razmišlja o tome da će kad-tad doći vreme kada će se postaviti pitanje: Zašto? I, da li je moralo sve tako da bude?“
Pred smrt Dušan Čkrebić i od mene je zatražio da se lično angažujem oko otkrivanja groba mitropolita Joanikija. Rekao mi je da naše službe bezbednosti sigurno znaju, da imaju zapis o tome gde je telo mitropolitovo zakopano.
Zato ovom prilikom Bezbednosno-informativnoj agenciji i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije upućujem pitanje: šta se sve čini da se otkrije grob Dragoljuba Mihailovića i grob mitropolita Joanikija (Lipovca), i kakva sve svedočenja i pisana akta država o tome ima?
U rimskoj državi, u robovlasničkom sistemu, rob je pripadao svom gospodaru; on je mogao da ga kažnjava, da proda, da koristi njegov rad. Rob je bio objekt, a ne subjekt prava. Ali, kada rob umre, njegov grob postaje stvar van pravnog prometa (res religiosa), kao i grob slobodnog čoveka. Grobnica i spomenik mogu biti predmet kupoprodaje. Ali, od kad se u grob unese telo umrlog i ako se postavi spomenik oni postaju res extra commercium.[1] Otuda naš čuveni profesor Rimskog prava Obrad Stanojević zapisuje da „tako rob živi kao stvar, `oruđe koje govori`, ali postaje čovek kada umre“[2].
Zato insistiram za odgovor na postavljeno pitanje“.
[1] Obrad Stanojević, Rimsko pravo, dvanaesto izdanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu – Centar za publikacije i „Dosije“, Beograd, 2000, str. 185.
[2] Isto.
Izvor: tamodaleko.co.rs
