Na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano je 9,4 miliona košnica, što je skok od 16 odsto u odnosu na 2020. godinu. Reč je o podacima koji ne obuhvataju ukupan broj košnica u EU, već samo one koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima i ulaze u zvaničnu statistiku.
Prema podacima koje je objavio Evrostat, broj košnica u odnosu na 2020. godinu povećan je za 1,3 miliona.
Ko ima najviše košnica u Evropi?
Najviše košnica u 2023. godini imala je Italija — gotovo 1,9 miliona košnica na farmama. Slede Rumunija sa 1,7 miliona, Grčka sa 1,2 miliona i Bugarska sa oko 1 milion.
Italija je zabeležila i najveći rast, od čak 79 odsto u odnosu na tri godine ranije.
S druge strane, pad je registrovan u deset zemalja Evropske unije. Najveća smanjenja zabeležena su u Mađarskoj (34 odsto manje) i Španiji (14 odsto manje).
Svetski dan pčela i značaj oprašivača
Ovi podaci objavljeni su povodom Svetskog dana pčela, koji ima za cilj podizanje svesti o ključnoj ulozi pčela i drugih oprašivača u očuvanju zdravlja ljudi i planete.
Pčele oprašuju veliki broj useva u različitim klimatskim uslovima i direktno utiču na rodnost voća i poljoprivrednih kultura. One preživljavaju i niske temperature tako što prezimljavaju u košnicama koristeći zalihe meda.
Kakvo je stanje u Srbiji?
U Srbiji je evidentirano nešto više od 1,6 miliona košnica, ali pčelari upozoravaju da je stvarni broj danas verovatno manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.
U zavisnosti od vremenskih prilika, godišnja proizvodnja meda kreće se između 3.000 i 12.000 tona.
Trenutno su pčelari na polovini sezone prikupljanja bagremovog meda, a prinosi se kreću od 10 do 15 kilograma po košnici. Loše vremenske prilike su smanjile dnevni unos nektara, ali se očekuje poboljšanje sa stabilizacijom vremena.
Falsifikati meda kao najveći problem
Prema rečima Rodoljuba Živadinovića iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije, veći problem od klime predstavljaju falsifikati meda koji već treću godinu pritiskaju tržište.
„To su 1,6 do dva evra uvozne cene tih falsifikata, a proizvodna cena je od dva do pet puta veća, u zavisnosti od vrste meda“, ističe Živadinović.
On dodaje da su savremeni falsifikati tehnološki toliko napredni da prolaze većinu laboratorijskih analiza, što dodatno otežava kontrolu tržišta.
Posledice su ozbiljne — pčelari odustaju od proizvodnje, a broj košnica opada, što direktno ugrožava poljoprivredu.
Neefikasna kontrola i zloupotrebe
Dodatni problem predstavlja neefikasna kontrola. Iako veterinarska inspekcija uzima uzorke, nove metode falsifikovanja otežavaju otkrivanje nepravilnosti.
Postoje i saznanja da se uvozni med prepakuje i lažno predstavlja kao domaći, što može ugroziti izvoz u Evropsku uniju.
Ekonomski značaj pčelarstva
Pčele u Srbiji doprinose povećanju poljoprivrednih prinosa za više od 600 miliona evra godišnje. Čak i mali pad broja oprašivača mogao bi da dovede do gubitaka od oko 100 miliona evra.
Podsticaji i zloupotrebe u sistemu
Trenutna subvencija iznosi 1.000 dinara po košnici, što pčelari smatraju nedovoljnim.
Pojavljuju se i zloupotrebe, jer pojedinci prijavljuju pčele koje ne poseduju.
„Otkriven je lažni pčelar koji je prijavio 400 košnica i uzimao 400.000 dinara, a nije imao nijednu“, navodi Živadinović.
Predlozi rešenja
Kao rešenje predlaže se uvođenje digitalnog sistema kontrole kroz eAgrar, koji bi omogućio bolji nadzor i smanjenje zloupotreba.
Očekuje se da nadležne institucije reaguju kako bi se stabilizovao sektor pčelarstva i zaštitila domaća proizvodnja.
