Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je dokument koji sadrži pregled mera koje će vlasti Srbije realizovati u narednih 36 meseci. U dokumentu se, između ostalog, navodi da se Srbija obavezala da poveća cenu struje i putarine, kao i da će povećati kvote za zapošljavanje.
Dokument sadrži i Programsku izjavu koju su 20. juna potpisali premijer Srbije Đuro Macut, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali. Ova Programska izjava deo je aranžmana sa MMF, koji se naziva „Instrument za koordinaciju politika“ i traje 36 meseci.
„Planiramo da implementiramo povećanje regulisane (kućne) tarife za struju za najmanje sedam odsto od 1. oktobra ove godine“, navodi se u ovom dokumentu
Kao razlog poskupljenja struje, navodi se “poboljšanje finansijske situacije Elektrodistribucije Srbije (EDS)” i “potreba za investicijama u energetskoj infrastrukturi”.
Dodaju da bi poskupljenje struje trebalo da bude “najmanje inflacija plus jedan procentni poen”.
Osim struje, poskupljivaće i cene putarina, zbog donošenja odluke vlasti “o povećanju putarina na autoputevima od jula 2025. godine”, kao i da ih “povećava godišnje, uoči letnje sezone za najmanje stopu inflacije”. Ta mera je već primenjena.
Planira se i uvođenje nove putarine za kamione na regionalnim putevima. Do septembra ove godine bi trebalo da bude razvijen i predlog za “uvođenje putarine za kamione na regionalnim putevima, kako bi se povećali prihodi u skladu sa potrebama održavanja puteva”.
Vlasti su se obavezale da će poštovati „specijalno fiskalno pravilo“ koje ograničava ukupan iznos plata u javnom sektoru na maksimalno 10 odsto od vrednosti cele srpske ekonomije. Odnosno, koliko god da raste ekonomija, toliko mogu da rastu i javne plate – ali ne više od tog procenta.
„Očekujemo da masa javnih plata bude 10 odsto BDP u 2025. godini, u skladu sa specijalnim fiskalnim pravilom”, navodi se u dokumentu.
Vlas time ne može da poveća plate u javnom sektoru, nego mora da vodi računa da ukupan iznos svih javnih plata ne pređe pomenutu granicu i ta obaveza važi, tokom celog perioda aranžmana sa MMF, do 2027. godine.
Što se penzija tiče, vlast odrekla prava da ih povećava po svojoj volji, pa će se one uvećavati isključivo prema automatskoj formuli koja je definisana u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.
„Povećanja rashoda za penzije će striktno slediti godišnji mehanizam indeksacije definisan u penzijskom zakonu, i neće biti povećanja penzija ‘preko reda’ niti bonus isplata penzionerima“, stoji u spisku obaveza koju je potpisala vlast u Beogradu.
Time se vlast odrekla mogućnosti da u toku godine daje dodatne novčane pomoći penzionerima izvan redovne penzije.
Ta ograničenja predstavljaju način kontrole javnih rashoda i sprečavanja populističkih mera koje bi ugrozile stabilnost državnih finansija.
Ambiciozni su i ciljevi koji se odnose na Poresku upravu Srbije, jer je kvota za zapošljavanje za 2025. godinu povećana na 1.000 stalnih i 800 privremenih zaposlenih, navodi se u dokumentu.
U dokumentu se objašnjava razlog za ovako veliko zapošljavanje kao „značajan HR pritisak zbog talasa penzionisanja i potrebe da se uskladi znanje osoblja sa predstojeće implementacijom COTS IT sistema“.
Do kraja ove godine bi trebalo i da bude usvojen „plan restrukturiranja EPS“, a planira se i „ubrzanje implementacije plana restrukturiranja EPS“, saopšteno je u dokumentu.
Navodi se da će vlasti od marta sledeće godine „godišnje objavljivati podatke o vrednosti nabavki po posebnim zakonima“, što ima za cilj povećanje transparentnosti u javnim nabavkama, koje su trenutno izuzete od standardnih procedura.
Predviđeno je da do jula 2026. godine Ministarstvo finansija po prvi put objavi „izveštaj o poreskim olakšicama“, što treba da otkrije koliko budžet košta postojeći sistem poreskih povlastica.
Narodna banka Srbije se obavezala da „održava restriktivnu monetarnu politiku“, sve dok se inflacija trajno ne stabilizuje oko ciljane vrednosti od tri odsto.
Programska izjava, potpisana 20. juna, deo je aranžmana sa MMF koji se naziva „Instrument za koordinaciju politika“ i koji traje 36 meseci.
Za razliku od prethodnih aranžmana, ovim se ne podrazumeva finansijsku podršku Fonda, već samo predstavlja vid „sertifikacije“ ekonomske politike Srbije.
Naredni pregled implementacije dogovorenih mera planiran je za oktobar ove godine.
