Dovoljno za one koji hoće da razmišljaju o svom narodu, naciji, svom identitetu, koji neki pokušavaju da ponište. Valjda je vreme nekakvih „vouk”, ili tako nešto, „revolucija” ili „rezolucija” – poništavanja i brisanja. Svega, i kulture, i jezika, i nacionalnog bića, i nacionalnih i državnih interesa, i brige za narod – ne za vlast, pojedinca, nego za državu. Jer, država, a time i njen nacion, na jakom su udaru. I zato ne mogu a da se ne setim one već pomenute poruke velikog prijatelja, Švajcarca Arčibalda Rajsa. Na veliki srpski praznik Vidovdan neki bi da Srbe osude, proglase zločincima. Baš na taj dan kreću u kampanju da proglase Srbe za genocidan narod. Organizuju festival „Krokodil”, posvećen tzv. genocidu u Srebrenici. Ceo program nosi naziv „Srebrenica 30 godina posle” i koncipiran je s ciljem (uz filmove, promocije knjiga) da se srpski narod proglasi genocidnim.
Kakav je to poriv u organizatorima da baš na Vidovdan, koji za srpski narod ima izuzetan značaj, bace na svoj narod optužbu i osudu i tako ga za vek vekova uvrste u najgore i najveće zločince na kugli zemaljskoj? S jedne televizije studentkinja iz Novog Pazara upravo ističe ovakvu osudu i optužbu i kaže da zbog toga traže izbore. Obični građani su mislili da taj zahtev počiva na nečem drugom, što je ponavljano od kraja prošle godine, kad ono – Srbi moraju da priznaju genocid u Srebrenici. Činjenica je da se u Srebrenici dogodio težak zločin. Nesporna je činjenica. Ali ne i genocid. To su potvrdili najveći stručnjaci za genocid, poput Efraima Zurofa, izraelskog istoričara američkog porekla. Istaknuti stručnjak je prošle godine, pre donošenja rezolucije o Srebrenici u UN, u listu „Tajms ov Izrael” jasno rekao da „nema mesta za rezoluciju o Srebrenici, jer u Srebrenici nije bilo genocida”. Ali, dnevna politika primenjuje već pomenutu „vouk” kampanju – poništava i Zurofa i znalce, jer je interes da se baš na veliki srpski praznik baci blato na lice srpskog čoveka.
Moram da priznam da ne mogu da svarim (a iz stomaka ide većina impulsa) da je tako nešto – festival povodom 30 godina genocida u Srebrenici, kako je naslovljen, rođeno u glavama onih koji su naše gore list. Pre mogu da pojmim da je to došlo izvana, od onih kojima je u interesu da se srpski narod stavi na pijedestal nedela i zločina i da se ponizi. Organizatori ovog festivala samo su prosti izvođači radova tih stranih naredbodavaca (ali i nekih nevladinih organizacija u zemlji koje su opet na finansijskom kazanu onih kojima je interes da srpski narod proglase genocidnim). I obično pitanje: Zašto, gospodo, baš na Vidovdan činiti ovakvu nepodopštinu? Zašto, ako imate imalo poštovanja, prema sebi pre svega, a zatim i prema narodu kojem po rođenju pripadate (jer niko nije birao gde će da se rodi), niste mogli da ovakav akt ne sprovodite na najveći srpski praznik? Zašto činite ono što Albin Kurti čini srpskom narodu na Kosovu i Metohiji: za Vidovdan je zabranio isticanje srpske zastave i drugih srpskih obeležja.
„Srbi, čuvajte se sebe”, nije bez razloga napisao kao snažnu poruku srpskom narodu veliki Arčibald Rajs.
Dragiša Petrović,
novinar Radio Beograda 1 u penziji, Kragujevac
