Prema najnovijim podacima, najveće kompanije u Srbiji su generisale impresivne prihode tokom 2024. godine. U najuspešnije kompanije u Srbiji spadaju lideri poput Naftne industrije Srbije (NIS) i Elektroprivrede Srbije (EPS) koji su zauzeli ključne pozicije na tržištu.
Ipak, ekonomski pejzaž naše zemlje nije bez izazova. Dok neke kompanije ostvaruju rekordnu dobit, druge se suočavaju sa značajnim gubicima. Osvetlićemo ključne izazove i prilike koje oblikuju budućnost srpske privrede.
Koja su najuspešnija privredna društva u Srbiji?
Najuspešnije kompanije u Srbiji predstavljaju ključne stubove ekonomije naše zemlje i daju značajan doprinos bruto domaćem proizvodu i zapošljavanju. Prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), vodeće pozicije zauzimaju kompanije iz sektora energetike, telekomunikacija i industrije, a njihove brojke pokazuju dominaciju tržištem.
Izveštaj Agencije za privredne registre (APR) pod nazivom „STO NAJ… privrednih društava u 2023. godini“ pruža detaljan pregled uspeha srpske privrede u protekloj godini, uz fokus na 100 najuspešnijih kompanija po različitim finansijskim pokazateljima.
Ključne tačke izveštaja i najuspešnija kompanija – EPS
Tokom 2023. godine, srpska privreda je zabeležila nastavak rasta, pri čemu su 100 najuspešnijih kompanija imale ključnu ulogu u ovom trendu. Ove firme su ostvarile značajan udeo u ukupnim rezultatima privrede, i generisale 29,3 odsto poslovnih prihoda i čak 44,4 odsto ukupnog neto dobitka.
Najuspešnija kompanija u Srbiji tokom 2023. godine bila je EPS AD Beograd, koja je ostvarila 8,7 odsto neto dobitka cele privrede, što predstavlja najveći iznos u istoriji kompanije. Ukupni poslovni prihodi EPS-a su porasli za značajnih 39 odsto i dostigli 497,96 milijardi dinara. Osim finansijskih rezultata, kompanija se izdvojila i kao najveći poslodavac, sa 19.595 zaposlenih i time potvrdila svoju ključnu ulogu u ekonomiji zemlje.
Značaj ostalih kompanija
Pored EPS-a, značajan doprinos privredi Srbije tokom 2023. godine dale su i druge kompanije koje su se istakle po svojim finansijskim rezultatima i poslovnim prihodima. Ove kompanije zauzimaju ključne pozicije u svojim sektorima i doprinose rastu ekonomije, uprkos izazovima tržišta. U pitanju su sledeće firme:
Na drugom mestu po ostvarenom neto dobitku nalazi se Serbia Ziđin Mining, koja je ostvarila impresivnih 82,33 milijarde dinara. Ova kompanija zabeležila je i rast poslovnih prihoda od 10 odsto.
Nasuprot tome, Naftna industrija Srbije (NIS) se suočila sa padom neto dobitka od 55,2 odsto. Ipak, kompanija je zadržala drugo mesto po poslovnim prihodima, koji iznose 394,92 milijarde dinara.
Među prvih pet najprofitabilnijih društava nalaze se i Telekom Srbija, Srbija Ziđin Koper i Srbijagas. Njihova profitabilnost i stabilnost dodatno su učvrstili ukupan rast privrede.
Lideri u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji
Srbija, kao zemlja sa bogatim prirodnim resursima, tradicionalno ima prirodnu prednost u sektorima poljoprivrede i prerađivačke industrije. Ove grane predstavljaju okosnicu domaće privrede i značajno doprinose izvozu i zapošljavanju.
Među kompanijama koje predvode u ovim sektorima izdvajaju se Delta Agrar i MK Group. Delta Agrar, deo Delta Holdinga je prepoznata po inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji, gde su uključena i modernizacija useva, kao i logistički procesi. Značajan je njihov doprinos izvozu, posebno u plasmanu žitarica, voća i povrća na inostrana tržišta.
S druge strane, MK Group, kroz svoja preduzeća u agraru i prehrambenoj industriji, poput Carnedža i Sunoka, osigurava lanac vrednosti od proizvodnje do finalnih proizvoda. Ova kompanija takođe ima ključnu ulogu u zapošljavanju, posebno u ruralnim područjima Srbije.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, MK Group je sa svojim članicama ostvarila gotovo 25 odsto ukupnog izvoza žitarica iz Srbije, dok je Delta Agrar izvezla 205.911 tona, što ih svrstava među najveće izvoznike u zemlji. Pored toga, MK Group zapošljava oko 7.000 radnika u regionu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Crnu Goru.
Uspon tehnoloških kompanija u Srbiji
Tehnološke kompanije u Srbiji beleže konstantan rast, što je rezultat sve veće digitalizacije i povoljnih uslova za razvoj IT sektora. Prema direktoru kancelarije za IT i eUpravu, izvoz IKT usluga iz Srbije tokom prvih deset meseci 2024. godine dostigao je više od 3,3 milijardi evra, što ga svrstava među najbrže rastuće sektore domaće privrede. Takođe, to je rast od nekih 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Još impresivniji je suficit u ovom sektoru, koji je u istom periodu dostigao 2,62 milijarde evra.
Na domaćoj sceni se kao lideri ističu kompanije poput Nordeusa, poznatog po igri Top Eleven, i Endave, međunarodna softverska kompanija. Istovremeno, rast startap zajednice u Srbiji, sa više od 800 aktivnih startapova – po rečima ministarke inovacija, nauke i tehnološkog razvoja, doprinosi razvoju inovativnih rešenja.
Trgovinski i maloprodajni lideri u Srbiji
Trgovinski sektor u Srbiji nastavlja da igra ključnu ulogu u ukupnoj privredi, a pojedine kompanije se izdvajaju kao lideri u maloprodaji. Prema podacima iz teksta koji je objavio Bizlife, među najvažnijim igračima nalaze se kompanije poput Delhaize Serbia, Mercator-Sa, Univereksporta i Disa. Ove kompanije dominiraju tržištem zahvaljujući širokim maloprodajnim mrežama, inovacijama u ponudi i fokusom na zadovoljstvo kupaca.
Izazovi i konkurencija u maloprodaji
Sektor maloprodaje suočava se sa brojnim izazovima, uključujući porast e-trgovine, zahtevne potrošače i pojačanu konkurenciju međunarodnih lanaca poput Lidla, koji se ubrzano šire na srpskom tržištu. Pritisak na marže i potreba za prilagođavanjem globalnim trendovima, poput održivog poslovanja i digitalizacije, postavljaju dodatne zahteve pred kompanije. Iz toga se zaključuje da će uspeh u ovom sektoru zavisiti od sposobnosti kompanija da odgovore na promene u potrošačkim navikama.
Izazovi i prilike – šta donosi budućnost?
Dok Srbija beleži značajan privredni rast u pojedinim sektorima, finansijski izveštaji ukazuju i na izazove koji remete stabilnost. Energetska kriza koja je zahvatila Evropu direktno utiče na poslovanje kompanija u Srbiji. Povećani troškovi energije i potreba za prelaskom na održive izvore predstavljaju pritisak.
Oni su, takođe, podsticaj za investicije u obnovljive izvore energije, modernizaciju infrastrukture i energetski efikasne tehnologije. Ali jedno važi za sve privredne sektore – budućnost će zavisiti od sposobnosti da se balansira između trenutnih poteškoća i dugoročnih inicijativa za održivi rast.
