Према најновијим подацима, највеће компаније у Србији су генерисале импресивне приходе током 2024. године. У најуспешније компаније у Србији спадају лидери попут Нафтне индустрије Србије (НИС) и Електропривреде Србије (ЕПС) који су заузели кључне позиције на тржишту.
Ипак, економски пејзаж наше земље није без изазова. Док неке компаније остварују рекордну добит, друге се суочавају са значајним губицима. Осветлићемо кључне изазове и прилике које обликују будућност српске привреде.
Која су најуспешнија привредна друштва у Србији?
Најуспешније компаније у Србији представљају кључне стубове економије наше земље и дају значајан допринос бруто домаћем производу и запошљавању. Према извештају Агенције за привредне регистре (АПР), водеће позиције заузимају компаније из сектора енергетике, телекомуникација и индустрије, а њихове бројке показују доминацију тржиштем.
Извештај Агенције за привредне регистре (АПР) под називом „СТО НАЈ… привредних друштава у 2023. години“ пружа детаљан преглед успеха српске привреде у протеклој години, уз фокус на 100 најуспешнијих компанија по различитим финансијским показатељима.
Кључне тачке извештаја и најуспешнија компанија – ЕПС
Током 2023. године, српска привреда је забележила наставак раста, при чему су 100 најуспешнијих компанија имале кључну улогу у овом тренду. Ове фирме су оствариле значајан удео у укупним резултатима привреде, и генерисале 29,3 одсто пословних прихода и чак 44,4 одсто укупног нето добитка.
Најуспешнија компанија у Србији током 2023. године била је ЕПС АД Београд, која је остварила 8,7 одсто нето добитка целе привреде, што представља највећи износ у историји компаније. Укупни пословни приходи ЕПС-а су порасли за значајних 39 одсто и достигли 497,96 милијарди динара. Осим финансијских резултата, компанија се издвојила и као највећи послодавац, са 19.595 запослених и тиме потврдила своју кључну улогу у економији земље.
Значај осталих компанија
Поред ЕПС-а, значајан допринос привреди Србије током 2023. године дале су и друге компаније које су се истакле по својим финансијским резултатима и пословним приходима. Ове компаније заузимају кључне позиције у својим секторима и доприносе расту економије, упркос изазовима тржишта. У питању су следеће фирме:
На другом месту по оствареном нето добитку налази се Сербиа Зиђин Мининг, која је остварила импресивних 82,33 милијарде динара. Ова компанија забележила је и раст пословних прихода од 10 одсто.
Насупрот томе, Нафтна индустрија Србије (НИС) се суочила са падом нето добитка од 55,2 одсто. Ипак, компанија је задржала друго место по пословним приходима, који износе 394,92 милијарде динара.
Међу првих пет најпрофитабилнијих друштава налазе се и Телеком Србија, Србија Зиђин Копер и Србијагас. Њихова профитабилност и стабилност додатно су учврстили укупан раст привреде.
Лидери у пољопривреди и прерађивачкој индустрији
Србија, као земља са богатим природним ресурсима, традиционално има природну предност у секторима пољопривреде и прерађивачке индустрије. Ове гране представљају окосницу домаће привреде и значајно доприносе извозу и запошљавању.
Међу компанијама које предводе у овим секторима издвајају се Делта Аграр и МК Гроуп. Делта Аграр, део Делта Холдинга је препозната по иновацијама у пољопривредној производњи, где су укључена и модернизација усева, као и логистички процеси. Значајан је њихов допринос извозу, посебно у пласману житарица, воћа и поврћа на инострана тржишта.
С друге стране, МК Гроуп, кроз своја предузећа у аграру и прехрамбеној индустрији, попут Царнеџа и Сунока, осигурава ланац вредности од производње до финалних производа. Ова компанија такође има кључну улогу у запошљавању, посебно у руралним подручјима Србије.
Према последњим расположивим подацима, МК Гроуп је са својим чланицама остварила готово 25 одсто укупног извоза житарица из Србије, док је Делта Аграр извезла 205.911 тона, што их сврстава међу највеће извознике у земљи. Поред тога, МК Гроуп запошљава око 7.000 радника у региону, укључујући Србију, Хрватску, Словенију и Црну Гору.
Успон технолошких компанија у Србији
Технолошке компаније у Србији бележе константан раст, што је резултат све веће дигитализације и повољних услова за развој ИТ сектора. Према директору канцеларије за ИТ и еУправу, извоз ИКТ услуга из Србије током првих десет месеци 2024. године достигао је више од 3,3 милијарди евра, што га сврстава међу најбрже растуће секторе домаће привреде. Такође, то је раст од неких 20 одсто у односу на исти период претходне године. Још импресивнији је суфицит у овом сектору, који је у истом периоду достигао 2,62 милијарде евра.
На домаћој сцени се као лидери истичу компаније попут Нордеуса, познатог по игри Топ Елевен, и Ендаве, међународна софтверска компанија. Истовремено, раст стартап заједнице у Србији, са више од 800 активних стартапова – по речима министарке иновација, науке и технолошког развоја, доприноси развоју иновативних решења.
Трговински и малопродајни лидери у Србији
Трговински сектор у Србији наставља да игра кључну улогу у укупној привреди, а поједине компаније се издвајају као лидери у малопродаји. Према подацима из текста који је објавио Бизлифе, међу најважнијим играчима налазе се компаније попут Делхаизе Сербиа, Мерцатор-Са, Универекспорта и Диса. Ове компаније доминирају тржиштем захваљујући широким малопродајним мрежама, иновацијама у понуди и фокусом на задовољство купаца.
Изазови и конкуренција у малопродаји
Сектор малопродаје суочава се са бројним изазовима, укључујући пораст е-трговине, захтевне потрошаче и појачану конкуренцију међународних ланаца попут Лидла, који се убрзано шире на српском тржишту. Притисак на марже и потреба за прилагођавањем глобалним трендовима, попут одрживог пословања и дигитализације, постављају додатне захтеве пред компаније. Из тога се закључује да ће успех у овом сектору зависити од способности компанија да одговоре на промене у потрошачким навикама.
Изазови и прилике – шта доноси будућност?
Док Србија бележи значајан привредни раст у појединим секторима, финансијски извештаји указују и на изазове који ремете стабилност. Енергетска криза која је захватила Европу директно утиче на пословање компанија у Србији. Повећани трошкови енергије и потреба за преласком на одрживе изворе представљају притисак.
Они су, такође, подстицај за инвестиције у обновљиве изворе енергије, модернизацију инфраструктуре и енергетски ефикасне технологије. Али једно важи за све привредне секторе – будућност ће зависити од способности да се балансира између тренутних потешкоћа и дугорочних иницијатива за одрживи раст.
