Malo je čudno da kompanija koja se bavi tranzitom nafte, koja nema ni svoje rafinerije, ni maloprodaju, hoće da postane deo kompanije koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i prodajom derivata, rekla je Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“ povodom izjave hrvatskog ministra privrede Ante Šušnjara da bi Jadranski naftovod „Janaf“, u kojem je on predsednik Skupštine, mogao da bude zainteresovan za ruski vlasnički udeo u Naftnoj industriji Srbije.
Hrvatski ministar je rekao da će NIS morati da se reši ruskog suvlasništva, a da „Janaf“ ima kapacitet i da, ako bude „razumevanja i pameti“ na obe strane, „nema prirodnije poslovne simbioze“.
„Meni to sve liči da Hrvati, tim svojim velikim zalaganjem da pomognu Naftnoj industriji Srbije zapravo hoće da spreče Srbiju da izgradi ovaj naftovod prema Mađarskoj. Kada bude gotova „Družba“, vidimo da se bliži kraj rata u Ukrajini, prestaće i ove sankcije protiv ruskih fosilnih goriva i Srbija tad neće morati da kupuje naftu preko Omišalja, pa će ‘Janaf’ da ostane bez svog najboljeg partnera“, kazala je Putniković za RT Balkan.
Nije baš prijateljski potez
Ona je rekla da „Janaf“ ne može da preuzme NIS. Mogao bi da bude akcionar, ali NIS nije ta vrsta akcionarskog društva. Itiče da Rusi ne žele da izađu iz NIS-a.
„Oni su to već otvoreno pokazali promenom vlasničke strukture sa ‘Gaspromnjefta’ na ‘Gasprom’. Čuli smo da oni jednostavno ne žele da izađu iz NIS-a. Meni se čini da je potez hrvatskog ministra jedan gest koji nije baš prijateljski. Ali oni očigledno žele da zaštite svoje interese“, poručila je Putniković.
To što Rusi ne žele da prodaju NIS, ne sprečava hrvatskog ministra da protežira „Janaf“ kao potencijalnog kupca.
Ante Šušnjar je u intervjuu zagrebačkom „Jutarnjem listu“ rekao i da bi Jadranski naftovod funkcionisao na partnerskim odnosima sa ostalim suvlasnicima i istakao da ne bi težio prevlasti i dominaciji, kao što je to slučaj sa nekim drugim kompanijama koje se spominju.
„Srbiji je u interesu da svojoj rafineriji obezbedi naftu na najbrži i najjeftiniji način. Tu ‘Janaf’ trenutno nema alternativu. Kompanije su međusobno komplementarne, naslonjene jedna na drugu i sigurno će sarađivati u budućnosti“, rekao je Šušnjar.
„Janaf“ se inače našao u velikom problemu zbog najavljenih američkih sankcija NIS-u i zbog zahteva da Rusi nikako ne budu u vlasničkoj strukturi ove kompanije.
Sankcije bi ugrozile „Janaf“
„Janaf“ je, kako prenose hrvatski mediji, angažovao i advokatsko društvo u Vašingtonu koje ih zastupa pred državnom Kancelarijom za kontrolu strane imovine sa ciljem da se omogući realizacija ugovora sa NIS-om.
Podaci potvrđuju da već sada „Janaf“ ima dodatne troškove sa obezbeđenjem tereta i plaćanjem. Ukoliko bi bile uvedene sankcije Naftnoj industriji Srbije, morali bi da smanje predviđene investicije u sektoru energetike.
U slučaju da sankcije stupe na snagu, poslovanje „Janafa“ bi bilo ozbiljno ugroženo. Zato se i hrvatska kompanija zdušno zalagala da bude izuzeta od američkih sankcija NIS-u.
Podsetimo, „Janaf“ je zatražio od američkog međunarodnog tela za sankcije da mu dozvoli da ispuni svoj ugovor sa Naftnom industrijom Srbije. NIS je glavni klijent Jadranskog naftovoda „Janafa“. Hrvatska kompanija trenutno ima ugovor sa NIS-om o transportu 10 miliona tona sirove nafte.
Inače, Srbija trenutno ima samo jedan pravac snabdevanja naftom. U planu je povezivanje sa ruskim naftovodom „Družba“, preko Mađarske. Naftovod „Družba“ nastaje u Almetjevsku, prolazi kroz Brjansk. Zatim se račva na dva dela – severni, preko teritorije Belorusije, Poljske, Nemačke, i južni, preko teritorije Ukrajine, Češke, Slovačke i Mađarske.
Beograd je dogovorio izgradnju deonice naftovoda u dužini od 128 kilometara čija je procenjena vrednost 100 miliona evra, između Novog Sada i naselja Alđo u Mađarskoj, u blizini granice.
Izgradnjom takvog naftovoda Srbija će moći da uveća isporuke nafte svojoj zemlji plaćajući nižu cenu za tranzit. Trenutno se sirovine u Srbiju isporučuju preko Hrvatske i naftovoda „Janaf“.
