Evropska unija priprema značajnu reformu pravila o spajanjima i preuzimanjima kompanija, s ciljem da ograniči uticaj država članica koje su sve češće blokirale velike poslovne transakcije.
Evropska unija priprema značajnu reformu pravila o spajanjima i preuzimanjima kompanija, s ciljem da ograniči uticaj država članica koje su sve češće blokirale velike poslovne transakcije.
U Briselu smatraju da takva praksa usporava razvoj snažnih evropskih kompanija koje bi mogle da konkurišu globalnim gigantima iz SAD i Kine.
Brisel želi veće i jače evropske kompanije
Evropska unija planira da reformiše pravila o spajanjima kako bi smanjila mogućnost nacionalnih vlada da blokiraju preuzimanja kompanija.
Cilj je jasan – omogućiti evropskim firmama da dostignu veličinu i snagu potrebnu za globalnu konkurenciju, posebno u odnosu na američke i kineske rivale.
Reforme dolaze nakon rastućeg nezadovoljstva u Briselu zbog učestalih intervencija država članica, koje su – pod izgovorom zaštite nacionalnih interesa – često sprečavale velike poslovne dogovore.
Nacionalni interesi ili jedinstveno tržište
Prema internom dokumentu Evropske komisije, pojedine intervencije država članica „možda su nepotrebno usporile rast kompanija“.
Iako su takve intervencije formalno dozvoljene, na primer iz razloga nacionalne bezbednosti, Brisel sada želi jasnije da definiše kada su opravdane, a kada predstavljaju prepreku tržištu.
Nova pravila trebalo bi da donesu veću pravnu sigurnost za kompanije i investitore, posebno kada je reč o velikim prekograničnim akvizicijama.
Slučajevi koji su podigli uzbunu
Nekoliko nedavnih slučajeva dodatno je pojačalo zabrinutost u Evropskoj uniji.
Nemačka je blokirala pokušaj preuzimanja Komercbanke od strane UniKredita, Španija se usprotivila spajanju BBVA i Banko Sabadel, dok je Italija aktivirala takozvana „zlatna ovlašćenja“ u procesu preuzimanja Banko BPM.
Prema oceni evropskih zvaničnika, ovakvi potezi nose rizik fragmentacije jedinstvenog tržišta i slabe šanse Evrope da izgradi velike, konkurentne kompanije.
Balans između konkurencije i rasta
Brisel naglašava da neće odustati od zaštite tržišne konkurencije i sprečavanja monopola.
Ipak, fokus se sve više pomera ka podršci takozvanom „pro-konkurentskom rastu“, odnosno spajanjima koja jačaju evropsku konkurentnost na globalnom nivou.
Evropska komesarka za konkurenciju Tereza Ribera upozorila je da sama politika spajanja nije dovoljna za jačanje ekonomije, te da je potrebno dodatno produbljivanje jedinstvenog tržišta, posebno u sektorima poput telekomunikacija.
Politički signal sa vrha EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će nova pravila podržati spajanja koja jačaju konkurenciju, ubrzati integraciju jedinstvenog tržišta i podstaći stvaranje panevropskih kompanija.
Istovremeno je naglasila da će EU nastaviti da kontroliše transakcije kako bi sprečila stvaranje monopola i obezbedila dostupne cene za građane i kompanije.
Šta ovo znači za region
Iako zemlje poput Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore nisu članice Evropske unije, ovaj zaokret ima direktne posledice i za region.
Moguće su:
- veće regionalne i evropske akvizicije,
- snažniji ulazak velikih evropskih kompanija na tržište Balkana,
- veći pritisak na domaće firme da se udružuju ili specijalizuju
Drugim rečima, Evropa ide ka ekonomiji razmera, a manje ekonomije moraće brzo da se prilagode novim pravilima igre
