Cene su skočile za 60% od 2022. do prvog kvartala 2025. godine, zahvaljujući prilivu stranih investitora, liberalnim viznim politikama i ogromnim infrastrukturnim projektima. Grad je privukao Ruse, Evropljane i Azijate koji su tražili „sigurnu luku“ – bez poreza na prihod, sa luksuznim vilama na Palmi Džumejra i neboderima poput Burdž Kalife. Ali, kao što često biva, brzi rast nosi sa sobom rizike. Već krajem 2025. agencije poput Fitch Ratings su upozoravale na mogući pad od 10-15% zbog prekomerne ponude: planirano je da se izgradi preko 180.000 novih jedinica između 2026. i 2028. godine, što bi moglo da preplavi tržište i smanji cene. Moody’s je predviđao „blagi pad“ od 2026. zbog istog razloga – više stanova nego što kupaca može da apsorbuje.
Međutim, ono što je ubrzalo ovaj slom nije samo ekonomija, već geopolitika. Početkom marta 2026, nakon američko-izraelskih udara na Iran i eskalacije konflikta u Bliskom istoku, Dubaj je postao kolateralna šteta. Blizina Irana i Saudijske Arabije, zajedno sa strahom od šireg rata, dovela je do masovnog odliva kapitala. Akcije vodećih developera poput Emaar Properties i Aldar Properties pale su za 18%, a cene obveznica su se srušile. Na društvenim mrežama, poput X-a (bivšeg Twitter-a), ljudi dele priče o „egzodusu ekspata“: desetine hiljada stanovnika su napustile grad, 80% međunarodnih letova je otkazano, a luksuzni hoteli na Palmi Džumejra rade sa manje od 20% popunjenosti. Turizam, koji generiše 30 milijardi dolara godišnje, sada gubi 600 miliona dolara dnevno zbog otkazanih rezervacija.Ovo je brži pad od krize 2008. godine, kada je trebalo mesecima da se dostigne 30% smanjenje – ovde se to desilo za dve nedelje.
Ali da ne budemo previše pesimistični; ovo urušavanje ima i svoju ljudsku stranu. Mnogi investitori, uključujući one iz Srbije ili regiona, koji su videli Dubai kao „zlatnu priliku“, sada se suočavaju sa gubicima. Neki analitičari, poput onih iz Betterhomes, predviđaju da bi cene mogle pasti za još 30-50% ako se konflikt produži, pa čak i do 70% u najgorem scenariju. Sa druge strane, ovo bi moglo biti prilika za kupce koji čekaju korekciju. Luksuzni segmenti, poput premijum vila, možda neće pasti toliko, dok će srednji segment i of-plan projekti (kuće u izgradnji) biti najviše pogođeni.Dubaj je uvek bio grad koji se oporavlja – posle 2008, posle COVID-a – ali ovaj put, sa rizikom od zatvaranja Ormuskog moreuza i skoka cene nafte na 200 dolara po barelu, oporavak bi mogao biti sporiji.
U zaključku, urušavanje vrednosti nekretnina u Dubaiju nije samo ekonomska priča; to je lekcija o krhkosti „sigurnih luka“ u nestabilnom svetu. Geopolitika je ubrzala ono što je ekonomija već nagoveštavala – prekomernu ponudu i pregrejano tržište. Za sada, grad koji je prodavao san o luksuzu i bezbrižnosti suočava se sa realnošću rata i nesigurnosti. Ako se sukob brzo završi, možda ćemo videti stabilizaciju; u suprotnom, pad bi mogao biti dublji.
