Цене су скочиле за 60% од 2022. до првог квартала 2025. године, захваљујући приливу страних инвеститора, либералним визним политикама и огромним инфраструктурним пројектима. Град је привукао Русе, Европљане и Азијате који су тражили „сигурну луку“ – без пореза на приход, са луксузним вилама на Палми Џумејра и небодерима попут Бурџ Калифе. Али, као што често бива, брзи раст носи са собом ризике. Већ крајем 2025. агенције попут Fitch Ratings су упозоравале на могући пад од 10-15% због прекомерне понуде: планирано је да се изгради преко 180.000 нових јединица између 2026. и 2028. године, што би могло да преплави тржиште и смањи цене. Moody’s је предвиђао „благи пад“ од 2026. због истог разлога – више станова него што купаца може да апсорбује.
Међутим, оно што је убрзало овај слом није само економија, већ геополитика. Почетком марта 2026, након америчко-израелских удара на Иран и ескалације конфликта у Блиском истоку, Дубај је постао колатерална штета. Близина Ирана и Саудијске Арабије, заједно са страхом од ширег рата, довела је до масовног одлива капитала. Акције водећих девелопера попут Emaar Properties и Aldar Properties пале су за 18%, а цене обвезница су се срушиле. На друштвеним мрежама, попут X-а (бившег Twitter-а), људи деле приче о „егзодусу експата“: десетине хиљада становника су напустиле град, 80% међународних летова је отказано, а луксузни хотели на Палми Џумејра раде са мање од 20% попуњености. Туризам, који генерише 30 милијарди долара годишње, сада губи 600 милиона долара дневно због отказаних резервација.Ово је бржи пад од кризе 2008. године, када је требало месецима да се достигне 30% смањење – овде се то десило за две недеље.
Али да не будемо превише песимистични; ово урушавање има и своју људску страну. Многи инвеститори, укључујући оне из Србије или региона, који су видели Дубаи као „златну прилику“, сада се суочавају са губицима. Неки аналитичари, попут оних из Betterhomes, предвиђају да би цене могле пасти за још 30-50% ако се конфликт продужи, па чак и до 70% у најгорем сценарију. Са друге стране, ово би могло бити прилика за купце који чекају корекцију. Луксузни сегменти, попут премијум вила, можда неће пасти толико, док ће средњи сегмент и оф-план пројекти (куће у изградњи) бити највише погођени.Дубај је увек био град који се опоравља – после 2008, после COVID-а – али овај пут, са ризиком од затварања Ормуског мореуза и скока цене нафте на 200 долара по барелу, опоравак би могао бити спорији.
У закључку, урушавање вредности некретнина у Дубаију није само економска прича; то је лекција о крхкости „сигурних лука“ у нестабилном свету. Геополитика је убрзала оно што је економија већ наговештавала – прекомерну понуду и прегрејано тржиште. За сада, град који је продавао сан о луксузу и безбрижности суочава се са реалношћу рата и несигурности. Ако се сукоб брзо заврши, можда ћемо видети стабилизацију; у супротном, пад би могао бити дубљи.
