Европска унија припрема значајну реформу правила о спајањима и преузимањима компанија, с циљем да ограничи утицај држава чланица које су све чешће блокирале велике пословне трансакције.
Европска унија припрема значајну реформу правила о спајањима и преузимањима компанија, с циљем да ограничи утицај држава чланица које су све чешће блокирале велике пословне трансакције.
У Бриселу сматрају да таква пракса успорава развој снажних европских компанија које би могле да конкуришу глобалним гигантима из САД и Кине.
Брисел жели веће и јаче европске компаније
Европска унија планира да реформише правила о спајањима како би смањила могућност националних влада да блокирају преузимања компанија.
Циљ је јасан – омогућити европским фирмама да достигну величину и снагу потребну за глобалну конкуренцију, посебно у односу на америчке и кинеске ривале.
Реформе долазе након растућег незадовољства у Бриселу због учесталих интервенција држава чланица, које су – под изговором заштите националних интереса – често спречавале велике пословне договоре.
Национални интереси или јединствено тржиште
Према интерном документу Европске комисије, поједине интервенције држава чланица „можда су непотребно успориле раст компанија“.
Иако су такве интервенције формално дозвољене, на пример из разлога националне безбедности, Брисел сада жели јасније да дефинише када су оправдане, а када представљају препреку тржишту.
Нова правила требало би да донесу већу правну сигурност за компаније и инвеститоре, посебно када је реч о великим прекограничним аквизицијама.
Случајеви који су подигли узбуну
Неколико недавних случајева додатно је појачало забринутост у Европској унији.
Немачка је блокирала покушај преузимања Комерцбанке од стране УниКредита, Шпанија се успротивила спајању ББВА и Банко Сабадел, док је Италија активирала такозвана „златна овлашћења“ у процесу преузимања Банко БПМ.
Према оцени европских званичника, овакви потези носе ризик фрагментације јединственог тржишта и слабе шансе Европе да изгради велике, конкурентне компаније.
Баланс између конкуренције и раста
Брисел наглашава да неће одустати од заштите тржишне конкуренције и спречавања монопола.
Ипак, фокус се све више помера ка подршци такозваном „про-конкурентском расту“, односно спајањима која јачају европску конкурентност на глобалном нивоу.
Европска комесарка за конкуренцију Тереза Рибера упозорила је да сама политика спајања није довољна за јачање економије, те да је потребно додатно продубљивање јединственог тржишта, посебно у секторима попут телекомуникација.
Политички сигнал са врха ЕУ
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да ће нова правила подржати спајања која јачају конкуренцију, убрзати интеграцију јединственог тржишта и подстаћи стварање паневропских компанија.
Истовремено је нагласила да ће ЕУ наставити да контролише трансакције како би спречила стварање монопола и обезбедила доступне цене за грађане и компаније.
Шта ово значи за регион
Иако земље попут Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе нису чланице Европске уније, овај заокрет има директне последице и за регион.
Могуће су:
- веће регионалне и европске аквизиције,
- снажнији улазак великих европских компанија на тржиште Балкана,
- већи притисак на домаће фирме да се удружују или специјализују
Другим речима, Европа иде ка економији размера, а мање економије мораће брзо да се прилагоде новим правилима игре
