Поред НИС-а, америчке санкције погодиле су и друге компаније у европским земљама у којима удео у власништву имају руски Лукоил и Росњефт. Ипак, реакције других држава биле су нешто другачије него у случају Србије – Бугарска је рафинерију Лукоила ставила под државну управу, а закон којим се омогућава државно преузимање усвојила је и Румунија.
Сједињене Америчке Државе увеле су су у октобру санкције против две највеће руске нафтне компаније – Росњефта и Лукоила. Санкције које је објавило Министарство финансија САД предвиђају да се сва имовина Росњефта и Лукоила у САД замрзне, док ће америчким компанијама и појединцима бити забрањено пословање са њима, а мере обухватају и десетине њихових подружница.
Како је објавио Европски савет за спољне послове, овиме су погођена четири највећа руска произвођача нафте, који заједно чине око 75 одсто националне производње и 80 одсто извоза.
Лукоил је, ако посматрамо Европу, најприсутнији у Бугарској и Румунији.
Бугарска преузела контролу над рафинеријом
Лукоил има рафинерију Нефтохим у Бугарској, конкретно у граду Бургас, капацитета 200.000 барела дневно. Ова рафинерија једина је у Бугарској, уједно и највећа на Балкану. Такође, поседује и више од 200 бензинских станица.
Шта Лукоил поседује у Бугарској
1. Рафинерија Нефтохим
2. Више од 200 бензинских станица
Како би се избегле последице санкција, у новембру је бугарски Парламент донео закон којим се под државну контролу ставља рафинерија руске групе Лукоил у Бургасу, на Црном мору. Како је тада саопштено, Влада Бугарске ц́е поставити посебног управника да руководи том компанијом. Он ц́е бити овлашц́ен да уз одобрење Владе продаје акције „после тржишне процене“, одлучили су тада бугарски посланици. На ту функцију постављен је Румен Спетсов, бивши шеф Пореске управе.
САД су потом дале Лукоилу и Спетсову рок од шест месеци да пронађу купца. Половином новембра, Ројтерс је објавио да је за куповину заинтересован амерички нафтни гигант Шеврон. Претходно је била заинтересована и швајцарска фирма Гунвор, али је она повукла своју понуду.
Интересантно је да је бугарски председник Румен Радев, којег медији означавају као проруског, покушао да блокира државно преузимање Лукоилових средстава. Посланици су, међутим, изгласали поништавање његовог вета.
Такође, Бугарска је крајем октобра привремено забранила извоз дизела и керозина због уведених санкција. Забрана, коју је усвојио Парламент, односи се и на испоруке горива другим државама чланицама ЕУ, а за циљ има спречавање несташице горива у земљи.
Румунија усвојила исту уредбу
Влада Румуније јуче је усвојила уредбу која омогућава држави да преузме контролу над локалном имовином компанија које су под међународним санкцијама, попут Лукоила. Према новој уредби, влада може да именује посебне администраторе у компанијама уколико санкције нарушавају функционисање привредних сектора, изазивају раст цена или угрожавају енергетску безбедност. Неопходно је, додуше, претходно одобрење Врховног савета за одбрану Румуније. Уредба такође омогућава Румунији да преузме Лукоилова права на истраживање у Trident блоку у Црном мору.
Премијер Иље Болоџан изјавио је да ће Влада током децембра одлучити да ли ће преузети Лукоилове локалне бензинске станице. Претходно је, у новембру, министар енергетике Богдан Иван рекао да три компаније директно преговарају са Лукоилом о куповини његових румунских пословних активности.
Иначе, рафинерија која обезбеђује око четвртину румунске потрошње горива, већ недељама је затворена због одржавања. Званичници наводе да држава има довољне резерве да избегне скок цена који би могао додатно погоршати инфлацију, тренутно највишу у ЕУ, објавио је Ројтерс.
Лукоил, иначе, у Румунији поседује 85 одсто удела у истраживачким блоковима Trident и Ест Рапсодија, док државна гасна компанија Ромгаз има мањински удео. Лукоилова дозвола за истраживање истиче у првој половини 2026. године. Лукоил у Румунији такође поседује рафинерију Петротел капацитета 50.000 барела дневно, трећу по величини у земљи. Коначно, Лукоил у Румунији поседује 320 бензинских станица.
У Финској најављено затварање станица
Иако је присуство Лукоила најзначајније у Румунији и Бугарској, последице се осећају и у другим државама. Примера ради, финска компанија Тебоил, у власништву Лукоила, саопштила је у новембру да се припрема да затвори све своје станице земљи, јер залихе горива понестају услед америчких санкција против матичне компаније. Тебоил је, иначе, први међународни пословни подухват у власништву Лукоила који је најавио затварање због санкција. Ова фирма поседује 430 бензинских станица у Финској, што чини приближно петину од укупног броја станица.
„Станице ће се затварати фазно, како се залихе горива буду распродавале,“ саопштио је Тебоил, без навођења временског оквира.
Такође, Лукоил поседује 45 одсто удела у рафинерији Зееланд у Холандији, капацитета 180.000 барела дневно, којом се управља као заједничко предузеће са француском компанијом ТоталЕнергиес. Након увођења санкција, Лукоил је најавио продају имовине у иностранству, укључујући и удео у Зееланду,
Како Росњефт послује у Немачкој?
Росњефт и даље формално поседује кључне немачке рафинерије Шведт, које представљају око 12 одсто укупних прерађивачких капацитета Немачке, објавио је Европски савет за спољне послове. Међутим, немачка Влада је од септембра 2022. ставила ову имовину под принудну управу, тако да Савезна мрежна агенција управља рафинеријама. Росњефт и даље јесте власник ових рафинерија, али не може да управља њима.
Немачка је добила америчко „писмо о гаранцији“ којим се ови објекти изузимају из санкција, уз услов шестомесечног рока за потпуно прекидање веза с Росњефтом.
Шта Србија ради по питању НИС-а?
О томе да ли би бугарски и румунски сценарио могли да буду опција за Србију у случају НИС-а, за РТС је говорила Представница „Бриселског клуба за енергетику“ Надежда Кокотовић. Према њеним речима, ситуација у Бугарској и Румунији се разликује по томе што је бугарска рафинерија много већа него румунска, има много већи значај за национално тржиште, за економију.
„У Бугарској је управљање активама Лукоила преузела држава са правом да изврши продају. Њима је приоритет да Лукоил оде и да немају тај амерички мач изнад главе везан за своју прераду и промет. Лукоил је у Бугарској добио дозволу ОФАЦ-а до краја априла 26. и за то време Лукоил планира да прода. Пуно је већа сарадња и са руске стране у Бугарској“, рекла је Кокотовић.
Са друге стране, како је рекла, у Румунији Лукоил има дозволу само до 13. фебруара, они су припремили потпуно правни оквир за могућу продају од стране румунске државе, ако Лукоил не прода своје активе у датом року. У том контексту није хтела да спекулише зашто је нешто другачији став Руса према НИС-у.
Подсећања ради, НИС послује под санкцијама од 9. октобра. Од тада се спомињало неколико потенцијалних купаца, али није било никаквих званичних информација. Бивши шеф ОФАЦ-а Џон Е. Смит рекао је за Н1 да би Америка захтевала да новац буде уплаћен на замрзнуте руске рачуне, тако да не би могао одмах да буде искоришћен, потенцијално, за финансирање рата – што Русији не одговара, пише Нова економија.
“Мислим да би из перспективе америчке владе општи приступ у оваквој присилној инвестицији био да се захтева да сваки новац који припада руској компанији буде положен на замрзнути рачун и да руској компанији не буде доступан све док се санкције не укину. Не звучи као да је то оно што Руси желе. Не изненађује – не желе да им новац буде замрзнут. Зато ће покушати да изнуде најбољи могући договор”, рекао је Смит.
Према његовим речима, на српској Влади је да води “озбиљне разговоре” са ОФАЦ-ом, јер “америчка влада неће благонаклоно гледати на то да значајна сума новца оде у Русију”.
Што се национализације тиче, представници власти на челу са председником Александром Вучићем више пута су говорили како је она последња опција, те како Србија неће никоме “одузимати” имовину. Међутим, Вучић је 25. новембра рекао да је Србија спремна да пружи рок од 50 дана да Русија покаже купопродајни уговор за НИС, а ако се то не догоди, неће ни тада бити одмах национализације, већ ће Србија поставити своју управу и понудити највећу могућу цену за преузимање власништва у тој компанији. Прецизније, Амандманом на предлог Закона о буџету, предвиђено је издвајање од 1,4 милијарде евра за НИС.
