Поводом 90 година од рођења Данила Киша, издавачка кућа Архипелаг објавила је Књигу о Данилу Кишу, коју је приредио Гојко Божовић. Књига доноси избор есеја, критика и записа познатих светских писаца о Кишу, насталих у периоду од 1980. до 2021. године, и представља кратку историју међународне рецепције његовог књижевног дела.
Три фазе међународне рецепције Данила Киша
Књига показује да се пријем Кишовог дела у светској књижевности може поделити у три основне фазе.
Прва фаза: преводи и књижевна критика
У првој фази, међународна рецепција Данила Киша настајала је захваљујући преводима његових књига, које је пратила књижевна критика. Ти рани текстови омогућили су да се Кишево дело позиционира у ширем европском и светском књижевном контексту.
Друга фаза: сећања након пишчеве смрти
Друга фаза траје од пишчеве смрти 15. октобра 1989. године до половине деведесетих. У том периоду преовлађују сећања савременика на Киша као књижевну и јавну фигуру, као и лична читања његових књига.
Трећа фаза: Киш у историји светске књижевности
Од почетка двехиљадитих година започиње трећа фаза међународне рецепције. О Кишовим књигама говори се у ширем контексту развоја европске и светске књижевности. Есеји осветљавају поетичке основе његове прозе и смештају је у оквире историјске поетике и упоредних читања са великим делима светске књижевности.
Потврда те рецепције јесте и чињеница да Киш постаје књижевни јунак у делима својих пријатеља и књижевних настављача који пишу на различитим језицима.
Избор као поетичко начело књиге
У књигу је укључен избор текстова светских писаца настајалих током више од четири деценије. Први текст датира из 1980. године, а последњи је написан 2021. године. Гојко Божовић истиче да није било неопходно обухватити све текстове о Кишу како би се створила поуздана и заокружена слика његове међународне рецепције.
Књига почива на идеји избора, што је у складу са поетичким ставом самог Киша, који је у језгровитости и праву на избор видео једно од својих кључних уметничких начела.
Есеји и сећања уместо академских радова
Књига је усмерена на есеје, критике и записе писаца, а не на академске радове. Прате се одјеци појединачних Кишових књига, њихов књижевно-историјски и културно-историјски контекст, као и уобличавање Кишовог књижевног и људског лика у сећањима савременика. Академски радови о Кишу, како наглашава приређивач, захтевају посебну књигу, као и текстови настали у оквиру српске књижевности.
Сећања пријатеља и савременика
Текстови у књизи говоре о Данилу Кишу, о времену у коме су настали и о ауторима који су их писали. Са временске дистанце, ти слојеви постају јаснији. Они сведоче о различитим типовима рецепције Кишове књижевности, од аутономије књижевности и логорске прозе XX века, преко породичног и критичког романа, до документарне и ерудитске прозе.
Киш као личност и књижевна фигура
Сећања савременика истичу Кишову харизму, неодољивост и омиљеност, оданост пријатељима, прикривену нежност, снажно осећање књижевне мисије и иронију као начин суочавања са историјским и личним ломовима.
Светски писци о Данилу Кишу
Међу ауторима заступљеним у књизи налазе се Јосиф Бродски, Надин Гордимeр, Клаудио Магрис, Милан Кундера, Јозеф Шкворецки, Синтија Озик, Петер Естерхази, Ђерђ Конрад, Дерек Волкот, Енрике Вила Матас, Анџеј Стасјук, Сузан Сонтаг, Хавијер Серкас, Чарлс Симић, Алеш Дебељак, Исмаил Кадаре и други значајни писци светске књижевности.
„Геније одређеног времена“
Сузан Сонтаг Киша назива песником у прози и принцом резигнације. Алеш Дебељак истиче да је знао да пише тако да би занемели и анђели. Кристијан Салмон наглашава да се Кишов живот поклапа са историјом Европе у другој половини двадесетог века.
Надин Гордимeр сматра да Данило Киш мора бити препознат као најбољи из изузетне групе источноевропских писаца, геније одређеног времена, искуства и места.
Јосиф Бродски Гробницу за Бориса Давидовича види као истински драгуљ лирске прозе и најбољу књигу написану на европском континенту у послератном периоду. Клаудио Магрис издваја Пешчаник као Кишово ремек дело, које изражава подмуклу и страшну способност зла да расте у сваком од нас и постане наша природа.
