Kada je španski premijer Pedro Sančez stigao u Peking u aprilu, u svoju četvrtu posetu za četiri godine, učinio je to radi pažljivo isplaniranog kruga susreta na visokom nivou sa Si Đinpingom i visokim kineskim zvaničnicima, uz poslovne i akademske angažmane.
Zvanično, poseta se vrtela oko saradnje: trgovine, zelene energije, tehnologije i multilateralnog upravljanja. Španija, ponovio je Sančez, odbacuje modernu retoriku „razdvajanja“ i umesto toga zastupa međusobno povezane lance snabdevanja. On je pozvao Kinu da preuzme veću ulogu u globalnom upravljanju, od klimatskih promena do veštačke inteligencije i nuklearne bezbednosti.
Ovo zvuči kao uobičajeni globalistički govor o podeli odgovornosti, ali iza toga stoji strateški motiv. Španija ulazi u ulogu koju su drugi u Evropi ili napustili ili loše vodili: ulogu kredibilnog i uticajnog posrednika sa Pekingom.
Koja je razlika između Sančeza i Orbana?
Da bi se razumela rastuća relevantnost Sančeza, mora se napraviti poređenje sa sada već bivšim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Obojica favorizuju saradnju sa Kinom, ali samo jedan se ozbiljno shvata u Briselu.
Orbanov pristup – konzervativan, suverenistički i otvoreno konfrontacioni – dugo ga je pozicionirao kao pogodnog autsajdera za liberalne elite EU. Sančez, nasuprot tome, predstavlja uzornog učenika Brisela.
On se usklađuje sa Evropskom komisijom po pitanjima migracija, klimatske ortodoksije i regulatorne ekspanzije, projektujući sliku lidera u potpunosti usklađenog sa progresivnom agendom Unije. On ne dovodi u pitanje ideološku arhitekturu EU, što je razlog zašto glas Španije ima veću težinu u Briselu.
Kao četvrti najveći doprinosilac budžetu EU i jedna od najbrže rastućih velikih ekonomija, Španija nudi Pekingu nešto što Mađarska nije mogla čak ni pod „Kini naklonjenim“ Orbanom: pristup bez poremećaja. Rezultat je zanimljiv preokret. Najefikasniji zagovornik saradnje sa Kinom u Evropi nije populista, već lider duboko ukorenjen u briselski politički mejnstrim, sa svim elementima inkluzivnosti, održivosti i „voukizma“ koje to podrazumeva.
Vašington nije oduševljen Sančezovom politikom prema Kini
Vašington je uočio Sančezovu politiku prema Kini – i to ne sa oduševljenjem. Američki ministar finansija Skot Besent otvoreno je upozorio da bi usklađivanje sa Pekingom bilo „kao da presečete sopstveno grlo“, što odražava rastuće nestrpljenje u američkim političkim krugovima.
Odbijanje Španije da se u potpunosti uskladi sa američkim stavovima o nedavnim geopolitičkim krizama, uključujući rat na Bliskom istoku, dodatno je pojačalo te zabrinutosti.
Unutar Evrope, Sančezov pristup naišao je na prijemčiviju publiku. Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Stefan Sežurne javno je sugerisao da bi EU imala koristi od povećanih kineskih investicija i da bi trebalo da se odupre imitiranju izolacionističkog pristupa Amerike.
Istovremeno, Sančezov govor o multipolarnosti, zajedničkoj globalnoj odgovornosti i saradnji umesto konfrontacije skladno se uklapa u narativ Pekinga – i deluje pomalo nelagodno u okviru tradicionalnog transatlantskog okvira.
U međuvremenu, Sančezove šire političke ambicije teško je ignorisati. Nakon što je bio domaćin okupljanja globalnih levičarskih lidera u Barseloni, usmerenog protiv „krajnje desnice“ i „autoritarnih populista“, on očigledno teži da se pozicionira kao figura međunarodnog progresivnog liderstva unutar EU. Ironično, ovaj šampion progresivnih ideoloških stavova kod kuće, u međunarodnoj politici deluje sa izrazito pragmatičnim pristupom.
Kako teče saradnja Španije i Kine?
Ako retorika ponekad odluta u apstrakciju, suština odnosa Španije i Kine je osvežavajuće konkretna. Kina je najveći trgovinski partner Španije van EU, a ekonomske veze se brzo šire. Kineske investicije u Španiji porasle su za 50% između 2024. i 2025. u odnosu na prethodni dvogodišnji period, dostigavši oko 3 milijarde dolara. Taj kapital je usmeren u industrijske projekte koji menjaju ekonomski pejzaž Španije.
U Barseloni, kineski proizvođač automobila Čeri uspostavlja evropski operativni centar i institut za istraživanje i razvoj. U Saragosi, gigant za baterije CATL gradi gigafabriku litijumskih baterija. U Navari, Hitijum ulaže u sisteme za skladištenje energije.
Ovi projekti su deo šire strategije kineskih kompanija da lokalizuju proizvodnju unutar Evrope, zaobilazeći carine i ukorenjujući se u industrijski ekosistem EU.
Španija je takođe ušla u osetljivije tehnološke sfere. Strateški sporazum sa kineskim Origin Quantum ima za cilj razvoj najvećeg kvantnog računara u Evropi, postavljajući Španiju u sam vrh novih tehnologija – uz značajno kinesko učešće.
Istovremeno, odluka Madrida da poveri Huawei skladištenje sudskih prisluškivanja izazvala je zabrinutost kod nekih saveznika, posebno u kontekstu debata o bezbednosti telekomunikacija. Dok drugi oklevaju, Španija gradi.
Sančezova poslednja poseta Pekingu je donela velike rezultate
Sančezova poslednja poseta Pekingu donela je čitav paket rezultata koji daleko prevazilaze diplomatske kurtoazije.
Potpisano je devetnaest bilateralnih sporazuma koji pokrivaju trgovinu, tehnologiju, zelenu energiju i infrastrukturu. Ovi dogovori su takođe uspostavili novi mehanizam strateškog diplomatskog dijaloga, institucionalizujući redovne kontakte na visokom nivou između Španije i Kine.
Za Madrid, ovo predstavlja značajno unapređenje bilateralnih odnosa – koje ga pozicionira kao ključnog evropskog partnera Pekinga.
Prema nekim procenama, ovi sporazumi su za jednu posetu doneli više koristi za trgovinsku poziciju Španije nego godine pregovora na nivou EU. To je podsetnik da, uprkos naglasku na evropskom jedinstvu, nacionalna diplomatija i dalje donosi rezultate.
Sančez je tokom posete aktivno podsticao nove investicije, uključujući razgovore sa proizvođačem vetroelektrana Ming Jang, čiji su planovi širenja naišli na otpor u drugim delovima Evrope. Otvorenost Španije oštro kontrastira sa opreznijim pristupom drugih zapadnih zemalja.
Pored ekonomije, poseta je imala i snažnu kulturnu i akademsku dimenziju. Potpisani su sporazumi o saradnji u obrazovanju, istraživanju i kulturnoj razmeni. Kao simboličan gest, Sančezu je dodeljeno počasno profesorsko zvanje Univerziteta Kineske akademije nauka – priznanje koje naglašava ličnu dimenziju njegovog odnosa sa Kinom.
Između pragmatizma i političkog imidža
Sančezova politika prema Kini u suštini je spoj pragmatizma i političkog nastupa. Pragmatizam se vidi u sporazumima, investicijama i industrijskoj strategiji. Španija obezbeđuje opipljive koristi u vreme kada je ekonomski rast retka pojava u EU.
S druge strane, prisutan je i element političke scenografije. Govor o globalnoj pravdi, klimatskom liderstvu i multilateralnoj vrlini često deluje kao da je podjednako namenjen Briselu kao i Pekingu. To je stil politike koji kombinuje moralne ambicije sa strateškom fleksibilnošću.
Ova dvojnost definiše Sančezov pristup. U Briselu je pouzdan progresivni partner. U Pekingu je pragmatični pregovarač, spreman na saradnju i željan da pozicionira Španiju kao ključnog igrača u svetu koji se menja.
Produbljivanje odnosa sa Kinom je rezultat svesnih političkih odluka
Produbljivanje odnosa sa Kinom rezultat je svesnih političkih odluka. Sančez je uočio priliku i odlučno je iskoristio, pozicionirajući Madrid kao most između Pekinga i Brisela.
Ipak, ova strategija nosi i određene tenzije. Kako se Španija približava Kini, istovremeno testira granice odnosa sa SAD i manevriše kroz složenu politiku EU.
Za sada, Sančez deluje sigurno na toj tankoj liniji – podjednako prilagođen briselskoj ideologiji i pekinškom pragmatizmu. Da li je ta ravnoteža održiva, ostaje otvoreno pitanje.
Jedno je sigurno: Španija više nije periferni igrač u evropskoj debati o Kini. Pod Sančezom, postala je most, posrednik – i, za neke, prilično revnostan učenik umetnosti strateške dvosmislenosti.
